Čelsi ne zna za poraz u dosadašnjem toku Premijer lige - devet pobeda i dva remija. Ali, titula je još daleko od Stamford bridža. Pročitajte pet razloga koji ne idu Čelsiju u prilog.
Navijači Čelsija se, naravno, neće saglasati sa ovom listom, ali ako objektivno sagledate činjenice, britanski "Indipendent" je pogodio suštinu.
U fudbalu je sve moguće, pa i da se ništa od ovih predviđanja ne dogodi. A moguće je i da se dogode sva.
Čelsi je, trenutno, bez premca u Premijer ligi. Od 11 utakmica - devet pobeda i dva remija. Ekipa Žozea Murinja već je igrala sa najvećim rivalima, pobedila Liverpul na Enfild roudu, Arsenal na Stamford bridžu, odigrala nerešeno kod oba Mančestera u gostima... Dakle, pred "plavcima" je uslovno rečeno lakši raspored, mada iskustvo nas uči da u engleskom fudbalu nigde niste sigurni (pogledajte recimo samo rezultat Svonsi - Arsenal 2:1 i tok meča..).
Tim iz Londona je već prepoznat i među kladionicama kao glavni favorit za osvajanje šampionske titule. U engleskim kladionicama kvota za takav kraj Premijer lige je samo 1,7, a recimo kvota za Mančester siti iznosi 7,0.
Čelsi izgleda više nego čvrsto, gotovo da nema slabe karike u timu, voli da ima loptu, ume da napadne (i da trese mreže), ali i da stane na loptu kada je to potrebno (čitaj: kada Murinjo tako naredi).
Ipak, tek je mesec novembar a trofej se podiže tamo negde u maju. Ne želeći da kvarimo trenutke uživanja navijačima Čelsija, ipak treba biti oprezan, jer ima i razloga koji bi mogli da ga uspore, zakoče na tom putu.
1) OSLANJANJE NA ISTE IGRAČE
Čelsi je do sada odigrao 17 mečeva u svim takmičenjima, a i onima koji površno prate engleski fudbal jasno je da Žoze Murinjo ne menja često. Vodeći se devizom: "Ne menjaj tim koji dobija", Murinjo ima svojih 11. OK, ima tu i tamo po koja izmena (najčešće prinudna zbog kartona), ali zna se kostur tima.
Šestorici se imena uvek nađu na tabli startera koju treneri postavljaju u svlačionici pre utakmice. To su: Džon Teri, Geri Kejhil, Sesk Fabregas, Eden Azar i Nemanja Matić. Oni su počeli 15 od tih 17 utakmica. Treba im dodati Oskara, Dijega Kostu i Sezara Aspilikuetu, koji su počeli 13 utakmica. Golmani Tibo Kurtoa i Petr Čeh se smenjuju u zavisnosti od takmičenja.
Dakle, ako ste novinar i pratite utakmicu uživo, najlakše vam je da sastavite tim Čelsija, a da niste ni blizu Murinja. Ubacite ovih 10 igrača i "kockate" se sa tim jedanaestim (Ramirez, Vilijan, Šurle, Drogba...).
Sad dolazimo do prvog problema. Ova grupa od desetak igrača je toliko opterećena )ne treba zaboraviti ni utakmice u nacionalnim timovima) da postoji opasnost od povreda, naravno, zamora, a ne treba isključiti ni kartone. Dakle, Murinjo ima startnih 11, ali šta ako iz tima iskoči neka ključna karika? Ne treba gledati crno i pesimistički, ali nije nemoguće da povrede zadese dvojicu ili trojicu važnih igrača u isto vreme, ili se "pogode" kartoni.
Ako se, recimo, povredi neko od štopera (Teri ili Kejhil) jedina zamena je Kurt Zuma, mada i Bane Ivanović može da igra u centralnoj defanzivnoj liniji, a njegovo mesto bi zauzeo Felipe Luis, koji nema potrebno iskustvo igranja u Premijer ligi.
Murinjo je Nemanju Matića već označio kao najvažnijeg igrača Čelsija, a Sesk Fabregas je lider u asistencijama u Premijer ligi. NJihovo eventualno odustvo sa terena bilo bi vrlo teško nadomestiti. Ima Murinjo Ramireza i Džona Obija Mikela, ali njih dvojica, pogotovo ovaj drugi teško da mogu da "kopiraju" Matića i Fabregasa.
Šta ako se povredi Eden Azar? Verovatno najveći Murinjov strah. Od dolaska u Čelsi Belgijanac je dao 23 gola, imao je 12 gol-asistencija. Njegove potencijalne zamene - Andre Šurle i Vilijan su zajedno dali 17 golova i imali 10 asistencija. Uz to, kreativnost i umešnost Azara je jedinstvena.
Isto ovo važi za ubicu golmana - Dijega Kostu. Drugi strelac Premijer lige Dijego Kosta (od njega je trenutno uspešniji samo Serhio Aguero) izvanredno se uklopio u tim i adaptirao se na engleski način igranja fudbala. Jeste da je na klupi Didije Drogba, obožavani fudbaler Čelsija, dakle ima ko da uskoči, ali kapiten Obale Slonovače je na zalasku karijere, ispao je iz one forme... Ipak, ako ste navijač Čelsija dobro je znati da je Drogba tu.
2) BORBA NA ČETIRI FRONTA
Čelsi bi mogao da bude jedini engleski klub koji se takmiči na četiri fronta - Premijer liga, Liga šampiona, FA Kup, Liga kup. Liverpulu i Mančester sitiju "visi" nastavak takmičenja u Ligi šampiona, a "građani" su već završili takmičenje Liga kupu, baš kao i Arsenal i Mančester junajted. Pritom, Junajted ove sezone ni ne igra Evropu. Liverpul je i dalje u Liga kupu, ali pogledajte učinak "crvenih" u Premijer ligi. Posle 11 utakmica san o tituli je baš, baš dalek.
Sad se vratite na onu rečenicu o opterećenju, zamoru i opasnosti od povreda i dobićete jasnu sliku šta bi moglo da bude glavna prepreka na Čelsijevom trijumfalnom putu. Jasno je da će Murinjo neko takmičenje (najverovatnije Liga kup žrtvovati na neki način i u tim uvrstiti one sa manjom minutažom), ali opet, ostaju mu tri jaka takmičenja. Poznato je da Murinjo ne voli da gubi, ali baš, baš ne boli da gubi, a šanse da mu se to ne dogodi su mu mnogo veće ako u svaku utakmicu uđe sa najjačim timom.
3) NEDOSTATAK "UBILAČKOG INSTINKTA"
Da li zbog Murinjove taktite da stane na loptu i naredi timu da se transformiše u odbrambene pozicije i strategiju ili zbog nečeg drugog, tek bilo je utakmica kada su igrači Čelsija jedva pobeđivali ili jedva ostajali neporaženi (Kvins Park Rendžers, Šruzberi taun, Maribor u Sloveniji u Ligi šampiona...).
Primećuje se da igrači Čelsija u tim utakmicama nisu motivisani "do koske", kao recimo kad izađu na megdan najjačim rivalima.
Pojavljuje se i problem u tim mečevima u kojima je Čelsi vodio (Šalke, Mančester siti, Mančester junajted), a nije uspeo da sačuva vođstvo. Mada, ruku na srcu nije sve bilo ni do igrača Čelsija. Ima i obrnutih slučajeva, kada se Čelsi vraćao iz minus pozicije - protiv Liverpula je preokrenuo, sa Mariborom igrao nerešeno...
OK; fudbal zato i jeste fudbal. Ne možeš uvek da pobeđuješ. Ali, činjenica je da Čelsi izgleda moćnije, napaljenije, čvršće u duelima sa jakim rivalima, nego u onim "unapred dobijenim mečevima".
4) RIVALI ĆE SE PRESTROJITI
Dokle će Mančester siti, Mančester junajted, Arsenal i Liverpul da pokleću i posrću? Bliži se prelazni rok i svakako je da će ovi timovi iskoristiti šansu da popune rupe tamo gde su šuplji. Junajted u odbrani, pa i Arsenal i Liverpul... Mančester siti ima zaista jak tim i toliko kvaliteta da će jednom morati da krene serija "građana". Po navijače Čelsija je najbolje da se to dogodi tamo negde u aprilu, kada bodovna razlika bude možda i veća.
Arsenal je u kandžama sujete i tvrdoglavosti Arsena Vengera, koji iz samo njemu znanih razloga, reaguje kasno tokom utakmica (ko je gledao utakmicu protiv Svonsija sve mu je jasno). Mančester junajted pobeđuje iako igra daleko, daleko ispod očekivanja i uprkos zaista tragikomičnoj odbrani.
Liverpul je protiv Čelsija izgledao mnogo bolje nego u nekim ranijim mečevima Premijer lige, recimo u gradskom derbiju protiv Evertona.
Dakle, za očekivati je da se ovi timovi, da se pregrupišu, mobilišu i počnu da igraju bolje.
Pritom, ne sme se zapostaviti, zaboraviti, niti potceniti Sautempton, koji nema tako skupe igrače kao Čelsi, ali ima odličan tim, koji se igra fudbala, koji ima sjajnu atmosferu i dobrog trenera.
5) TRADICIJA - LOŠA FORMA U OVIM MESECIMA
Stastitika pokazuje da Čelsi ne voli kad se vreme pokvari, kad lišće opadne, kad zahladni. Zbog serije loših rezultata na zimu glavom je platio Luiz Felipe Skolari 2009. godine, a baš od te godine "plavci" nekako lošije igraju u novembru i decembru.
Evo za ljubitelje brojki: od sezone 2008/09. Čelsi je dobio samo 36 od 82 meča odigranih u ova dva meseca, u 26 utakmica je bilo nerešeno, a 20 je izgubito. Procenat uspešnosti 43,9%.
Dakle, daleko ispod onog proseka na koji je Čelsi navikao svoje navijače, a on iznosi 59,1% (tokom cele sezone).
Ali, već smo zagazli u novembar, Čelsi ne staje. Da li je došlo vreme da stane ta loša tradicija?