Frontmen beogradske grupe Deca Loših Muzičara, glumac Ateljea 212 Ivan Jevtović rado je pristao da obuče dres MONDA. Kao neko ko voli fucu, kao nekadašnji navijač u ona romantična vremena, Ivan je počeo da "veze" na sredini terena!
Davne 1982. tačno u novobeogradskom bloku 33, pored Geneks kule, te velike Zapadne kapije Beograda, dugo sam se umivao, hladio glavu koja se užarila od besa, pošto je neopravdano dosuđen penal protiv moje Jugoslavije u utakmici koju je dobila selekcija Španije koja je ujedno bila i domaćin svetskog prvenstva.
Možda grešim, ali imao sam doživljaj da su 22 miliona ljudi sa ovog prostora imali ozbiljan napad "Rage against FIFA". Iako smo imali odlične igrače, među kojima je bio i Safet Sušić, današnji selektor Bosne i Hercegovine, nismo prošli ni grupnu fazu. Mada ko je privukao našu pažnju i divljenje? Naravno: Dr Sokrates, Ziko, Eder i ostali iz brazilskog tima.
Utakmica Brazil protiv SSSR i akcija koju smo nedeljama uvežbavali na čuvenom pedesetmetarskom terenu 1. bloka za mali fudbal - dakle, Eder se sa par driblinga lenjo probija sa desne strane i dodaje loptu Dr Sokratesu, koji je propušta kroz noge gledajući u lože stadiona i onda je Ziko sa 20 metara zabija u desne rašlje. Tada nismo imali YouTube, niti video rekorder da ponovo gledamo snimak, nego odmah pocepani fudbal u ruke i još pocepanije "šangajke" da bi na terenu bile raspodeljene uloge... uh, kakva zabava!
Iskreno se izvinjavam Rosiju, centarforu italijanske ekipe koji se spremao u zatvoru za prvenstvo, koji doneo pobedu u finalu, ali majstorija ove trojice nam se uzidala u sećanje zauvek. Veličanstvena gospoda u žutim dresovima sa diskretnom zelenom linijom sa strane, plavom šortsu i belim štucnama, i naravno - crnim kopačkama, zato nas interesuje lopta a ne kameleonska šarenost, veliki šmekeri!
Pardon, pardon tekst sam počeo da pišem pre prve utakmice novog Svetskog prvenstva na čijem otvaranju se desila slična situacija kao kad sam imao 10 godina - (ne)opravdan penal protiv Hrvatske. Komšije, biće bolje...Teško se pobeđuju veliki timovi, sudije uvažavaju njihova postignuća kroz istoriju, pa i Skolari se pozvao na istu odmah posle tekme.
Reprezentacije drugog i trećeg reda moraju da odigraju čudesne meceve da bi dobili prvake. I, to me podseti na Svetsko prvenstvo u Italiji 1990. kada je Jugoslavija “odvalila” Argentinu sa Maradonom na čelu, ali nismo imali sreće. Ta ekipa je mogla da bude šampionska, kao što je Zvezda osvojila Kup šampiona u Bariju, i eto, baš sad zamišljam kako zajedno, možda poslednji put, južnoslovenska braća a sada komšije, proslavljaju pobedu uz stihove: ”Mi stojimo postojano kao klisurine... Proklet bio izdajica svoje domovine”.
Uvek sam voleo BLUES+blue soul, patio sam i nije mi bilo pravo, pripadnik poslednje JNA
generacije, i čini mi se da ljudi slušaju BLUES sve češće...
Alo! Menjam ploču odmah! SAMBA SAMBA RUMBA ĆA ĆA ĆA! Pored utakmice interesuje me i sve oko stadiona, kakva li je to atmosfera? E sad, radnici je malo narušavaju, verujem opravdano, samo da polome stadione, pre nego njihov Brazil osvoji šesto prvenstvo.
Garantovano su taktičari drugih reprezentacija najviše analizirali Brazil, kako zaustaviti Nejmara i ekipu, ali ono što ovu naciju izdvaja u ovom sportu je kreacija i lepršavost, naravno samo u napadu, odbrana se poslednjih dve decenije igra drugačije. Možda to i ne možemo da zovemo igrom, već pre taktičkim bojem u kojem se na ekranima Fifinih kompjutera beleži uspešnost osvajanja i gubljenja lopte.
Kapiram da bi Dr Sokrates, desna polutka br. 8 odmah spustio štucne, bacio štitnike i mangupski tražio zamenu bez želje da proba da igra sa robotima.
Za nas dobronamerne komšije južnoslovenske zgrade istočnog balkanskog bloka ostaje zadovoljstvo da se radujemo eventualnim uspesima i dobrim potezima Hrvata i Bosne i Hecegovine koja je moje - iznenađenje iz senke. Baš bih voleo da se Safet Sušić, čuveni YU igrac, a današnji selektor BiH, poraduje posle mečeva u grupi...
Da, da... Prošle godine smo se sreli na odličnom festivalu Lake fest u Nikšiću - Deca Loših Muzicčara i Hladno pivo, Dubioza vredno obilazi celu bivšu Jugu, pozorišta razmenjuju gostovanja, gledaju se filmovi, čitaju se knjige, obilaze se izložbe, navijači Zvezde i Partizana kupuju pivo u Idei, u zagrebačkim kafanama se raduju juznjačkom dertu i zabavi i rado dolaze na savske splavove ovog grada. Osnovci u Beogradu slušaju Rundeka, cela bivša domovina zna na pamet sve tekstove Milana Mladenovića (ko ne zna neka oplemeni svoje uši i dušu)... Dakle, jedinjenje je neuništivo samo ga treba reaktivirati kad prođe ljutnja i bes, pa onda opet kao nekad da ugrozimo i Brazil, jer...
Bez pozitive nema ni kreative, lečiš garantovano svaku bol ako iskreno verujes i slušaš Rock ‘n’ Roll!!!!!!
Možda grešim, ali imao sam doživljaj da su 22 miliona ljudi sa ovog prostora imali ozbiljan napad "Rage against FIFA". Iako smo imali odlične igrače, među kojima je bio i Safet Sušić, današnji selektor Bosne i Hercegovine, nismo prošli ni grupnu fazu. Mada ko je privukao našu pažnju i divljenje? Naravno: Dr Sokrates, Ziko, Eder i ostali iz brazilskog tima.
Utakmica Brazil protiv SSSR i akcija koju smo nedeljama uvežbavali na čuvenom pedesetmetarskom terenu 1. bloka za mali fudbal - dakle, Eder se sa par driblinga lenjo probija sa desne strane i dodaje loptu Dr Sokratesu, koji je propušta kroz noge gledajući u lože stadiona i onda je Ziko sa 20 metara zabija u desne rašlje. Tada nismo imali YouTube, niti video rekorder da ponovo gledamo snimak, nego odmah pocepani fudbal u ruke i još pocepanije "šangajke" da bi na terenu bile raspodeljene uloge... uh, kakva zabava!
Iskreno se izvinjavam Rosiju, centarforu italijanske ekipe koji se spremao u zatvoru za prvenstvo, koji doneo pobedu u finalu, ali majstorija ove trojice nam se uzidala u sećanje zauvek. Veličanstvena gospoda u žutim dresovima sa diskretnom zelenom linijom sa strane, plavom šortsu i belim štucnama, i naravno - crnim kopačkama, zato nas interesuje lopta a ne kameleonska šarenost, veliki šmekeri!
Pardon, pardon tekst sam počeo da pišem pre prve utakmice novog Svetskog prvenstva na čijem otvaranju se desila slična situacija kao kad sam imao 10 godina - (ne)opravdan penal protiv Hrvatske. Komšije, biće bolje...Teško se pobeđuju veliki timovi, sudije uvažavaju njihova postignuća kroz istoriju, pa i Skolari se pozvao na istu odmah posle tekme.
Reprezentacije drugog i trećeg reda moraju da odigraju čudesne meceve da bi dobili prvake. I, to me podseti na Svetsko prvenstvo u Italiji 1990. kada je Jugoslavija “odvalila” Argentinu sa Maradonom na čelu, ali nismo imali sreće. Ta ekipa je mogla da bude šampionska, kao što je Zvezda osvojila Kup šampiona u Bariju, i eto, baš sad zamišljam kako zajedno, možda poslednji put, južnoslovenska braća a sada komšije, proslavljaju pobedu uz stihove: ”Mi stojimo postojano kao klisurine... Proklet bio izdajica svoje domovine”.
Uvek sam voleo BLUES+blue soul, patio sam i nije mi bilo pravo, pripadnik poslednje JNA
generacije, i čini mi se da ljudi slušaju BLUES sve češće...
Alo! Menjam ploču odmah! SAMBA SAMBA RUMBA ĆA ĆA ĆA! Pored utakmice interesuje me i sve oko stadiona, kakva li je to atmosfera? E sad, radnici je malo narušavaju, verujem opravdano, samo da polome stadione, pre nego njihov Brazil osvoji šesto prvenstvo.
Garantovano su taktičari drugih reprezentacija najviše analizirali Brazil, kako zaustaviti Nejmara i ekipu, ali ono što ovu naciju izdvaja u ovom sportu je kreacija i lepršavost, naravno samo u napadu, odbrana se poslednjih dve decenije igra drugačije. Možda to i ne možemo da zovemo igrom, već pre taktičkim bojem u kojem se na ekranima Fifinih kompjutera beleži uspešnost osvajanja i gubljenja lopte.
Kapiram da bi Dr Sokrates, desna polutka br. 8 odmah spustio štucne, bacio štitnike i mangupski tražio zamenu bez želje da proba da igra sa robotima.
Za nas dobronamerne komšije južnoslovenske zgrade istočnog balkanskog bloka ostaje zadovoljstvo da se radujemo eventualnim uspesima i dobrim potezima Hrvata i Bosne i Hecegovine koja je moje - iznenađenje iz senke. Baš bih voleo da se Safet Sušić, čuveni YU igrac, a današnji selektor BiH, poraduje posle mečeva u grupi...
Da, da... Prošle godine smo se sreli na odličnom festivalu Lake fest u Nikšiću - Deca Loših Muzicčara i Hladno pivo, Dubioza vredno obilazi celu bivšu Jugu, pozorišta razmenjuju gostovanja, gledaju se filmovi, čitaju se knjige, obilaze se izložbe, navijači Zvezde i Partizana kupuju pivo u Idei, u zagrebačkim kafanama se raduju juznjačkom dertu i zabavi i rado dolaze na savske splavove ovog grada. Osnovci u Beogradu slušaju Rundeka, cela bivša domovina zna na pamet sve tekstove Milana Mladenovića (ko ne zna neka oplemeni svoje uši i dušu)... Dakle, jedinjenje je neuništivo samo ga treba reaktivirati kad prođe ljutnja i bes, pa onda opet kao nekad da ugrozimo i Brazil, jer...
Bez pozitive nema ni kreative, lečiš garantovano svaku bol ako iskreno verujes i slušaš Rock ‘n’ Roll!!!!!!