Pet utakmica, jedan bod, nula pohvalnih izdanja celog tima.
Bez ikakvog pritiska javnosti, reprezentativci Srbije otputovali su u Kopenhagen na duel sa Danskom. Iako se radilo o presudnoj utakmici u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2016, delovalo je da su mnogi u Srbiji digli ruke od "orlova" još posle poraza u Portugalu.
I takvi, oslobođeni tereta velikih očekivanja, srpski fudbaleri koji igraju u nekim od najvećih evropskih klubova, uspeli su još jednom da odigraju bezopasno, bezidejno i mučno za gledanje...
Pred polupunim tribinama stadiona Parken "kao" imali su inicijativu, ali ne i šanse. Domaćin je bio taj koji je pretio i igrao kao što se očekuje od ekipe kojoj su neophodna tri boda.
Zato je Danska zasluženo pobedila 2:0 i ostala u trci sa Portugalom i Albanijom za put u Francusku, a Srbija će u preostale tri utakmice (Portugal i Jermenija kod kuće, Albanija u gostima) pokušati da bude bolja od Jermena sa kojima nosi "fenjer", pošto su obe ekipe osvojile po bod.
Reprezentativci Srbije, zapravo, pokušaće u naredne tri utakmice da upišu prvu takmičarsku pobedu (ne računajući prekinuti meč protiv Albanije) još od jeseni 2013, kada je savladana Makedonija 5:1 u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, ali kada se već znalo da nećemo ići u Brazil.
Pokušavali su čelnici Saveza da čestim promenama selektora (čak 14 od 2000. godine, kada nas je pokojni Vujadin Boškov odveo na EURO u Holandiji i Belgiji), a selektori menjanjem igrača, učine nešto više, međutim, uzalud.
I četvrto uzastopno Evropsko prvenstvo posmatraćemo samo na TV kanalima, navijajući za reprezentacije koje su nas u prošlosti uglavnom lagano pobeđivale...
Neuspeh u aktuelnim kvalifikacijama mogao bi (zapravo, trebalo bi) da znači i kraj ove generacije. Ne zbog poznih fudbalskih godina igrača, jer većina njih može još dugo da igra, već zbog odnosa koji imaju prema dresu sa grbom Srbije. Ni nalik onome što pružaju u svojim klubovima...
Reći će mnogi da je za izdanje u Kopenhagenu kriv umor i termin na kraju sezone, ali ne sećamo se da je bilo bolje u prvom kolu, 11. oktobra 2014, kada smo u poslednjim trenucima meča izbegli poraz od Jermenije, koja je tada, poput nas, osvojila jedini bod u ovih pet utakmica Grupe I.
Da nemamo bolje, pa i da se pomirimo sa trenutnim stanjem, ali izgleda da ih imamo. Možda ne igraju u Čelsiju, Mančester sitiju, Liverpulu, Romi... Možda imaju tek 18, 19, 20 godina, ali momci koji nastupaju na Svetskom prvenstvu na Novom Zelandu svakako svojim odnosom zaslužuju da pokažu koliko mogu na velikoj sceni u bar nekoj od preostale tri utakmice kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2016.
Još ako se i reprezentativci do 21 godine dobro pokažu na predstojećem Evropskom prvenstvu u Češkoj, onda možda i nemamo razloga za brigu...