U Briselu je usaglašen finalni nacrt Direktive EU o autorskim pravima, koju će zemlje članice, ali i kandidati, morati da uvrste u nacionalna zakonodavstva kada taj dokument "prođe" Evropski parlament. Pročitajte šta bi moglo da se menja
Nacrt Direktive predviđa da Google, Facebook i druge internet platforme ubuduće moraju da plaćaju određenu naknadu, od svojih prihoda, kreativnom sektoru, ili, u suprontom da uklone autorskim pravima zaštićene sadržaje, na primer, sa kanala YouTube i Instagrama.
Cilj reforme evropskog zakonodavstva koje se tiče autorskih prava jeste da se ta prava prilagode digitalnom poslovnom modelu i pobrine da izdavačke kuće, mediji, novinske agencije, umetnici... dobiju odgovarajuće nadoknade za sadržaj koji proizvode, a koji internet giganti sada besplatno koriste i zarađuju na njima.
U suštini, Evropa pokušava da natera gigante kao što su Google i Microsoft da deo svojih prihoda dele sa izdavačima, ali i da sajtovi snose odgovornost za sadržaj koji možda krši autorska prava.
Da bi Direktiva stupila na snagu mora da bude usvojena u Evropskom parlamentu i da je potvrde članice EU.
Očekuje se da će Evropski parlament Direktivu usvojiti krajem marta ili u aprilu, a predviđena je posebna zaštita autorskih prava na internetu.
Pre objavljivanja na socijalnim mrežama, piše u nacrtu Direktive, predviđeno je da moraju da se provere autorska prava, jer, ukoliko, postoje - "podizanje" na mrežu treba da bude sprečeno.
U zajedničkom saopštenju profesionalnih i strukovnih udruženja autora, izvođača, književnika, potom štampanih medija, nezavisnih muzičkih izdavača i Evropsko udruženje novinskih agencija (EANA) pozvali su evropske vlasti da rade na poboljšanju i da usvoje Direktivu o autorskim pravima na zajedničkom evropskom digitalnom tržištu.
"Aktuelni nacrt je ključni korak napred ka usvajanju direktive, iako su potrebna dalja poboljšanja, kako bi se učinila stvarno svrsishodnom za kulturni i kreativni sektor. Ta direktiva je bila dugo tražena u cilju stvaranja neophodnog polja za delovanje svih kreativnih sektora na evrospkom jedinstvenom digitalom tržištu, koji će klijentima dati bolji pristup većem sadržaju u bezbednom okruženju", ocenjuje se u saopštenju.
MONDO TV: MUZIČARI U SRBIJI I AUTORSKA PRAVA
Bez direktive, upozorava se, stvaraoci bi bili ostavljeni bez garancije za dobijanje fer nadokada i taj sektor bi bio predmet velike pravne nesigurnosti u budućoj praksi.
"Neusvajanje direktive bi značilo propuštanje istorijske prilike i predstavljalo bi ogromni neuspeh evropske politike. Došlo je vreme da se učini završni napor u poboljšanju teksta i postizanja dogovora", navodi se u saopštenju.
TAČKE OKO KOJIH SE PODIGLA NAJVEĆA PRAŠINA
Član 11
Kritičari ove inicijative nazivaju ga "porezom na link", a evo o čemu se tačno radi. Zamišljen je da bi ograničio moć koju Google ili Facebook imaju nad izdavačima, i navodno će penalizovati ove servise za korišćenje odlomaka ili linkova medijskih organizacija. Internet platforme moraće da plaćaju za dozvolu da objavljuju delove vesti ili linkove, što bi, u teoriji, trebalo da pomogne organizacijama od vitalnog značaja za informisanje javnosti i dodatno uputi korisnike na njihove Home stranice, umesto na pretraživače ili društvene mreže.
Problem je što Član 11 uopšte se ne trudi da jasno definiše šta je link, to će odlučiti svaka od 28 zemalja pojedinačno, što otvara mnoge mogućnosti za manipulaciju i zloupotrebu.
Član 13
Ovaj deo direktive u potpunosti će rekonfigurisati odgovornosti sajtova kada je u pitanju sprovođenje i zaštita autorskih prava. Do sada, sajtovi nisu bili odgovorni ukoliko su bili samo "sprovodnik" za materijal koji postavljaju korisnici.
Daćemo vam primer - ako neko, recimo, na YouTube postavi sadržaj čiji je autor neko drugi, YouTube tu ne snosi odgovornost. YouTube kao platforma će samo ukloniti taj sadržaj, ali neće biti tužen od strane pravog autora kao "mesto" na kojem je sporni sadržaj postavljen.
Da se zadržimo na primeru YouTube mreže, koja ima sofisticirani sistem za prepoznavanje sadržaja i čitavu "armiju" zaposlenih koji se bave utvrđivanjem autorstva, ili brisanjem materijala koji ipak prođe. I to sve, naravno, košta milione dolara. Po novoj direktivi, i sam sajt će biti odgovoran.
Kritičari Člana 13 stoga smatraju da će samo najpopularnije, i najbogatije platforme, moći da se zaštite od postavljanja spornog sadržaja tako što će angažovati timove ljudi da se time bave, i platiti za tehnologiju koja će se za to primenjivati. Mogućnost da to urade ima, prema proceni sajta "Gizmodo", samo 20 odsto platformi u SVETU.
Aktivista i posebni savetnik Elektronske fondacije za slobodu (EFF) Kori Doktorov rekao je ranije da će ovakva regulativa koštati kompanije milione dolara (ukoliko ih imaju, naravno). One koje nemaju će se ugasiti, a opstaće samo giganti kao što su Google i Facebook.
U ovom članu sporna je i nejasna formulacija mera koje bi sajtovi morali da preuzmu kako bi se zaštitili. Definisane su samo kao "prikladne i efikasne tehnologije za prepoznavanje sadržaja", bez objašnjenja kakve su i koje tačno, kako bi funkcionisale ili kako bi se prijavljivao sporan sadržaj.