Kome je gore, Urugvajcima ili Čileancima?

Jedno fudbalsko veče a dva scenarija.

Koji bi vam teže pao da ste fudbaleri Čilea ili Urugvaja? Ili bar navijač?

Na startu "nokaut" faze Mundijala, u razmaku od nekoliko sati, dve reprezentacije doživele su dva potpuno različita poraza teška eliminacije.

Čileanci su izgubili od domaćina Brazila, posle časne borbe, tri, četiri velike šanse za gol, potom i pogođene prečke u poslednjem, 120. minutu produžetka, da bi na kraju, poraz usledio posle dva promašena penala i pogođene stative u odlučujućoj, poslednjoj seriji ruleta.

Nema šta se nije dogodilo Čileancima na tom meču, računajući skoro pa autogol za vođstvo Brazila (igrač Čilea odigrao je nespretno nogom u telo Davida Luiza, od kojeg se lopta odbila u mrežu).

Čileanci su se spartanski borili 120 minuta protiv organizatora turnira, petostrukog prvaka sveta i bez obzira na način na koji su ispali, mogu da budu ponosni na svoj pristup i stav.

Nešto kasnije, osuđeni na igru bez najboljeg fudbalera Luisa Suareza (koji je sam kriv za to), Urugvajci su naišli na Kolumbiju, koja je takođe bila bez najboljeg fudbalera i strelca, povređenog Radamela Falkaa.

Reklo bi se da su oba tima bila u jednakom hendikepu, s tim da je način na koji je Urugvaj ostao bez Suareza svakako veća trauma od suočavanja Kolumbijaca sa činjenicom da Falkao neće moći da nastupi na Mundijalu. I, u tako ravnopravnom odnosu snaga, Urugvajci su za 90 minuta u Rio de Žaneiru bili apsolutno nadigrani, pretrčani, uz to bili su taktički nedorasli protivniku, jalovi i nervozni.