MONDO na El klasiku: Realov totalni fudbal

Stvari u fudbalu mogu da se okrenu za 180 stepeni u relativno kratkom periodu.

Barselona je pre dve godine na Santjago Bernabeu pobedila Real sa 3:0, nateravši navijače velikog rivala da aplauzima nagrade njenu veličanstvenu igru, kojom je velemajstorski dirigovao Ronaldinjo.

Sedmog maja 2008, na istom stadionu, od čuvenog El klasika ponovo nije ostalo ništa, jer su za takav okršaj potrebna dva kvalitetna tima.

Način na koji je Real deklasirao Barsu rezultatom 4:1 i dva kola pre kraja Primere povećao prednost na senzacionalnih 17 bodova, najbolje pokazuje da o ravnopravnoj borbi trenutno ne može biti ni govora.

"Kraljevima" nije smetalo ni to što su pripreme za derbi obavili malo na terenu, a više po madridskim trgovima i diskotekama, proslavljajući 31. titulu prvaka države. Oko 75.000 ljudi došlo je da vidi "overavanje" posrnule Barselone i gostima tu nije moglo da pomogne ni objektivno odsustvo rezultatskog imperativa.

Iako je tvorac totalnog fudbala bio Holanđanin Rinus Mihels, a njegov najslavniji realizator Johan Krojf, igračka i trenerska legenda Barselone, iako na klupi Katalonaca još uvek sedi Frenk Rajkard, sada se takvim stilom mogu pohvaliti Real Madrid i nemački strateg Bernd Šuster.

Sredinu terena u sastavu novog-starog šampiona Španije drže dvojica igrača sa defanzivnim karakteristikama, Fernando Gago i Mahamadu Dijara. Vesli Snajder i Arjen Roben deluju po bokovima, a Guti ima nešto slobodniju rolu i učestvuje podjednako u obe faze igre.

Medjutim, na poslednjem El klasiku videlo se da između teorije i Realove aktuelne prakse postoji velika razlika.

Najopasniji napadač Reala u prvih 10-15 minuta utakmice bio je Roben. Klasičan krilni igrač delovao je sa pozicije "špica", dok ga je Raul podržavao iz drugog plana.

Dijara se u Lionu afirmisao kao kvaritelj protivnikove igre. Reprezentativac Malija kod Šustera nije izostavljen ni iz ofanzive, pa je tako u 63. minutu prošao po desnoj strani i u stilu Kristijana Ronalda omogućio Gonzalu Iguainu da poveća na 3:0.

Snajdera ima svuda, Gutija takođe, bekovi Serhio Ramos i Marselo su čas napred, čas pozadi. Štoper Pepe koristi svaku priliku da ode pred protivnički gol i pomogne u prekidima, dok se Hajnce kao levi bek lako prebacuje u rolu centarhalfa.

Real ne samo da je ubedljivo dobio utakmicu, već je Šuster kao režiser pozorišne predstave bio u mogućnosti da vrši izmene tako da najveći junaci drugog uzastopnog uspona na vrh Primere dobiju ovacije sa tribina.

Strelac gola za titulu protiv Osasune, Iguain, zamenio je Robena, koji je u Pamploni postigao izjednačujući pogodak.

Robinjo je ušao umesto Gutija, koji svojim iskustvom i liderskim kvalitetima sada znači za ekipu gotovo isto koliko i Raul. Konačno, kapiten i jedan od najboljih golgetera u istoriji kluba, ustupio je mesto Rudu van Nistelroju i ne zna se ko je od ove šestorice igrača dobio više aplauza.

A da su zamene bile pun pogodak, govori i podatak da su Iguain i Van Nistelroj praktično iz prvih kontakata sa loptom uspeli da zatresu mrežu nemoćnog Viktora Valdesa.

Kreativnost i nepredvidljivost, koja u finišu sezone krasi Real, pre dve godine je Barselonu izdvajala od konkurenata u Španiji i Ligi šampiona. Katalonci sada mogu da se uzdaju samo u talenat Lea Mesija, jer Rajkardova formacija 4-3-3 više ne funkcioniše ni na jednom delu terena.

Upravo iz Mesijevog ponosa proisteklo je nekoliko ozbiljnih napada Barse pred kraj meča, pa i počasni gol Tijerija Anrija, koji je ipak ublažio utisak totalnog poniženja.

Realu posle veličanstvenog trijumfa ostaje da tokom leta stvori još moćniji tim i bolju igru za napad na Ligu šampiona, dok Kataloncima predstoji klasična "generalka".

Postojeći igrački i trenerski kadar Barselone to je nesumnjivo i zaslužio.

Mnoštvo interesantnih fotografija sa El klasika u Madridu pogledajte na našoj internet adresi www.mtsmondo.com.

(MONDO, Ivan Bogunović)