Veteran fudbalskih tribina, izuzetan poznavalac ove igre, ali i piva. Uz to i sjajan pisac. Pročitajte šta Dušan Mihajilović ima da "izjavi" o Mundijalu.
Teži se, sve češće i na štetu same igre, pakovanju koje može lakše i više da se plasira. Taj izveštačeni, totalno estradni pristup je ugrozio čak i omiljeni mondijalski hobi. Razmislite o tome kada ste poslednji put videli sličicu koja emituje emociju, i od koje se, zbog sirove autentičnosti, na prvi pogled ledi krv u žilama. Ona je ta (!) za koju ste spremni da date poslednjih 46 duplikata i koju planirate da zalepite na nekom vidljivom mestu u garaži ili na radnom stolu. To je slajba sa njuškom koju pamtite i godinama (ili decenijama) nakon što ste album popunili.
U težnji da fudbalsko pakovanje bude što utegnutije i prijemčivije za prosečnog multimedijalnog konzumenta nastradao je i Panini. Umetnost braće
iz Modene su, kao što rekoh, ubili višak šminke i nekontrolisane air-brush tehnike. Suluda ideja da reprezentacije i igrači budu predstavljeni na uniforman način. A svet je lepo, zanimljivo, neuniformno mesto. Ne samo da nema duplih (horizontalnih) slajbi za autsajdere. Nema više mesta ni za braću Distl iz onog prokletog Videotona (golman Peter koji liči na Čubaku i štoper Laslo sa impresivnim istočnoevropskim brcima), za lučke radnike iz half linije Škotske, Kanađane i Marokance u trenerkama.
Siguran sam da se više nikada neće desiti Nuno Valente sa gronikom i CR7 sa nausnicama (dok je još bio Kristijano R). Modna policija, nemilosrdnija od Gogićeve, likvidirala je brkove, malet i one situacije iz kojih se lepo vidi da je neko zakasnio na timsko fotografisanje. Verovatno se više nikada i nigde neće pojaviti ocvali Žan-Mari Pfaf sa kajlom ili Mo Džonston sa minđušicom.
Severna Koreja je bila samo incident. Refleks iz prošlosti u kojoj je mondijal više bio svetska fudbalska smotra nego projekat. Blagopočivša SFRJ je u domenu estetike uvek imala šta da ponudi i imala je ubedljivog reprezenta u svakoj kategoriji: npr. Vulića među brkama, Stanojkovića među "isusovcima“ (superstarovi sa repovima), Mešu B.u katalogu sa hladnim trajnim, Vojvodu Spasića među skinhedima itd. Nisam siguran da će tako biti i na sledećem velikom fudbalskom takmičenju.
Ovogodišnji Panini ima 639 sličica, ali nema dušu. I prosto mi bude žao onih klinaca koji kod Česme jure razne grbove koji se presijavaju i traže sličicu 249, a ne npr. "buljavog Urugvajca“. Čast Paninija (eventualno) spasavaju gospodin Sead Kolašinac (br.438) i nekoliko Iranaca, koji izgledaju kao ljudska bića od krvi i mesa, ali na kraju krajeva nikoga ne interesuju i ne spremaju se za unosan inostrani angažman.
Uzgred budi rečeno, fale mi još 32 da popunim album.
Dušan Mihajilović, fanzinaš veteran i objektivna beogradska publika