Di Marija je paklen igrač. Najčešće, paklen za protivnike. Nekada i za svoje. Malo je takvih, koji nisu fudbalski licemerni, već koji igrom kažu odmah sve što žele i misle.
Malo je igrača u svetu danas poput Anhela Di Marije. Možda Arjen Roben može da se uporedi s njim.
Ne toliko po stilu igre, jer je Roben gura znatno manje ispred sebe, ali po svemu drugome ova dvojica pobunjenika slični su. Povuku po 20 punih sprinteva na utakmici. Idu direktno u lice protivniku, rugajući mu se tehnikom i brzinom i uvek prvi zadajući udarac. Prihvataju da igraju na pozicijama koje nisu njihove. Neće da igraju u oba pravca, jer može im se. Deluje kao da mogu da reše utakmicu kad god žele.
Ali, pod jednim bitnim uslovom... Ako žele!
Da su igrali 90-ih, poredili bismo ih sa Dejanom Savićevićem i, ne samo to, da su igrali 90-ih imali bi znatno bolju reputaciju i veće fudbalsko ime nego danas. Danas se mnogo toga izražava kroz novac i statistiku, a Di Marija, pa i Roben, ne igraju za to. Oni igraju za sebe.
I zato ih nikada nisu dovoljno želeli tamo gde su ih imali. Odnosno, zato će ih mnogo više želeti tamo gde ih nemaju.
"Kada se timovi brane duboko, kada parkiraju autobus, jako je bitno da ostanete opušteni i fokusirani na čuvanju i traženju rupa. Kao krilni napadač moram da nastavim da radim svoj posao sve vreme: da trčim pravo u nekoga, da stvaram šanse ili bar budem fauliran, da uputim centaršut u opasnu zonu za svoje napadače. Za moju poziciju važno je da budeš inventivan, da uradiš nešto drugačije od očekivanog, da nadmudriš čuvara".
Svedoci smo ovih dana da Real Madrid želi da se otarasi Di Marije, kao što se prošlog leta otarasio Mesuta Ozila. Da ironija bude veća, Karlo Anćeloti odredio je cenu od 50 miliona evra za 26-godišnjeg levonogog "pakera", a dobio je dve identične, od 60 miliona! Prvu od Pari sen Žermena, koji bi sutra pristao da Di Mariji ponudi platu od osam miliona evra godišnje. Drugu od Mančester junajteda, koji bi mu taj novac teško dao.
Ali, dok se kucaju ova slova, stvari idu ka tome da će Di Marija pre otići na "Old Traford" i, možda, pristati na manju zaradu (mada bi taj novac nadoknadio sigurno kroz sponzorske ugovore, jer i dalje nije isto biti "đavo" i biti "svetac").
Njegov transfer iz Madrida, u trenutku kada on zbog povrede verovatno neće moći da zauzme ključnu ulogu u utakmici protiv Robena, u polufinalu Svetskog prvenstva Holandija - Argentina, nije cilj ovog teksta, već njegov početak. Cilj je pokušaj da se pronađe odgovor na pitanje da li Di Marija zaslužuje drugačiji tretman u Madridu i da li Real, uprkos ogromnoj količini novca, gubi ovim potezom. Na kraju sezone biće prekasno za debatu, tada će svi biti pametni, kao što će sada svako reći da je Anćeloti bio u pravu kada je šutnuo Ozila.
Anćeloti je u sezoni u kojoj je osvojio Kup kralja i Ligu šampiona, a završio treći u Primeri, koristio Di Mariju na čak šest pozicija u timu, a najmanje na njegovoj prirodnoj, poziciji levog ofanzivnog veziste, tj. levog krila. Samo četiri puta Argentinac igrao je po toj strani. Poređenja radi, u sredini terena uz Luku Modrića i Ćavija Alonsa igrao je 17 puta, devet puta kao desno krilo...
"Neki krilni napadači budu srećni kada im prođe dribling i kada pretrče rivala, ali najvažnije je da zapamtiš da ti je posao da napraviš šansu za saigrača. Ako kretnjom uspeš da napraviš prostor za saigrača ili pasom stvoriš šansu 'jedan na jedan' napadaču, onda možeš da kažeš da si uradio posao dobro. Dobra krila mogu da reše duel 'jedan na jedan', najbolja krila mogu da reše utakmicu".
Sve je to samo zbog jednog razloga, zbog Gareta Bejla. Jednostavno, 100 miliona evra skupo pojačanje iz Totenhema niko zdravog razuma ne bi držao na klupi zbog Di Marije i, vratićemo se na početak, tu se zapravo videla snaga i kvalitet nedovoljno priznatog umetnika s loptom - Di Marija je mogao skoro svuda, osim na gol-crtu ili poziciju štopera.
Ali, i Anćeloti je video ogromnu razliku u kvalitetu igre kod Di Marije, u odnosu na to kakvu je ulogu dobijao na terenu. U fudbalu, kao i u košarci, postoji nešto što se zove "indeks uspšnosti" i on nedvosmisleno govori u prilog tome da je Di Marija, na kraju dana, ipak krilni fudbaler. On je igrajući na levom boku imao indeks uspešnosti 8,66 od perfektnih deset. U sredini terena, srednja ocena bila mu je 6,83.
Brojke nekada ne lažu i, svestan da Bejla i Kristijana Ronalda ni u kom smislu neće smeti da pomera sa svojih pozicija, kao i da je Karim Benzema najefikasniji kada je skroz gore, Anćeloti je stavio Di Mariju na pijacu dok je u isto vreme kupovao igrača potpuno drugačijeg stila igre, školovanog, manje divljeg, više predvidivog, ali taktički poslušnijeg, Tonija Krosa. Nemac će biti taj od kog će Anćeloti pokušati da dobije tih "8,66", ali u sredini igrališta, dok će krila biti zabavište za tandem od 200 i kusur miliona evra.
Šta je novom "sečom" dobio, a šta izgubio Anćeloti? Izgubio je igrača koji je potpuno poludeo s loptom u nogama ove godine, 2014. Di Marija je u paklenoj konkurenciji u Realu bio ubedljivo najbolji fudbaler u dve kategorije: stvaranje gol-šansi (81) i asistencije (14). To je za celu sezonu, a u 2014. godini, Argentinac je stvorio 52 "čiste" šanse za saigrače, od kojih je 11 završilo u mreži.
To nije malo i to su brojke bez kojih bi Anćeloti već bio smenjen, jer ne bi osvojio nijedno od tri takmičenja. Konkretno, na 42 utakmice prošle sezone: 22 asistencije i devet golova.
Poređenja radi, najbolji "paker" Bundeslige bio je Frank Riberi iz Bajerna. U daleko blažoj konkurenciji od one u Primer, gde je njegov tim na pola sezone postao šampion, Francuz je zabeležio 56 "ključnih dodavanja". Četiri više nego Di Marija za jedno proleće...
"U jednom trenutku, toliko su me tukli da sam išao kući frustriran. Ali, potrebno je vreme da shvatiš da je to posledica koju moraš da istrpiš ako tvoj stil igre podrazumeva dribling. Neke udarce mogu da razumem i prihvatim, ono kad tvoj čuvar nema drugog izbora osim da te sruši, jer si krenuo pravo na gol. To je OK. Ali, kada primetim da me rival udara sa namerom da me povredi i bez preteranog povoda, onda to teško prihvatam".
Dakle, onaj ko ga bude kupio, ukoliko ga bude držao na boku (a, ni Junajted, ni PSŽ nemaju nezamenljive igrače tamo), dobiće mnogo. Ali, nešto će i izgubiti.
Di Marija ne pokriva igrače na poziciji na kojoj igra, osim kada ga gurnu u sredinu, pa nekoga mora i da isprati. Di Marija ne uklizava, osim ako to ne mora da uradi da bi asistirao ili dao gol. Di Marija ne dobija vazdušne duele i nije spreman da se navuče na lakat rivala. Voli da digne loptu, tako da je "no no" kupovina za one koji bi da sprovedu bilo kakvu verziju "tika-take". Voli i da šutne ka golu, ali to nekako češće ispoljava u dresu Argentine, nego kluba.
Tamo nije mogao da stigne na red od Ronalda.
Di Marija je lider među "gaučosima" na ovom Mundijalu kada su u pitanju šutevi ka golu (25), u okvir gola (9) i dodiri na u protivničkoj trećini terena (187). Ali, on je i lider po broju izgubljenih poseda lopte (128). Tu stižemo do njegove najmračnije strane... Kada je Otmar Hicfeld postavio bunker Alehandru Sabelji u osmini finala, Argentincima je bilo teško da zaigraju "tango", solirali su i Lionel Mesi i Di Marija, a ovaj drugi je izgubio loptu čak 51 put!?
Pritom, niko neće reći da nije želeo da pruži sve od sebe. Štaviše, na kraju je dao gol u 118. minutu produžetka i odveo "Selesion" dalje.
I u tome liči na Robena, što je u stanju da vas nervira utakmicu i po i na kraju pošalje u delirijum. Takvih je malo danas...
Na kraju, nemojte nasedati na priču da Di Marija odlazi iz Madrida jer klub nije pristao da mu da povišicu, tj. platu od osam miliona evra godišnje. On očajnički traži poštovanje i status koji zaslužuje, a u svetu u kom statistika opravdava uložen novac, a uložen novac zahteva statistiku, Di Marija zaslužuje povišicu. Ako je on i bude dobio na drugom mestu, biće ozvaničen i među najvećim zvezdama svetskog fudbala, a onda će - gle čuda - izgubiti i svoju najveću vrlinu.
Zapravo, to što ga i njegovi i tuđi nisu poštovali dovoljno bila je njegova velika prednost. Ko je spremao taktiku protiv Di Marije, kada su na terenu bili Bejl, Ronaldo i Benzema?
"Svake godine sazrevaš u svakom smislu. U fudbalskom, mentalnom... Što si stariji, bolje razumeš fudbal kao igru. Nikada nije kasno da naučiš neke stvari i pokušaš da unaprediš sebe na terenu. Ja, trenutno, radim na tome da poboljšam pozicionu igru, kada da pritiskam, kada da stanem, kada da otvorim teren, kada da ga zatvorim. Kao napadač uvek si srećan kada nadmudriš protivnika, ali ne smeš da dozvoliš da on nadmudri tebe", govorio je Di Marija.
Ima 26 godina i biće samo bolji.