Analiziramo igru talentovanog Nemanje Jovića koji je ovog proleća "eksplodirao" u dresu Partizana. Šta ga to izdvaja?
/piše: Relja Basara/
Za mladog fudbalera iz Zvornika saznalo se bez mnogo pompe, za kao jednog u nizu talentovanih momaka rođenih 2002. godine - školovanih u Partizanu. Delovalo je da je Nemanja Jović od igrača na svojoj poziciji tek četvrti na lestvici u svom godištu, pošto su šansu pre njega dobili Filip Stevanović, Nikola Čolić, pa i Denis Stojković koji nije dete kluba.
Ipak, brzo se u načinu na koji igra i shvata fudbal videlo nešto posebno, nekarakteristično za mladog srpskog igrača što ga čini unikatom u domaćim okvirima.
Nema Jović raznovrsnost i lakoću pri driblingu poput, recimo, pomenutog Stevanovića. Ako bismo nabrajali koji momci su iz prethodnih nekoliko Partizanovih generacija tehnički potkovaniji od njega, lista bi bila poduža. To ne znači da je tehnički neobučen igrač, daleko od toga, već da je klub iz Humske poznat po proizvodnji igrača koji imaju izuzetnu kontrolu lopte.
S druge strane, često su ti fudbaleri imali problema u karijeri, ne samo zbog karaktera van terena, kako mnogi banalizuju, već i zbog samih navika na njemu. Adem Ljajić odličan je primer, kao tehnički skoro perfektan igrač, koji fudbal igra samo kada je u posedu, dok bez lopte gotovo ni na jedan način ne doprinosi timu.
Upravo je to segment koji Nemanju čini posebnim.
I kada je lopta daleko od njega, on saigračima stvara opcije. Njegova konstitucija mu omogućuje da se otvara u veoma uskim prostorima između linija, a o značaju te navike i mogućnosti bilo je reči u tekstu o Benu. Nemanja Jović je izrazito nestatičan igrač, uvek je u pokretu, i tako - nekad svesno,nekad ne - otvara prostor saigračima.
ŠTA JE TO POSEBNO KOD JOVIĆA?
Ako je lopta, recimo, centralno poludesno, u posedu igrača koji ima tendenciju da šalje pas u dubinu, Jović će u sprintu napasti prostor između beka i štopera, čime potencijalno sam dolazi u šansu, ali i ‘vuče’ protivničkog beka sa sobom - sužava zadnju liniju - i kreira višak prostora za svog saigrača na boku. Njegova saradnja sa bekovima je izuzetna i kada su oni u posedu, voli da se otvara leđima od gola, prema lopti, takođe povlačeći protivnika sa sobom.
Jović je kombinativan, igra na jedan ili dva dodira, voli dupli pas, po predaji uvek pravi produktivne kretnje. Idealan je partner za ofanzivnog beka, koji uz njegov stil igre dodatno može da dođe do izražaja.
Koliko brzo razmišlja i koliko dobro oseća prostor, idealno se videlo kod gola Napretku iz Kruševca. U trenutku kada je Zdjelar - igrač koji je poslao inicijalan pas, bio spreman da to uradi - Jović je bio u malom trouglu sa Nathom i Holenderom, najbliži lopti. Čim je ona krenula prema mađarskom reprezentativcu, Jović se orijentisao prema prostoru iz kojeg je šutnuo i postigao gol, stvarajući Izraelcu opciju za brz i atraktivan pas, koji je ovaj i poslao.
Gotovo zastrašujuće bilo je videti igrača od 18 godina koji na svom debiju ostvaruje takvu vrstu razumevanja sa fudbalskim majstorom kakav je Bibras Natho. I sam šut otvorenim stopalom bio je odličan, uz odličan položaj tela u odnosu na loptu, i upravo su precizni udarci iz te zone jedno od glavnih oružja Nemanje Jovića, koji se polako razvija u kompletnog igrača. Već je izveo nekoliko kornera za prvi tim, izvesno radi na prekidu, i ima sve neophodno da bi postao vredan prekid-igrač, koji može da izvodi i kornere, i da centrira i da šutira iz slobodnih udaraca.
Njegov napredak u poslednjih nekoliko meseci je izuzetno vidljiv, pa tako i ne čudi što je dobio šansu u prvom timu i vratio Stanojeviću sa četiri gola i dve asistencije ovog proleća.
NA KOGA PODSEĆA?
Jovićev defanzivni potencijal je takođe izuzetan, ključnu stvar - razumevanje prostora - već ima, kao i takođe bitan faktor za svakog trenera - radnu etiku. Zbog svega toga, ali i svoje eksplozivnosti i brzine, razvija se u ozbiljnog presing i kontrapresing igrača, koji kada je momenat, agresivno izlazi da povrati posed.
Kao i svaki mladi ofanzivni fudbaler, tu ima najviše mesta za napredak, ali nema sumnje da će se razviti u elitnog defanzivca u okviru svojih pozicija u timu. Sve njegove karakteristike podsećaju na one koje ima Mejson Maunt, fudbaler Čelsija. Istina, Maunt trenutno igra u drugačijem sistemu, ali je izvesno da bi u ovom Stanojevićevom i on igrao kao levo krilo ili kao desetka. Sličnim putem može da krene i Jović, kada se bude razvio taktički i fizički, moći će bez problema da igra i kao leva osmica i kao desetka, jer odličan je između linija, iz drugog plana i brzo se prilagođava.
MOŽE JOŠ MNOGO...
Izvesno, gledaćemo ga i na drugim pozicijama, pogotovo van granica Srbije.
Brze noge, brz mozak, tendencija da predaje i prima loptu vertikalno, izuzetan osećaj za prostor, sposobnost da isti kreira drugima. ali i da ga sam prepoznaje i napada, dobar usmereni prijem, kombinativnost - ključne su Jovićeve vrline.
Radna etika, i neke izuzetne fizičke karakteristike, poput eksplozivnosti i brzine, daju igrača kakvog Partizan, po profilu, nije izbacio. Sa Nemanjom Jovićem očekujte neočekivano, i nemojte se čuditi ako napravi karijeru kakva mu se, za razliku od nekih drugih vršnjaka iz Srbije, i dalje ne predviđa.
Tek mu je 18 godina!
(mondo)