Kad Kostarikanac zakuva kafu, sikterušu!

Da li znate da Kostarika nema vojsku? Više od pola veka. Kažu, šta će nam? Oni sredstva koriste za mnogo pametnije stvari. Umesto u tenkove, oni ulažu u obrazovanje mladih. Ali nije istina da nemaju vojsku. Imaju čak dvadeset trojicu vojnika. Specijalne fudbalske jedinice na čelu sa kolumbijskim generalom Horheom Luisom Pintom iskrcale su se početkom ovog meseca na tle Brazila sa namerom da se ne obrukaju. Da prežive. I krenuli su na to putešestvije bez bele zastave.

Posle dve bitke uspeli su da obrukaju druge i ostanu ne samo čistog obraza, nego i da zasluže epitet najvećeg iznenađenja Mundijala. Ako je to ikako moguće posle katastrofe Španije.

Kostarikanci su u dva kola uspeli da ponove uspeh eskadrile Bore Milutinovića koja je u tri kola uspela da se izbori sa Brazilom, Švedskom i Škotskom i zasluži prolazak u 16 odabranih. Sada je konkurencija bila još žešća.

Doskorašnja predsednica Kostarike Laura Činčilja jednom prilikom je rekla: “Kada se suočiš sa neočekivanim događajima, moraš da pokušaš da rešiš taj problem ali istovremeno i da nastaviš po planu koji si zacrtao na početku.”

Kostarikanci su bili presrećni kada su uspeli da se kvalifikuju na Svetsko prvenstvo za 2014. godinu. Igrali su stvarno odlično u kvalifikacijama i nisu dozvolili nikome da ih ponizi. Sve rivale su pobedili na svom terenu, uključujući i SAD i Meksiko. I onda je došao žreb. Grupa za Svetsko prvenstvo donela im je tri bivša prvaka ovog takmičenja. Italiju, Urugvaj i Englesku. Ove tri reprezentacije su do sada osvojile čak sedam Mundijala. Sama Italija trofej prvaka sveta osvojila je četiri puta. Kostarikancima je ovo četvrto učešće na Svetskim prvenstvima.

I eto problema. Eliminacija i pre nego što je upućen i prvi sudijski zvižduk. Ali Kostarikanci su sebi rekli da se neće predati ni pred takvim divovima. Kad je mogao David, možemo i mi…

Postoje autsajderi i baš autsajderi. Treba biti baš austajder da se tebe niko ne uplaši čak ni kada razbucaš Urugvaj. Da te ne shvati kao opasnost i kada održiš čas fudbala jednoj od najboljih reprezentacija na Svetskom prvenstvu. Sreća, rećiće mnogi. Nije igrao Suarez. Pobedili su slučajno...

I onda dođu Italijani. Jedan od njih kaže da hoće i poljubac kraljice Elizabete ukoliko njegova reprezentacija pobedi Kostariku, i samom tom pobedom ostavi Engleze u borbi za plasman dalje. Jer što bi se iko plašio te Kostarike, koga briga što su posle prve utakmice imali tri boda, svejedno će ispasti. Gde je ta Kostarika uopšte?

Baš taj nadobudni italijanski fudbaler (Mario Baloteli ako neko nije mogao da pretpostavi), verovali ili ne, vredi isto koliko cela reprezentacija Kostarike (43 miliona dolara). Ima i skupljih od njih. Vejn Runi vredi kao jedna i po reprezentacija Kostarike – 66,5 miliona dolara, Luis Suareza cene na deset miliona više, dok je Edinson Kavani, strelac gola u porazu od Kostarike, vredan kao dve fudbalske reprezentacije ove zemlje. Od cele reprezentacije Kostarike vrednija je i engleska rezerva Džek Vilšir (48 miliona).

Oni možda nemaju tako skupe pojedince, ali imaju tim. Familiju. Požrtvovanost u odbrani, a opet ne igranje bunkera, zaslužuju svako poštovanje. U ove dve utakmice davali su lekcije iz taktike. Uspeli su da neutralizuju sve napade rivala i da im stave do znanja da novac, valjda, ne igra nikakvu ulogu kada je fudbal u pitanju. Najvažnije uloge tumače želja, motivi za pobedom i taktika.

Kolumbijski trener Pinto forsira jedan od najunikatnijih fudbala na ovom SP. Postavio je igru sa pet defanzivaca, što je i logično kada vidimo sa kim je u grupi, ali opet se ta taktika nije svodila na stajanje ispred golmana Navasa i čekanja napada rivala. Nisu hteli da igraju kukavički. Kapiten Brajan Ruiz je posle druge pobede rekao:„Bili smo u grupi smrti, ali pogledajte, sada su drugi mrtvi.“

Najveća snaga ovog tima što funkcioniše kao jedan. Zahvaljući toj osobini pretvorili su se u mašinu za ofsajd zamke. Italijani su u tu klopku upali 11 puta. I ako ne uspe taj ofsajd zamka Duartea, Gonzalesa i Umanje čeka vas jedan od najboljih golmana na ovom SP - Kejlor Navas. Golman Levantea veliki je motivator ekipe, njegove odbrane teraju saigrače da budu još bolji. Akrobacijama oduševljava publiku koliko i Lionel Mesi nekim od prodora. Ko kaže da golmani ne mogu da budu atraktivni? Kažu Navas i Očoa!

Posebnu motivisanost na ovom Svetskom prvenstvu imao je Džoel Kembel koji je stremio da dokaže Arsenu Vengeru da je vreme da zaigra u Premijer ligi. Od onog vižljastog brzog mladića, koga je Venger primetio 2011. godine, postao je neukrotiva mašina za golove. Borio se protiv najboljih štopera na ovom SP i uspeo da ih „izvoza“. Uspeo je da im parira i fizički. Sada liči na pravog napadača. Vreme je da se opet „kembeluje“ u Arsenalu. Sjajno su igrali i vezni fudbaleri Borhes, Bolanjos, Ruiz... Ono što Kostarikanci rade na ovom SP jeste potvrda one izlizane floskule „srce na teren“. Ovde bi se moglo dodati i duša.

„Tikosi” obožavaju kafu i piju je u ogromnim količinama. Vole i da je pripreme svojim gostima, a kako su Urugvajcima i Italijanima poslužili jednu gorču, red bi bio da počaste i Engleze. Ponovo. Umesto njihovog tradicionalnog pića čaja, Kostarikanci su im poslužili, i pre samog susreta, jednu “sikterušu”. Englezi su je ispijali dok su na svojim televizorima gledali duel Italije i Kostarike. Prisela im je, pa je red da im ponude još jednu, ali sada da se gledaju u oči. Vole ljudi da „zakuvaju”…