Slovenački defanzivac sumira utiske posle odigrane polusezone u Partizanu. Kada sve sabere i oduzme - kaže da je zadovoljan!
Branko Ilić prošlog leta je ispunio dečački san kada je potpisao ugovor sa crno-belima. Sa druge strane, Partizan je dobio veliko i dugo čekano pojačanje u zadnjoj liniji.
U Humsku je stigao kao "ime", pa mu nije bilo potrebno mnogo vremena da zauzme mesto u startnoj postavi "parnog valjka". Već na prvim utakmicama videlo se da će biti od velike pomoći timu Marka Nikolića.
"Znao sam šta me očekuje u Partizanu, kao i da finansijska situacija nije laka u srpskom fudbalu. Imali smo dosta kadrovskih problema, pogotovo sa povredama, ali kada podvučemo crtu možemo da budemo zadovoljni", počeo je 30-godišnji Ilić.
Kako bi se teška finansijska situacija u klubu i kadrovski problemi unutar tima što lakše prebrodili, bila je neophodna dobra atmosfera u svlačionici?
"Ako me pitate ko mi je najbolji prijatelj u Partizanu, ne mogu nikoga da izdvojim. Među igračima je odlična atmosfera. Naravno, postoji grupa ljudi sa kojima provodim više vremena, jer je nemoguće da se podjednako družim sa 25 igrača. Ako je i bilo nekih nesuglasica kada loše odigramo, one su se rešavale razgovorom".
Gde je Partizan mogao više ove jeseni?
"U Superligi smo dobro odradili posao. Moglo je bolje, ali i gore. U Evropi smo možda mogli više da uradimo. Dobro smo počeli protiv Totenhema... Greške se skupo plaćaju na međunarodnoj sceni, a nijanse koje su odlučivale pobednike uvek su išle na našu štetu. U Evropi se videlo da nemamo iskustva".
Branko Ilić još nije prežalio autogol protiv Novog Pazara, kojim je Partizan ostao bez dva boda.
"Lično najviše žalim zbog autogola protiv Novog Pazara", sa osmehom kaže iskusni defanzivac.
Šef stručnog štaba crno-belih, s obzirom na okolnosti koje su pratile Partizan ove fudbalske jeseni, Ilića je koristio kao defanzivnog univerzalca, menjajući mu s vremena na vreme zadatke. Po potrebi je igrao na tri pozicije - štopera, zadnjeg veznog i desnog beka.
"I treneru sam rekao da te tri pozicije mogu da igram. Najbolje se snalazim na štoperu, nije bitno da li je levi ili desni. Zbog svih problema sa povređenim igračima trener je tražio da igram beka. Trudio sam se da odigram najbolje što mogu".
Poznata je priča o "Zvezdinom proleću"... Da li su "plus šest" i pobeda u derbiju dovoljni da se osvoji titula?
"Prošle godine je Partizan bio prvi, pa je Zvezda osvojila sve moguće bodove osim protiv Partizana. Najbitnije je da razmišljamo o sebi, da se odmorimo psihički i fizički pre početka priprema, a onda da zapnemo i budemo još bolji na proleće. U prvom delu prvenstva imali smo mnogo više utakmica nego što nas čeka u drugom".
"U Partizan sam stigao sa iskustvom. Pre crno-belog dresa prošao sam dosta toga, igrao sam pred 100.000 ljudi na Kamp Nou, bio reprezentativac... Ipak, naježio sam se na prvoj utakmici protiv Ludogoreca. Tada sam bio rezerva, ali kada osetiš atmosferu, adrenalin počne da čini svoje. Nemam reči kojima bih mogao da opišem osećaj igrača kada sa Juga krene pesma 'Da volim crno-bele'. Ne može da se poredi sa Kamp Nou, jer je u Barseloni teatar, nema navijanja", u dahu izgovara Ilić, zastaje malo i nastavlja:
"Kada bismo imali stadion sa 80.000 ljudi to bi bilo... Grmelo bi, baš",
Da li te je razočarala finansijska situacija u Partizanu?
"Dok sam igrao na Kipru i u Izraelu postojali su finansijski problemi. Čujem se sa prijateljima koji igraju u Evropi i kažu mi da je i tamo teška situacija. Možda je ovde malo veća. Najteže je, ipak, klubu jer ne može da funkcioniše kako treba. To ljudi iz uprave bolje znaju i mislim da će se potruditi da završe posao na najbolji način", odgovara Ilić i razgovor završava sa dva brza odgovora.
Gde ćeš na odmor?
"Malo u Dubai..."
Skijanje?
"Ne znam da skijam".