Salas: U Zvezdi mi nisu dali da igram

Autsajderi će igrati u finalu Kopa Libertadores - za titulu klupskog šampiona Južne Amerike boriće se LDU iz Ekvadora i brazilski Fluminense. Prvi meč biće odigran u Kitu, 25. juna, a revanš je sedam dana kasnije (2. jula) u Rio de Žaneiru.

I dok za Fluminense može da se kaže da ima imidž i vrednost koja nije za potcenjivanje (uostalom, eliminisao je prvaka Brazila Sao Paulo i poslednjeg pobednika Kopa Libertadores - Boku juniors), šta reći o šampionu Ekvadora? Stigao je do finala pravo niotkuda. Zar treba podsećati da su finalisti 49. izdanja najjačeg i najatraktivnijeg takmičenja u Južnoj Americi prvi put stigli do dva duela za nezaborav.

Čak i dobri poznavaoci fudbala na zelenom kontinentu nisu mogli odmah da se sete kada su se u finalu našli apsolutni autsajderi, da bi nekako „iskopali“ podatak da se nešto slično odigralo davne 1985. godine. Tada su se za prestižni trofej borili Argentinos juniors i kolumbijska Amerika.

Ono što je za naše fudbalofile posebno zanimljivo jeste činjenica da će jedan "naš igrač" igrati u finalu. Dobro, nije baš naš, ali je igrao u Srbiji. Dobro, nije se baš ni naigrao u Srbiji, ali svejedno, možemo sada da ga svojatamo...

Reč je o Franklinu Salasu koji je u revanš meču polufinala (LDU - Amerika 0:0) bio jedan od najzapaženijih. Driblao je Salas na petoparcu, pogodio stativu, posle faula nad njim isključen je jedan meksički igrač, još dvojica su "čašćeni" žutim kartonima.

Magični, kako ga zovu u Ekvadoru, vratio se u život, a u Crvenoj zvezdi je proglašen za promašenu investiciju, invalida, neznalicu...

Ekskluzivno za MOZZART Sport, Franklin Salas je iz Kita, gde se sprema za veliko finale, otvorio dušu...

"Otišao sam razočaran iz Beograda. Ni dan danas ne znam zašto nisam dobio priliku da igram. Jednostavno, ako sam već doveden, trebalo je da mi daju priliku na nekoliko utakmica u kontinuitetu. Nisam znao šta ću sa sobom, izgubio sam ritam. Došao sam u situaciju da se pitam: ljudi, da li ja uopšte znam da igram fudbal?"

El Mago je polako gubio i samopouzadanje...

"Nisu mi dali ni promil šanse i počeo sam da padam na psihološkom planu. Bilo je i nekoliko incidenata o kojima ne želim da pričam."

Na sve to nadovezali su se i porodični problemi, supruga je bila daleko, došlo je do potpunog zahladjenja odnosa, razvoda...

"Sada je sve OK, pomirili smo se, živimo zajedno. Ma, sve mi se vratilo."

Salasa je na Marakanu doveo Miroslav Nestorović, menadžer koji je izuzetno cenjen u Južnoj Americi.

"Kimi je ne samo moj menadžer već i prijatelj. I naravno da sam mu verovao, iako praktično nisam znao ni gde idem ni šta me čeka. Pričao mi je da u Srbiji vole tehničare, driblere, uveravao da ću postati vrlo brzo ljubimac navijača. I ja sam bio spreman za tu ulogu jer, da budem iskren, smatrao sam da igranje u Srbiji treba da mi bude odskočna daska za neki bogatiji evropski klub. Nažalost, sve je bilo drugačije nego što smo zajedno planirali."

I Segundo Kastiljo je smatrao da će El Mago igrati magično i na srpskim terenima.

"Da, Segundo mi je mnogo pričao o Zvezdi, Beogradu, Srbiji. I sve bi bilo lepo samo da sam igrao. Medjutim, bilo - prošlo, vratio sam se kući i polako počeo da ulazim u staru formu", iskren je Salas.

"Potrebno mi je još vremena da budem onaj stari... Važno je da sve ide uzlaznom putanjom", dodao je Ekvadorac.

Predstoje dva teška meča sa Fluminenseom, a omaleni dribler smatra da LDU može da se popne na pobedničko postolje.

"Kada smo došli do ovde, zašto bismo stali. U dve utakmice je sve moguće. Pa, ako su Brazilci mogli da eliminišu Argentince, zašto mi ne bismo mogli da pobedimo Brazilce i osvojimo veliki trofej", sa osmehom je zaključio Franklin Salas."

(www.mtsmondo.com)