Junajted u 5-3-2? Videćemo posle finala Mundijala!

Ono što ovo svetsko prvenstvo čini tako kvalitetnim i drugačijim od svojih mediokritetnih predaka jeste dobijanje "novih" reprezentacija. Dobili smo "novu" Francusku, koja deluje ujedinjenije nego ikada pre, "novi" model brutalnog presinga Čilea, "novu" Kolumbiju koja ruši sve pred sobom, "novu" Kosta Riku o kojoj svi pričaju, i pre svih, "novu" Holandiju.

Šta to razlikuje ovu Holandiju od prethodnih i šta je čini "novom"? Nov pristupi. Nove taktike. Novi duh.

Pre svega, nova razmišljanja koja predstavljaju osveženje za svetski fudbal nakon godina "hladnog rata" dva dijametralno suprotna koncepta – tika-taka sa Gvardiolom kao reprezentom i sa druge strane Murinjovog anti-fudbala.

Želim da napomenem da ovde uopšte ne ulazim u estetiku i da li je holandski stil igre lep ili nije. To je "fudbal koji ide ka pobedi", kako sam van Gal kaže. Mnogo je razloga zašto je ova holandska selekcija nova. Mnogi će opet navesti najočigledniji primer – selekcija je značajno podmlađena (26 godina prosek). Za mene, sa druge strane, način i stil igre, kao i pragmatičnost njenog trenera, čine ovu Holandiju "novom". Kao i formacija.

Čekajte, na koju formaciju Holandije tačno mislite? 5-3-2 protiv Španije, 4-3-3 u drugom poluvremenu protiv Australije ili hibridna verzija (u zavisnosti imate li loptu ili ne) ove dve formacije koja se takođe mogla videti u pojedinim trenucima. Dalje, kako jedna arhaična i prevaziđena 5-3-2 formacija može na bilo koji način da doprinese "novoj" Holandiji?

Da, sa tom istom "zastarelom", "prevaziđenom" i "defanzivnom" formacijom je Holandija preslišala vladajuće evropske i svetske šampione Španiju sa 5-1. Istu Španiju, koja je sa istim trenerima, igračima i stilom igre prošlo svetsko prvenstvo 2010. godine završila sa ukupno 2 primljena gola. Dve godine kasnije na Evropskom prvenstvu primili su ukupno jedan gol (od Italijana u prvom kolu). Onda su naleteli na Holandiju u prvom kolu turnira u Brazilu. Poslednja reprezentacija sa kojom su se suočili na prvenstvu 2010. godine je sada čekala Španiju kao prva u nizu prepreka ka stvaranju istorije. Robben, Sneijder, Van Persie, De Jong... Zvuči poznato, zar ne Španci? Ne tako lako.

U pojedinim trenucima je sve ličilo na medijsku torturu koja je vise karakteristična za englesku reprezentaciju nego za relativno mirne Holanđane. Nije bio rezultat u pitanju, iako su odigrali "samo" 1-1 sa Ekvadorom na domaćem terenu.

Nešto drugo je okupiralo naslovnice sportskih tabloida. 5-3-2! Kako se Van Gaal usuđuje da odstupi od tradicionalne 4-3-3 formacije koja je Holanđane dovela jedan korak do osvajanja šampionata na poslednjem turniru. Frenk Arnesen, trenutno sportski direktor Metalista iz Harkova (pre Metalista bio na istoj poziciji u PSV-u, Celziju i Totenhemu) je bio među zvučnijim kritičarima.

"Van Gal je uradio nešto što niko nije smeo da uradi. Promenio je 4-3-3 sistem koji vazi za svetinju u Holandiji. Prelazak na 5-3-2 je nešto zaista neverovatno", izjavio je Arnesen. Prelazak na 5-3-2, sa sve pet odbrambenih igraca iz domace lige je bio, najblaze receno, "problematican" za domaću javnost. Mladi, neiskusni i neuigrani. To se uglavnom moglo pročitati u holandskim medijima tih dana.

S druge strane, Van Gal je bio potpuno miran i relaksiran. Na pitanje jednog domaćeg novinara zašto prelazi na 5-3-2 iako je i on poznat kao neko ko favorizuje 4-3-3, Van Gal je odgvorio:

"Protiv vatre se boriš vatrom".

Naravno, pod "vatrom" je mislio na stil igre prvog protivnika Holandije na turniru - Španije. Protiv tako radikalnog stila igre se ne može odgovoriti konvencionalnim taktikama. Jos jedan jako bitan razlog za prelazak sa 4-3-3 na 5-3-2 leži u povredi Kevina Štrotmana, van Galovog miljenika, koji je pokidao je ligamente u dresu Rome i neće igrati u Brazilu. Igrač za kojeg van Gal tvrdi da je najbitnija karika u formaciji 4-3-3, klasični box-to-box vezista kome nije bilo "adekvatne zamene", je još jedan podsticaj za promenu formacije.

I pored pritisaka domaće javnosti da se vrati na 4-3-3, temperamentni selektor je nastavio po svom. Na treninzima je ekipu delio na defanzice i ofanzivce: sa prvima je lično on radio na presingu bez lopte, dok je sa ofanzivcima radio njegov pomoćnik Patrik Klajvert. I tako danima. Nedeljama. Kapiten van Persi se Patrisu Evri, kolegi iz Mančester Junajteda, požalio na "brutalan intezitet rada na treninzima".

Trinaesti jun. Opet dve potpuno različite slike. Domaća javnost skeptilna i nervozna pred utakmicu sa Španijom. S druge strane, jutro pred utakmicu, igrači Holandije potpuno relaksirani provode vreme sa svojim porodicama u hotelu. Potpuno sigurni u sebe, svoj rad na treninzima i pre svega, u svog trenera i njegov stručni štab. Na kraju se ta vera isplatila. Ni dobar start Španije i sumnjivo dosuđeni penal na njihovu štetu nisu pokolebali Holandiju. Do kraja meča su bili snažniji, brži, snalažljiviji, taktički i fizički spremniji, pa čak i tehnički superiorniji.

Sve ostalo je istorija.

Nakon jenjavanje euforije posle pobede nad aktuelnim svetskim i evropskim prvacima, igrači Holandije su se vratili treninzima i sledećoj utakmici protiv Australije. Treninzi u susret drugoj utakmici na Mundijalu su doneli novo iznenadjenje. 4-3-3! Van Galova filozofija je bila jasna:

"Nov protivnik nonosi potpuno drugačiji stil igre koji traži nova prilagođavanja". Nakon par dana treniranja u 4-3-3 formaciji, Van Gal se ipak odlučio za 5-3-2 protiv Australije, na opste iznenađenje javnosti, ali i njegovih igrača. Prema izveštajima holandskih novinara koji prate reprezentaciju, van Persie i Robben su do te mere bili impresionirani igrom protiv Španije da su od van Gala tražili da opet krene sa 5-3-2 protiv Australije.

Na kraju, po malo izneđajujuce, Van Gal je poslušao dvojicu svojih najboljih igrača i počeo protiv Australije u formaciji 5-3-2. Nakon prvog poluvremena, Holandija nije bila ni nalik onoj reprezentaciji kao protiv Španije. Ispada da je van Gal bio potpuno u pravu. U poluvremenu se holandski stručnjak vratio svojim početnim razmišljanjima i umesto defanzivca Indija uvodi Depaja, sto mu daje mogućnost da pređe na 4-3-3. U nastavku je Holandija puno bolje izgledala na terenu i zabeležila jos jednu pobedu.

Treća utakmica Holandije na Mondijalu je protekla po sličnom scenariju: medijsko licitiranje formacije koju će reprezentacija igrati protiv odličnog Čilea. S obzirom da Čile igra strahovit presing bez lopte i da su jako opasni u kontrama, van Gal se opet odlučio za 5-3-2, kako bi lakše neutralisao brze ofanzivne igrače Čilea. Manja modifikacija formacije je značila da bočni bekovi, u odnosu na meč sa Španijom, imaju više slobode da idu napred, transformišući 5-3-2 bez lopte u 3-5-2 sa loptom. Čile se pokazao kao tvrd orah ali je na kraju četa van Gala slavila bez većih problema.

Ključna prednost koju Holandija i pre početka meča ima u odnosu na protivnika jeste mogućnost da podjednako dobro igra u dva potpuno različita sistema. Ako igrate protiv Engleske, Italije, Portugala ili Brazila, znate šta da očekujete i shodno tome se spremate na taktičkom planu.

S druge strane, trener Čilea Sampaoli nije mogao da spremi svoju ekipu za jedan stil igre Holandije, jer postoji realna mogućnost da Van Gal počne utakmicu sa potpuno drugom formacijom koja zahteva drugačija prilagođavanja protivnika. Dalje, i Gvardiolina i Murinjova fudbalska filozofija poseduje jedan ogroman nedostatak, a verovatno i jedini, – ne postojanje plana B. Ukoliko se protivnički tim brani sa deset igrača, nagomila sredinu terena i u potpunosti odseče veznjake od kontakta sa loptom, primorajavaći Gvardiolu da traži alternativna resenja, postoji realna mogućnost da će upravo taj tim izvući pozitivan rezultat. S druge strane, kada Murinjo mora da izađe iz svoje komforne zone u mečevima protiv recimo Norviča, Sanderlenda ili Stouka, Čelsi često ima problema da probije protivničke blokove.

Nemogućnost brze transformacije iz jednog u drugi sistem igre je, po mom mišljenju, ključni nedostatak obe filozofije a sa druge strane, ključna komparativna prednost Holandije. Van Gaal je dokazao protiv Australije da se relativno brzo može prebaciti na drugi sistem, i po njegovim rečima - "restartovati" utakmicu.

Ostaje da se vidi kako će Holandija igrati protiv Meksika. I to ne ne samo Holandija, već i kakav će sistem Mančester Junajted igrati sledeće godine pod van Galom.

Hocete li igrati 5-3-2 i sa Junajtedom u Engleskoj?

"Možda, videćemo kako ćemo proći u finalu svetskog prvenstva".