Predrag Mijatović, jedan iz generacije "Čileanaca" prisetio se uspeha iz 1987. i toga da ta ekipa zbog drugih nefudbalskih stvari posle toga nikada nije dobila priliku da zablista u punom sjaju
Omladinska reprezentacija Srbije okitila se zlatnom medaljom na Svetskom prvenstvu na Novom Zelandu. Najveći uspeh srpskog fudbala mnogi su uporedili sa generacijom bivše Jugoslavije koja je 1987. uspela da se popne na kraj sveta.
I najbolji golman turnira na Novom Zelandu Predrag Rajković priznao je da su im "Čileanci" bili inspiracija.
"Oni su zaista bili poseban tim i nadam se da smo i mi dokazali da smo takva ekipa", rekao je Rajković posle velike pobede nad Brazilom i osvajanja trofeja na Mundijalitu.
Jedan od članova slavne generacije "Čileanaca" Predrag Mijatović smatra da je ta ekipa mogla da napravi još mnogo uspeha, da ih neke druge, vanfudbalske stvari nisu sprečile u tome.
Ekipa koju su, između ostalih, činili Davor Šuker, Zvonimir Boban, Robert Jarni, Robert Prosinečki, zbog rata u bivšoj Jugoslaviji nije dobila priliku da se okuša i na Mundijalu, a mnogi veruju da bi i u seniorskoj konkurenciji zabeležila uspeh.
Mijatović kaže da i te 1987. od njih, baš kao i sada od Srbije, niko nije očekivao da ispišu istoriju.
"Naš prvi meč na turniru bio je protiv domaćina Čilea i protiv 65.000 ljudi na Estadio Nacionalu u Santijagu. Zaista smo odlično igrali, pobedili smo i shvatili da možemo da napravimo nešto veliko. Kako je turnir odmicao bili smo sve bliži i postali smo odličan tim koji je igrao napadački, postigao dosta golova, a uz to se i dobro zabavljao", ispričao je Mijatović za sajt FIFA.
Posle Čileanaca Jugoslavija je pobedila i Australiju, Togo, Brazil i Istočnu Nemačku, a u finalu su na penale savladali Zapadnu Nemačku.
Mijatović je propustio finale, ali ga nikada neće zaboraviti.
"To je bio moj prvi trofej u karijeri i još uvek svi pamtimo taj uspeh. Bili smo grupa mladih igrača koji su igrali savršeno. Mnogi od nas su postali profesionalci i kasnije igrali u velikim klubovima širom sveta".
Nažalost, svet nikada nije upoznao prave domete te generacije.
"Imali smo sve što je bilo potrebno jednom timu da postane najbolji na planeti, ali je rat sve promenio. Ekipa sa Blakana četiri godine nisu mogle da nastupaju u takmičenjima, od 1992. do 1996, tako da kada smo propustili da se dokažemo kada smo bili u najboljoj formi", istakao je Mijatović.
Najteže im je palo kada je Jugoslavija uspela da se kvalifikuje za Evropsko prvenstvo 1992. godine, gde je trebalo da se dokaže u punom sjaju, ali joj nije bilo omogućeno da se takmiči.
"To su bila veoma teška vremena. Rat je tek počeo i izazvao mnogo problema. Bilo je tenzija, pritiska i mnogo vremena smo proveli razmišljajući o stvarima koje nisu imale nikakve veze sa fudbalom. Nismo otišli na šampionat već svojim kućama, u gradove, koji su na kraju u različitim državama", rekao je Mijatović.