Nemanja Matić i Branislav Ivanović sa londonskim "plavcima" gosti Olimpije u prijateljskoj utakmici.
Veliki klubovi imaju navijače širom sveta, pa tako i londonski Čelsi u šta smo se uverili prilikom gostovanja "plavaca" u Ljubljani.
Ekipa naših reprezentativaca Nemanje Matića i Branislava Ivanovića u nedelju je doputovala iz Austrije na prijateljski meč sa Olimpijom, a na stadionu Stožice našao se i reporter MONDA.
Gostovanje Čelsija izazvalo je veliku pažnju slovenske javnosti, ali i grupe novinarabiz Beograda koja u Termama Čatež prati pripreme fudbalera Crvene zvezde.
Akreditacije su odobrene bez problema, a pred moderan sportski kompleks (u cijem je sklopu pored stadiona i košarkaška hala) stigli smo oko dva sata uoči početka utakmice.
Na veliko iznenađenje, ispred tribina bilo je više navijača u plavim nego u zeleno-belim dresovima. Ubrzo smo saznali i zašto.
"Čelsi ima nekoliko fan-klubova u Sloveniji, ali i Srbiji, BiH, Hrvatskoj... Svi oni došli su u Ljubljanu, a ima i Engleza koji tradicionalno prate klub gde god da igra. S druge strane, navijači Olimpije "Green dragons" bojkotuju utakmice jer nisu zadovoljni radom uprave", objasnio nam je Boban, jedan od "slovenačkih čelsijevaca".
Među navijačima oko stadiona naišli smo i na zvezdaše, koji su bili u društvu pristalica domaćeg kluba.
"Tu smo zbog Baneta i Nemanje", otkrio nam je gospodinbu crveno-belom dresu i poručio:
"Pozdravite nam Srbiju".
Pažnju je privukao i momak u dresu Roberta Prosinečkog, koji je za "zmajčeke" nastupao u sezoni 2002/2003.
"To je jedan od najvećih igrača koji su igrali za Olimpiju, a ovaj dres sam odavno dobio na poklon i najdraži mi je koji imam", konstatovao je, a potom su nam on i njegov prijatelj pojasnili situaciju u Olimpiji i Slovenačkom fudbalu.
"Ništa ne valja. Maribor dominira, a u Olimpiji se baš loše radi. Neverovatno je da je tolika razlika u pristupima fudbalu i klubovima, a samo smo 130 kilometara udaljeni".
Na tribinama, za koje je ulaz koštao 15 i 20 evra, delovalo je kao da se igra meč Premijer lige.
Navijači Čelsija bili su većinom smešteni na jugu, ali su se plavi dresovi mogli videti i na drugim delovima stadiona. Među klupskim zastavama našle su se i dve srpske.
Atmosfera nije bila kao kada igraju Zvezda ili Partizan (možete zamisliti kako bi bilo da u Beogradu gostuje Čelsi), ali je stadion bio pun (16.000 gledalaca).
Glasniji su bili navijači gostiju, međutim, skandiranje "Olimpija, Olimpija" dobro je zagrmelo u finišu prvog poluvremena kada je Nik Kapun savladao Mateja Delača.
Nezadovoljni i tokom meča prilično ćutljivi Žoze Murinjo istog trenutka je seo na klupu i uzeo papir od pomoćnika, a pretpostavljamo da je sličnom jačinom kao kod pomenutog skandiranja, Portugalac u poluvremenu grmeo na Izija Brauna koji je lošim dodavanjem omogućio domaćinu da povede.
Ne zato što je naš, ali Nemanja Matić je tokom prvog dela meča bio najbolji pojedinac Čelsija. Bolji i od Fabregasa, i od Dijega Koste, i Felipea Luisa...
U drugom poluvremenu zaigrao je i drugi reprezentativac Srbije, a Branislav Ivanović uspeo je čak i da postigne pogodak koji je, ipak poništen. Ta odluka sudije toliko je razbesnela Murinja da je Portugalac čak ušaobu teren i na kratko prekinuo meč koji je vodio Rade Obrenović.
Taj gol i nije bio presudan, pošto je Čelsi već preokrenuo, a 2:1 je sačuvao do kraja.