Evropski parlament velikom većinom usvojio je predlog “kontroverznog“ internet zakona, koji će zauvek promeniti internet ne samo u EU i Evropi, nego i u celom svetu.
Evropski parlament je usvojio predlog reforme regulative o zaštiti autorskih prava u eri interneta, čime je zatvorio poglavlje intenzivne lobističke bitke, koju su internet giganti i njihove pristalice vodile protiv novinskih agencija, izdavača i medijskih grupa koje su inicirale te izmene.
Parlament je glasao sa 438 glasa za, 226 protiv i 39 uzdržanih za izmene aktuelnog zakona o zaštiti autorskih prava, podržavši velikom većinom amandmane, koje je izneo izvestilac Aksel Voš, prenosi Politiko.
Predlog reforme sad ide u dalju proceduru, a konačno glasanje planirano je za januar 2019. nakon čega će članice Evropske unije odlučiti kako da te izmene unesu u vlastita nacionalna zakonodavstva. To znači da sve što je u predlogu zakona usvojeno još uvek nije na snazi i u praksi nema promena u korišćenju interneta i sadržaja u odnosu na to kako se danas koriste internet i sadržaji na njemu.
Inicijativu za izmene zakona o autorskim pravima, koju su u Briselu popularno nazvali inicijativom protiv GAFA, jer se odnosi na četiri globalne internet platforme, odnosno pretraživača - Google, Apple, Facebook i Amazon - potpisali su i direktori 18 evropskih novinskih agencija, uključujući srpski Tanjug, s ciljem da se internet "giganti" obavežu da deo prihoda plate novinskim agencijama, čiji sadržaj sada besplatno koriste.
Pročitajte i ovo: Zašto “GORI” internet u Srbiji?
Šefovi najvećih evropskih novinskih agencija su u toj inicijativi naveli da je reč o tome da se zaustavi, jednostavno rečeno, "pljačka sadržaja informativnih medija i njihovih prihoda od oglašavanja, iza koje stoje internet divovi, pretnja i potrošačima i demokratiji".
To je, kako su istakli, situacija koja uništava nezavisne medije.
Kako objašnjavaju evropske novinske agencije, Facebook, Google i ostali besplatno koriste ogromnu količinu vesti i priloga i na tom sadržaju privlače sve veći broj oglašivača i ostvaruju najveći deo svoje zarade. Na taj način, oni dobijaju toliki deo reklamnog "kolača" da uspostavljaju monopol, o čemu svedoči podatak da su 2017. godine u njihovim ukupnim prihodima čak 80 odsto činili prihodi od oglašavanja na internetu.
Prema izmenama zakona, oni će morati da dele jedan deo prihoda sa autorima sadržaja. Novinske agencije, uključujući Tanjug, ukazale su u inicijativi na to da aktuelni zakon datira iz vremena kada Google, Facebook, YouTube i pametni telefoni nisu ni postojali.
Takođe su navele da štampani mediji i agencije ulažu veliki novac u proizvodnju vesti i njihovi novinari, ponekad uz velike rizike, sprovode poduhvate, kako bi došli do sveobuhvatnog i tačnog izveštaja, te da moraju da izdvoje značajna sredstava za poslovanje onlajn. "Samo tražimo da oni koji kradu vesti pošteno plate", poručili su.
Pročitajte i: OVO SU TAČKE OKO KOJIH SE "LOME KOPLJA"
Evropski parlament je, da podsetimo, u julu odbacio predlog izmene tog zakona i vratio ga na doradu, iako je on prethodno dobio podršku nadležnog parlamentarnog odbora. Jedan od delova predloga izmena zakona oko kojeg su se najviše "lomila koplja" odnosi se na član 11, prema kojem će internet kompanije morati da plaćaju takozvani "porez na linkove", što znači da će morati da plaćaju pre svega agencijama, novinama i časopisima objavljivanje njihovih naslova, fotografija i tekstova na svojim sajtovima.
Druga "osporavana" tačka je član 13, koji predviđa obavezu tehnoloških platformi da "filtriraju" sadržaje, koje ljudi postavljaju na njih i da provere da li je došlo do kršenja autorskih prava.
Kritika zakona - ograničićete sve, pa i šta ne treba
Kritičari zakona se slažu u jednom - predlog zakona je užasan! Predloženi zakon primoravaće Facebook, Google i druge velike internet kompanije da svoju pažnju, i to ogromnu, preusmere na skeniranje sadržaja, koji se postavlja, što su stotine miliona linkova svakodnevno i proveru da li sadržaj krši autorska prava ili ne. Oni smatraju da ovakav zakon praktično “legalizuje cenzuru“ i omogućava manipulaciju sadržajima više, nego što je to sad slučaj.
Problem je i u tome što se ovde ne radi samo o velikim internet kompanijama, nego o svim kompanijama, koje dele sporan sadržaj, a većina njih nije poput GAFA-e, pa će im filtracija i pregled sadržaja predstavljati ogroman teret i značajno ugroziti poslovanje zbog troškova.
Saznajte više: MONDO ISTRAŽIVANJE: AUTORSKA PRAVA U SRBIJI
Oni koji su glasali protiv nove direktive smatraju da bi ona mogla ozbiljno da ugrozi slobodu govora na Internetu. Takođe, bili bi ukinuti popularni "memovi", a brojne zabrane bi zaustavile razvoj digitalnih tehnologija EU, otežale poslovanje manjih kompanija i drastično zakomplikovale život korisnika Interneta.
The Verge, kao samo jedan od velikih internet medija, navodi da bi usvajanje ovakvog zakona u potpunosti oblikovalo jedan novi internet, na kojem više niko ne bi bio siguran - ni krajnji korisnici ni velike kompanije, jer niko nije dovoljno stručan niti sposoban da u kontinuitetu i realnom vremenu prosuđuje šta je dozvoljeno podeliti, a šta nije. Ovo će se odraziti ne samo na deljenje sadržaja, nego i na njegovo čitanje i način na koji dolazimo do sadržaja, bez obzira na to da li se radi o kompaniji ili pojedincu, koji koristi internet.
Ovaj sajt navodi da će usvajanje novog zakona zauvek promeniti internet kakav znamo ne samo u EU i Evropi, nego i u celom svetu.
Čekamo vaše komentare ispod vesti i na Facebook, Twitter i Instagram mreži.