Internet i mobilna telefonija poznati su svima, ali upoznajte i trećeg člana, trećeg nosioca četvrte industrijske revolucije - Internet stvari.
Svetski dan Interneta stvari (Internet of Things - IoT), jednog od ključnih nosilaca četvrte industrijske revolucije, obeležava se 9. aprila, a procenjuje se da će do kraja ove godine svet imati 26 milijardi uređaja povezanih internetom.
Prema procenama magazina "Forbs", do kraja 2019. godine, u kojoj se obeležava i 20. godišnjica od stvaranja pojma Internet stvari, čak 85 odsto kompanija će koristiti Internet stvari u poslovanju.
Internet stvari odnosi se na povezivanje različitih fizičkih objekata putem Interneta, kako bi digitalnim putem razmenjivali podatke i reagovali prema potrebama korisnika, navodi se u saopštenju beogradskog odseka digitalne agencije Namics.
Kako prenosi "Forbs", sam termin Internet of Things polako nestaje iz komunikacije, ali njegova primena postaje sve učestalija. "Internet stvari najčešće asocira na takozvane pametne poslovne zgrade i kuće. Na primer, pametne kuće podešavaju svetlo i optimalnu temperaturu prostora, omogućavaju da pomoću mobilnog telefona kontrolišemo ručak na šporetu ili nas pak obaveštavaju da li deca rade domaći ili gledaju televiziju", objašnjava Jan Keler iz Namics-a.
Osim toga, kako dodaje, Internet stvari može olakšati svakodnevicu starijim ljudima i ljudima sa invaliditetom, ali i doprineti uštedi električne energije. Internet of Things koncept doneće i velike promene poljoprivrednicima i kompanijama koje se bave proizvodnjom i transportom robe, a zdravstvo će, takođe osetiti brojne prednosti Interneta stvari.
Pročitajte i ovo: Jedno od najvažnijih pitanja Interneta stvari je i dalje otvoreno - bezbednost!
U narednom periodu na razvoj Interneta stvari uticaće mreža pete generacije, 5G, koja će biti 20 puta brža od dosadašnje, a najveća novina ogledaće se u korišćenju glasovnih komandi.
Internet of Things predstavlja i mrežu senzora, povezanih u različite svrhe, a neke od najzanimljivijih primera upotreba možemo da pronađemo svuda u svetu. Recimo, IoT rešenjima se kontroliše stanje saobraćajnica i posebno mostova, čime se unapred zna da li je potrebno reagovati iz nekog razloga, kako do oštećenja ne bi došlo. IoT rešenja se već ugrađuju i u ljude, kako bi im se olakšao život. Recimo, ugradnjom biočipa, zasnovanog na IoT-u čoveku je omogućeno da vrši napredniju interakciju sa okolinom ili da unapredi kvalitet života u slučaju nekih bolesti.
Pročitajte i ovo: Internet stvari je veza ljudi, mašina i gradova
Internet stvari (IoT) će u budućnosti biti jedan od stubova razvoja digitalnog društva u koje sve više ulazimo, ali će morati da se radi na rešavanju niza problema u vezi sa bezbednošću, koja je najslabija kaika ove tehnologije smatraju stručnjaci za sajber bezbednost.
Termin Internet stvari prvi put je upotrebljen 1999. godine, a osmislio ga je britanski inženjer Kevin Ešton.