Žilić za MONDO: Nisam optimista za SP 2010.

Srpski golman Dragan Žilić svojim briljantnim odbranama naterao je pripadnike riječke "Armade" da skandiraju njegovo ime, iako je po dolasku 2005. godine bio dočekan na "nož" uz vrlo ružno vredjanje i pretnje.

Tri godine kasnije, dok na miru ispija kafu pred redovni trening, tvrdi da nikad nije zažalio što se posle rodne Kikinde, novosadske Vojvodine, epizode u sofijskom CSKA i Sartidu iz Smedereva, na kraju obreo na "Kantridi".

"Ono što te ne slomi, sigurno te ojača", uz smešak započinje intervju za MONDO Dragan Žilić u klubu riječkog stadiona.

Podsećanja radi, ekstremni deo riječkih navijača optužio je Žilića da je nosio šajkaču sa četničkom kokardom, te da je prilikom gostovanja tadašnje reprezentacije SR Jugoslavije u Zagrebu (2:2) kada su "plavi" izborili EURO 2000, dizao tri prsta (kao da je to neki greh?!), što je jako uvredilo "Armadu".

"Ma te optužbe su bile vrlo neozbiljne sa njihove strane. Na sreću, većina ljubitelja fudbala nije podržala stavove tog ekstremnog dela 'Armade', ali moram priznati da su smirivanju strasti doprinele i moje dobre partije. Što se tiče saigrača, nikad takvih problema nisam imao. Svi su me podržavali u ove tri sezone. Slobodno mogu reći da sam postao jedan od stubova ekipe. Sad sam i po godinama najstariji, pa me zaista svi poštuju", rekao je Žilić, što potvrdjuje i većina osoblja kluba, koji su u nekoliko navrata, uz izvinjenje, prekidali intervju i dolazili da stisnu ruku srpskog "čuvara mreže".

Iako je sakupio više od 30 nastupa za reprezentaciju SRJ i SCG, i 2006. godine branio u životnoj formi, blamažu "plavih" na Mundijalu u Nemačkoj je ispratio sa televizije. Većina fudbalskih stručnjaka u Srbiji i celokupna srpska javnost zahtevala je od tadašnjeg selektora Ilije Petkovića da Žilić bude na spisku reprezentativaca, ali se to ipak nije dogodilo.

"Petković je objasnio razloge zašto me nije uvrstio u sastav. Nije želeo da menja ekipu koja je tada superiorno prošla kvalifikacije sa samo jednim primljenim golom. To je bilo korektno s njegove strane. Naravno, voleo bi da sam bio deo tima, ali..."

I posle toga usledila je ponuda državnog tima Bosne i Hercegovine, da postane njihov prvi čuvar mreže, što ga je, prema sopstvenom priznanju, jako obradovalo.

"Tadašnji kormilar BiH Fuad Muzurović, jedan veliki čovek i trener, šokirao me ponudom. Iskreno mu se zahvaljujem i ovim putem zbog ukazanog poverenja, ali nisam mogao da prelomim. Taj angažman bi mi sigurno podigao cenu, ali Srbija je moja zemlja i nje se nikad ne bi odrekao", kaže Žilić.

Zbog toga se i nada da će do kraja karijere barem jedanput obući dres nacionalne selekcije, možda baš kod novog selektora "orlova" Miroslava Đukića, koga poznaje iz igračkih dana, kada je Žilić bio na početku, a Đuka završavao reprezentativnu karijeru.

"Zasad nema poziva, ali svim srcem navijam za Đukine momke, i želim im sve najbolje na Olimpijadi u Pekingu i u kvalifikacijama za SP 2010. u Južnoj Africi. Medjutim, iskreno govoreći nisam optimista. Jako cenim Đukića koji je nesumnjivo odličan stručnjak, što je i dokazao u mladoj reprezentaciji i Partizanu, ali mislim da mu predstoji jako težak posao, prvenstveno zbog svega što se dešavalo u poslednje vreme. Mislim na previranja u FSS, bekstvo bivšeg predsednika Zvezdana Terzića, hapšenje Dragana Džajića i druge ružne stvari".

(Nebojša Šatara, MONDO, ceo intervju pročitajte na www.mtsmondo.com)