Znamo da vam se dopala naša priča o Kajseru, "fudbalskom lažovu kakav se više ne rađa". E, pa Ali Dija nije daleko od njega...
Dok smo kopali po netu tražeći deset najbizarnijih transfera svih vremena za našu Top listu koji smo objavili u petak uveče, naišli smo na jedan slučaj koji je toliko drugačiji od ostalih da smo odlučili da ga ne uvrstimo među deset najbizarnijih, već da mu damo posebnu kategoriju.
Jer, slučaj Alija "Vee" Dije, podsetio nas je na Karlosa Enrikea Kajsera, o kom smo već pisali, nazvavši ga "fudbalskim lažovom kakav se više ne rađa".
Ta priča vam se dopala, zato ćemo vam ispričati i ovu o Diji. Nije baš u rangu Kajsera, ali način na koji je ovaj malo poznati fudbaler iz Senegala stigao do ugovora u Premijer ligi, jeste za prepričavanje.
Dakle, Ali Dija rođen je 20. avgusta 1965. godine u Dakaru, prestonici Senegala i, kada je počeo da se bavi fudbalom, odlučio je da će biti napadač, centarfor. Koliko je to dobro radio govori i podatak da u periodu od 1988. do 1996. godine igrao isključivo u nižim rangovima takmičenja u Francuskoj, Finskoj i Nemačkoj.
Konkretno za Bovo, Dižon, La Rošel, Sen Ketan, FinPa, PK-35, Libek. Ne postoje podaci za period u Francuskoj, ali u Finskoj i Nemačkoj nije dao nijedan gol, tačnije zabeležio je sedam utakmica za dve godine. Onda ga je put odveo u Englesku, u amaterski Blit Spartans, koji se takmičio u regionalnoj diviziji.
Igrajući za Blit, Dija je sa - u to vreme - uveliko 31 godinom (mada to nije govorio), pokušavao da se domogne ugovora sa nekim od nižerazrednih klubova u Engleskoj, kako bi imao od čega da živi. Međutim, nije išlo po dobrom...
Odbijem je u Port Vejlu, odbijen je i u Gilingemu, nije prošao u Burnmutu, tako da je morao ponovo među Spartanse, za koji je konačno nastupio 9. novembra 1996. godine. Ušao je kao zamena u utakmici sa Boston junajtedom...
Nekoliko dana kasnije, Dija se odlučio na očajnički potez - da vara. Ali, kada je varao, nije želeo da "vara za 500 dinara, već za 50.000". Rešio je da to bude igra "na sve ili ništa". Setio se druga iz školskih dana koji se uvek isticao dobrim poznavanjem engleskog jezika u Senegalu, svojevremeno francuskoj koloniji.
Izabrali su da meta bude klub sa juga Engleske, premijerligaš, Sautempton, tačnije njihov menadžer, Škot, Grem Sunes.
Dijin ortak pozvao je Sunesa na telefon, dobio ga, predstavio se kao menadžer i znao da će imati samo jednu šansu. Morao je da bude ubedljiv. On je najavio svog druga Diju kao bliskog rođaka liberijskog fudbalera Žorža Vee, u to vreme (1996. godina), jednog od najboljih fudbalera sveta, koji je godinu dana pre toga prešao iz Pari sen Žermena u Milan i zaradio laskavu titulu najboljeg fudbalera sveta.
Vea je 1995. godine dobio FIFA "Zlatnu loptu"!
Dijin drug je ispričao da je "njegov klijent", prema igračkim karakteristikama, "budući Žorž Vea", da je igrao za Pari sen Žermen zajedno s njim i da ima već 13 nastupa za reprezentaciju, "iako je prilično mlad". Računajte da u to vreme nije bilo interneta, da je neke od ovih podataka bilo jako teško proveriti i da je gomila igrača dolazila "na reč", a većina "na VHS kasetu".
Sunes je momentalno naseo!
Oduševljen onim što čuje, a omađijan idejom da u Premijer ligi razvija "budućeg Veu", Sunes je momentalno pristao da pruži šansu Diji. "Liberijancu" iz Senegala ponuđen je jednomesečni ugovor, koji je on s zadovoljstvom potpisao i zadužio opremu.
Čak su mu dali i dres s brojem "33".
Dobio je priliku da pokaže šta zna, tog hladnog i kišnog 23. novembra 1996. godine. Nije mu bilo suđeno da igra protiv rezervi Arsenala par dana ranije, jer je teren bio nepodnošljiv zbog obilnih kiša. Tako je seo na klupu pred početak utakmice rezervnih timova Sautemptona i Lids junajteda.
Jedna od najvećih zvezda Premijer lige u to vreme, kultni vezista Metju Letisije oporavljao se od povrede i bilo mu je potrebno da odigra pola sata, poluvreme, tako da je i on bio na terenu sa rezervistima. I, u 32. minutu, Sunes je pozvao Diju da se "skine" i zameni upravo Letisijea.
Ono što je u tom trenutku usledilo prepričavaće se do danas u Sautemptonu.
Dija je pružio takvu partiju, da je Sunes morao da ga zameni već u 53. minutu (ubacio je Kena Monkoua, kad smo već kod toga)! Dakle, "budući Vea" je sakušio sedam minuta igre u prvom i još osam minuta u drugom poluvremenu.
"Prizor je bio neverovatan. Trčao je po terenu gore-dole i ponašao se kao Bambi na ledu. Bilo je neprijatno uopšte gledati ga kako igra, bila je to prilična sramota za klub", rekao je kasnije Letisije, koji je u jednom video intervjuu prepričao ceo događaj.
Narednog dana, Diji je saopšteno da ide da bude Vea u nekom drugom klubu, ali je slava koju je stekao za 15 minuta na terenu protiv Lids junajteda bila dovoljna da se domogne ugovora sa amaterskim klubom Gejtshedom, za koji je igrao čak do februara naredne godine, dakle skoro tri meseca.
Dija je odigrao osam utakmica za klub sa severo-istoka Engleske i dao gol u pobedi od 5:0 nad Bat sitijem.
To je bio poslednji klub u neverovatnoj karijeri fudbalera koji se tada, sa 32 godine, posvetio studijama i diplomirao na Nortambrija univerzitetu u Njukaslu, samo četiri godine kasnije, 2001.
Odnos Engleza prema fudbalu takav je da priča o Diji ne bledi ni danas. On je postao neka vrsta "selebritija", ljudi ga znaju, vole da ga sretnu, da porazgovaraju sa njim. I vodeći mediji ga nisu zaboravili. Tako ga je "The Times" uvrstio na prvo mesto liste 50 najgorih fudbalera koji su ikada igrali u Engleskoj.
"The Sun" mu je ukazao čast upisujući njegovo ime na listu deset najlošijih ikada, a "Daily Mail" mu je dao četvrto mesto na listi 50 najgorih napadača u istoriji fudbala.
Ali "Vea" Dija.