Šabanadžović za MONDO: Dres Zvezde je čast

"Strpati u džep" Dijega Maradonu, jednog od najboljih fudbalera sveta svih vremena nije mala stvar. Refik Šabanović je to uradio u četvrtfinalu Mundijala u Italiji 1990. godine, ali je zbog crvenog kartona morao da pognute glave napusti teren, baš kao i reprezentacija poslednje velike Jugoslavije nakon nesretne penal lutrije.

Sjajni defanzivac, takozvani "flaster" i zadnji vezni Željezničara, Crvene zvezde, AEK-a i Olimpijakosa, koji je sa crveno-belima stigao do vrha Evrope u Bariju, Refik Šabanadžović na početku razgovora za MONDO kaže da je tadašnja Jugoslavija mogla da izbori finale, ali da to ne bi sprečilo dalji tragični razvoj dogadjaja u zemlji.

"Da smo prošli 'gaučose', ko zna možda smo mogli i do finala. Cela reprezentacija tada je disala kao jedan. Nije bilo ni mrvice nacionalizma, kako se pisalo u pojedinim medijima, ali na žalost siguran sam da nismo mogli da sprečimo raspad države, baš kao ni drugi sportisti“, rekao je Šabanadžović za MONDO.

Bila mu je čast što je pune četiri sezone nosio crveno-beli dres jer prema njegovim rečima, Crvena zvezda je velikan evropskog fudbala i dan-danas.

"Došao sam u vreme pokojnog Velibora Vasovića, a otišao posle evropske titule. Zvezda je bila i uvek će biti institucija. Bio sam počastvovan što igram u Zvezdi, ali i zbog činjenice da sam bio standardan u ekipi koja je imala takve majstore poput Deja Savićevića, Roberta Prosinečkog, Dragana Stojkovića - Piskija, Slobodana Marovića, Dike Stojanovića... Svi ti ljudi su i danas moji veliki prijatelji s kojim se redovno čujem".

Šabanadžović trenutno živi na relaciji Sarajevo - Podgorica, ali nije profesionalno uključen ni u kakve fudbalske tokove, već "najvažniju sporednu stvar na svetu" posmatra kao zaljubljenik i veliki navijač.

"Nije da nije bilo ili da nema ponuda. Pa skoro sam odbio funkciju u Fudbalskom savezu Crne Gore, baš kao i mesto u upravi mog Želje. Neću da se zameram bilo kome... Ko zna kako bi u Sarajevu protumačili da sam prihvatio poziv Dejana Savićevića (predsednik FS CG)? Ovako mi je nekako lakše".

Preki Radosavljević - najveći majstor lopte na Balkanu

Željezničar je ipak ostao na posebnom mestu njegovog srca. Zbog toga ne može da shvati zašto sarajevski tim, prethodne sezone, nije izborio nastup u Evropi, jer su po njemu, sarajevski "večiti rivali“ oduvek bili u rangu timova "velike četvorke", kad je u pitanju BiH.

"Po meni, problemi u Želji i Sarajevu su najviše finansijske prirode. Niko ne stoji iza njih. Timovi koji osvajaju šampionat BiH iza sebe imaju nekog ekonomskog ili političkog giganta. Modriča je poslednji prvak, a tamo je rafinerija. Slična stvar je u Širokom ili Trebinju, kad je Leotar bio šampion. Osim toga, oni ulažu u omladinski pogon i čuvaju svoje igrače bar do neke, za naše prilike, visoke ponude. U Želji s druge strane, čim neko odskoči, odmah bude prodat za smešne pare. Razumem i to, klubovi tako preživljavaju, ali... "

Na nedavno završenom prvenstvu Evrope u Austriji i Švajcarskoj, popularni Šaban priznaje da je njegov favorit bila Francuska, koja je eliminisana već nakon grupne faze, ali podvlači da da je na kraju ipak pobedio fudbal.

"Navijao sam za Francuze i moje Grke, jer sam sedam sezona igrao za AEK i Olimpijakos, ali eto, omašio sam. U prvom krugu odlični su bili Holandjani, potom je Rusija odskočila od ostalih, ali ipak su Španci imali kontinuitet i zasluženo uzeli evropski trofej. Samo nek nisu Nemci, meni je ok".

On je dodao da su i Hrvati glatko mogli do finala, ali protiv Turske u četvrtfinalu nisu bili miljenici sreće.

"Dobro su igrali, Slaven Bilić je sjajno sklopio tim, ali nesretni gol minutu pre kraja ih je presekao. Srbija je takođe, po imenima i kvalitetu zaslužila da se nađe na EURO 2008, imala je i najlakšu grupu, ali šta ju je sprečilo u tome, ne bi da komentarišem".

U predstojećim kvalifikacijama za Mundijal 2010. godine, Šabanadžović smatra da nijedna selekcija sa prostora ex-Yu nije siguran učesnik u Južnoj Africi jer igraju u vrlo nezgodnim kvalifikacionim grupama.

"Treba biti realan u životu. Po meni, Srbiji će biti jako teško sa reformisanim Francuzima i vrlo nezgodnim Rumunima, Hrvati ponovo idu na Engleze, koji su željni osvete zbog eliminacije na 'Vembliju', a Bosna, iako predvodjena odličnim stručnjakom Miroslavom Ćirom Blaževićem, teško da će moći da se suprotstavi prvacima Evrope - Špancima ili polufinalistima Turcima. Mrka kapa za sve, ali lopta je okrugla, ne pobeđuju uvek favoriti i tu je draž fudbala".

Sličnog razmišljanja je i o šansama Srbije na Olimpijskim igrama u Pekingu, gde su " "orlovi" u teškoj grupi sa Argentinom, Obalom Slonovače i Australijom.

Bez obzira na pesimistične prognoze Šabanadžović veoma ceni selektora Srbije Miroslava Đukića, koga poznaje kao protivnika dok je nastupao za FK Rad, ali naglašava da mu neće biti lako.

"Srpska javnost od reprezentacije uvek zahteva veliki uspeh, a Srbija ima brutalnu grupu. Argentina dolazi u skoro najjačem sastavu, Brazil takođe, mislim da će ove dve ekipe igrati u finalu OI".

Na pitanje, ko je možda i najveći "majstor lopte" sa ovih prostora, Šabanadžović podvlači ime takođe bivšeg zvezdaša - Prekija Radosavljevića, koji ga je u zenitu karijere odveo "preko bare" u Kanzas da osigura mirniju penziju.

"Ma, Preki je zaista bio fudbalski genije, i u malom i velikom fudbalu. On me predložio vlasnicima Kanzas Vizardsa i tamo sam proveo skoro dve godine. On je stvarno ikona u Americi, a s loptom može sve što možeš da zamisliš".

Glas za regionalnu ligu

Nekadašnji reprezentativac, koji je za "plave" odigrao osam utakmica, ističe da se u bivšoj Jugoslaviji od fudbala nisu mogle zaraditi ogromne pare, kao što je to slučaj danas, jer se u inostranstvo išlo sa 28 godina, ali i zbog činjenice da fudbal tada nije bio industrija.

"Pa, ja sam bio prvak Evrope i sveta, a nisam zaradio toliko para koliko tih nekoliko godina u Grčkoj i Americi. To je tada bilo normalno, ali nije mi žao. Fudbal se igrao zbog ljubavi i sretan sam što sam bio deo jedne sjajne generacije jugoslovenskog fudbala".

Zbog toga mu smeta činjenica da je "najbolji medju najboljim" Dragan Džajić, morao da doživi ovakvu sudbinu, da ga sa lisicama privode u zatvor i to sve objave na televiziji.

"To je bilo sramotno! Je l' možete da zamislite da Nemci tako uhapse Bekenbauera ili Francuzi Platinija? Stvarno mi je bilo drago kad sam pročitao da su ga pustili na slobodu".

Šabanadžović, nije odbacio mogućnost da se ponovo aktivnije uključi u fudbalske vode, posebno kada bi se osnovala neka nova eksjugoslovenska liga po uzoru na košarkaško regionalno takmičenje.

"Prvi bih digao glas za regionalnu ligu. Iako bi postojale određene smetnje, koje bi radili huligani na svim stranama, uveren sam da bi to bilo pozitivno za fudbal. Imali bi pune stadione, nove sponzore, igrači bi svake nedelje igrali jake utakmice što bi nas ponovo vratilo u vrh Evrope. Nekada smo prilikom žreba za evro-takmičenja smatrali laganim protivnicima Rumune ili Bugare. A gde smo sad, strepimo od kojekakvih anonimusa. Uglavnom, uvek sam za zajedničku ligu"!

(Nebojša Šatara, MONDO)