Mladi centarfor objasnio je kako je, uz pomoć saigrača i selektora, prebrodio golgetersku krizu na Novom Zelandu.
Ponedeljak je jedan od najlepših dana srpskih U-21 reprezentativaca, novih svetskih šampiona. U 08.05 sleteli su na aerodrom Nikola Tesla i doneli kući titulu šampiona sveta, osvojenu na Novom Zelandu, pobedom protiv Brazila u finalu.
U prisustvu prijatelja, članova porodica, predstavnika FSS, predsednika Srbije Tomislava Nikolića, novinara i gostiju, ekipa Veljka Paunovića slavila je popodne u Staroj Pazovi, dok će se večeras (ponedeljak uveče) u 20.00 popeti i na čuveni balkon Starog dvora.
Nisu skidali na balkonu sportskog centra FSS Paunovi "orlići" osmehe sa lica i bili puni strpljenja za razgovor, pohvalu, pozdrav i fotografisanje.
Najmlađeg među njima - Ivana Šaponjića, pitali smo kada je bilo najteže u poslednjih mesec dana.
"Sad je lepo, a najteže je bilo protiv Mađara, u osmini finala. Vrlo su dobra ekipa, poveli su posle naše greške, ali borili smo se do kraja i dali gol u 90. minutu. Posle smo se još više borili i dali gol za 2:1. Po meni, to je bio najteži trenutak prvenstva", kaže mladi centarfor.
Biser Partizana jedan je od heroja pohoda "orlića" na zlato. Upravo njegovim golom - u nadoknadi vremena, Srbi su u osmini finala sa Mađarima izborili produžetak, pa u drugom produžetku i poveli, autogolom protivničkog defanzivca, baš posle Šaponjićevog prodora.
"Još nisam svestan veličine naših uspeha, ni značaja tih golova. Mnogo sam srećan zbog toga, presrećan sam".
Tokom turnira prolazio je kroz naporan period. Bilo je dana kada lopta jednostavno nije htela u gol.
"U prvoj utakmici, protiv Urugvaja, imao sam dve jako dobre šanse i nisam uspeo da postignem gol. Posle toga sam malo bio 'pao', ali sam imao veliku podršku drugova iz ekipe i stručnog štaba. Prilazili su mi, pričali i na treningu, pomagali mi i baš sam im zahvalan za to".
Šta su mu govorili?
"Rekli su mi: 'Daćeš ga kad bude najpotrebnije'. Tako je na kraju i bilo".
Veliku podršku imao je i od selektora.
"Verovao je u mene sve vreme. Govorio mi je 'ostani skoncentrisan, daćeš ga kad je najbitnije'. To mi je mnogo značilo i golovi su posle došli sami od sebe", dodao je Šaponjić.
U ponedeljak uveče, "orliće" čeka pozdrav naciji sa balkona - mesta za odabrane. Da li im je uopšte padalo na pamet da bi ovog leta mogli da završe na tom mestu?
"Razmišljamo svi o tome i jedva čekamo. Ne mogu da dočekam da vidim sve to. Iskreno - nismo baš mnogo razmišljali o svemu tome. Tokom turnira videli smo da su ljudi zadovoljni kako igramo, šta radimo na Novom Zelandu i stvarno smo presrećni što smo uspeli", poručio je najmlađi član zlatne generacije srpskog fudbala.