Mnogo zanimljivih izjava u intervjuu koji je slavni fudbaler dao BBC-u. Koga bi izabrao između Gigsa i Murinja, da li će postati trener i još mnogo toga.
Nemanja Vidić je živa legenda Mančester junajteda.
Bio je to i pre nego što je otišao, bio je to i pre nego što je završio karijeru.
Samo je, na iznenađenje mnogih, saopštio da je raskinuo ugovor s Interom i da više neće igrati fudbal. Dogodilo se to u januaru i, sudeći prema intervjuu koji je dao za engleski BBC, bivši kapiten Junajteda ostao je sa suprugom i decom da živi u Italiji, u "Gradu mode".
Primio je ekipu engleske televizije u svoj dom i, iako to retko radi, dao dug i ekskluzivan intervju.
Jedno od pitanja bilo je veoma nezgodno za Vidića – ko posle Luja van Gala (sa kojim se mimoišao na leto 2014. godine)? Njegov dugogodišnji saigrač, Rajan Gigs ili rival, Žoze Murinjo?
"Dopada mi se ideja o Gigsiju, ali Murinjo je imao toliko uspeha u prošlosti...", rekao je 34-godišnji Užičanin, koji je dres Junajteda nosio od 2008. godine do 2014.
Sa naslednikom sera Aleksa Fergusona, Dejvidom Mojesom, "izdržao" je nepunu sezonu, potom je odlučio da je vreme da ode iz Mančestera (verovatno sluteći šta se sprema) i da se oproba u novoj državi, kulturi i klubu, ali malo je reći da nije funkcionisalo u uzdrmanom Interu, koji je kroz istoriju pojeo "mali milion" velikih igrača.
"Težak je to izbor. Da li je Gigsi već spreman? On zna. Klub zna. Siguran sam da će te dve strane imati otvoren i iskren razgovor", dodao je Vidić, koji je bio kapiten Gigsu, iako je legendarni Velšanin igrao za Junajted od 1990. do 2014. godine!
Koga bi on voleo? Tu je već bio diplomata...
"Voleo bih nekoga ko zna klub i ko može da mu donese samo najbolje... Delio sam svlačionicu s njim (Gigsom, prim. aut) dugo, znam da bi on to uradio", rekao je Vidić i dodao da bi dolaskom Murinja definitivno nestao Fergusonov prepoznatljiv stil, koji su uzgred rečeno Mojes i Van Gal utabali kao parnim valjkom.
"Murinjo igra fudbal na svoj specifičan način, to je dobro poznato, ali definitivno poštujem Murinja kao menadžera. On je jedan od najvećih svih vremena, uz Pepa Gvardiolu i sera Aleksa Fergusona", rekao je Vidić, a odmah upada u oči koga je sve izostavio sa tog kratkog spiska.
Vidić je 18. januara raskinuo ugovor s "nerazurima", a deset dana kasnije saopštio da se povlači iz fudbala. Bar kao igrač. Imao je ponude iz američke MLS, da je samo rekao: "Hoću u Kinu", sigurno bi tamo istresli milione da ga dovedu, mogao je i na Bliski istok, ali...
"Bio je pravi trenutak", rekao je bez oklevanja.
"Osećao sam da ne mogu više da pružim 100 odsto sebe, bilo je pametnije da ne silim, da igram da bih igrao i na kraju samo dodatno pogoršam zdravlje", istakao je a potom otkrio zašto nije želeo da se vraća u Englesku, uprkos navodnim pozivima ne samo Aston Vile već i drugih klubova...
"To je mesto gde sam proveo najbolje godine moje karijere i, kad već nisam mogao da igram na nivou na kom sam igrao u Junajtedu, bilo je poštenije da se ne vraćam".
Vidić se, kako kaže, i dalje navikava na život bez fudbala. Odlučio je u dogovoru sa suprugom Anom da izabere Milan za svoju rezidenciju, do dalje, gde deca idu u školu, a on u 35. godini ostvaruje svoje dečačke snove. Kao profi igrač, po slovu ugovora, nije imao pravo da se bavi skijanjem, ni rekreativno, a sada često odlazi u prelepe italijanske Alpe i skija.
Otkrio je da je, poput mnogih penzionisanih velikana Premijer lige, dobio ponude engleskih TV stanica da se pridruži timu komentatora, a jedan od njegovih bivših saigrača iz slavnih mančesterskih dana, Gari Nevil, iskočio je zimus iz TV studija u trenerske vode i preuzeo Valensiju.
Da li je to put kojim bi i Vidić jednog dana mogao da krene? Nije nemoguće!
Vidić je u Engleskoj već završio za "A" i "B" licencu, a kaže da planira uskoro da pri Fudbalskoj asocijaciji, u modernom "Sent Džordž park" trening centru nacionalnog tima Engleske upiše i za "Pro" licencu.
"Počeo sam da skupljam 'bedževe' pre četiri godine. U to vreme igrao sam za Mančester junajted i radio sa verovatno najboljim menadžerom ikada, serom Aleksom Fergusonom", rekao je Vidić.
"On je tražio mnogo od svojih igrača, ali smo mu verovali. Ako bi rekao nešto, mogli ste da vidite u njegovim očima da iskreno veruje u to. Čak i ako nije verovao, delovalo je da veruje. To je bila njegova najveća snaga".
Potom je dodao da je bavljenje trenerskim poslom nešto u čemu veruje da bi mogao da bude dobar i dodao:
"Voleo bih da probam da vodim klub u engleskom fudbalu".
Da li to znači i Junajted?
"To je moj san. Ako pitate bilo kog igrača Junajteda da li bi voleli da budu menadžeri jednog dana, rekli bi: 'Da', ali ja sam trenutno mnogo daleko od toga", dodao je.
Razgovor je autora i Nemanju potom vratio na 21. maj 2008. godine, na moskovsku kišu i čuveno finale Lige šampiona sa Čelsijem, koje je obeležilo klizanje Vidićevog velikog rivala, Džona Terija, čoveka koji je promašio penal vredan titule prvaka Evrope...
"Mislio sam da smo izgubili", rekao je Vidić, koji kaže da je bio siguran da će Teri dati gol.
Posle toga, Gigs i Vidić trebalo je da se dogovore ko će biti sledeći izvođač za Junajted...
"Bilo je on ili ja. Stajao sam pored njega i rekao: 'Molim te, reci da ćeš ti da šutiraš'. I šutirao je, dao je gol", rekao je Vidić, iskreno.
Edin van der Sar potom je odbranio penal Nikoli Anelki i Junajted je osvojio treću titulu prvaka Evrope, Vidićevu prvu, Fergusonovu i Gigosovu drugu.
Pregledajući slike ludog slavlja, Vidić je nešto primetio...
"Vidite li krv na Andersonovoj glavi?", pitao je novinara.
"To je od mojih zuba. Svi smo skakali kao ludi okolo, udario me je glavom u zube i rasekao se... Ludo", namignuo je Vidić.
Samo u periodu između 2007. i 2009, Junajted je osvojio tri Premijer lige, Ligu šampiona, FIFA svetsko prvenstvo klubova, Liga kup i dva Komjuniti šilda. Stigli su i do finala i polufinala Lige šampiona, finala i polufinala FA kupa.
Nije postojao bolji period u slavnoj istoriji kluba, a svemu je doprineo i Kristijano Ronaldo postigavši 91 gol u te tri sezone i zasluživši "Zlatnu loptu" 2008.
"Kristijano je bio zabavan momak. Voleo je da se smeje i šali sa nama. Čak i da prima šale", otkriva Vidić stranu slavnog Portugalca, kakvu ne možemo videti preko TV ekrana.
"Nekada šale na svoj račun nije primao sa osmehom, ali mi se čini kao da ih je svesni prizivao. Voleo je da đuska, što je bilo sjajno za atmosferu u svlačionici".
Ali...
"Ali, u isto vreme on je bio jedan od najvećih profesionalaca koje sam ikada sreo. Bio je potpuno posvećen fudbalu. Imao je velika očekivanja od sebe i želeo je da ostvari velike stvari. To ga je 'vozilo' na treninzima, radio je naporno da bi napredovao. To veoma cenim kod njega".
Za razliku od Ronalda...
"Bilo je mnogo talentovanih momaka u klubu, mnogo talentovanijih od mene, ali nisu bili posvećeni fudbalu. Nisu na kraju ni dostigli svojih 100 odsto mogućnost. Malo ko je radio van treninga. A upravo tako je Ronaldo postigao sve što je postigao. On je primer kako bi fudbaleri trebalo da treniraju i žive", zaključio je Vidić.
Posle bajke – pakao... Dobro, ne baš pakao, ali ako se zna kako je Junajted izgledao kod Fergusona, njegov naslednik bio je osuđen na propast.
Šta je pošlo po zlu?
"Očekivali smo da će novi menadžer dobiti vremena da se adaptira, ali već posle mesec dana počela je da raste tenzija i da se povećava pritisak. Bilo je duplo teže nego pod Fergusonom. Ljudi su dovodili Mojesa u pitanje, isto rade i sa Van Galom na način na koji nikada ranije nisu sudili o drugima", primećuje Vidić.
"Mojes je promenio određene stvari, neki igrači su se zapitali – zašto? Ali, to je bila prirodna reakcija. Potom su mediji od toga napravili problem, a to zaista nikada nije bio problem. On se trudio jako, nije uspeo i nije se dogodilo... Na kraju, pritisak je postao nepodnošljiv", rekao je.
"Kada vodite klub kakav je Junajted, u vremenu u kom mi živimo, niko vam više ne pruža vreme za vaše rezultate. Spoljašne sile kreirale su lošu energiju. Kada se to dogodi, to se odražava na tim, na navijače i to postaje problem. Tako da, posle svih ovih divnih godina i uspomena, imam i ovo: Završio sam kao sedmi!", prisetio se i konstatovao:
"Bio je to loš način da se napusti klub..."
Ništa bolje nije ni danas, Junajted je šesti, ispao je u prvoj fazi Lige šampiona, negativna energija isijava iz "Old Traforda"...
"Suviše je ovo teško vreme za Junajted da ne bude nikakve reakcije. Svaki klub je dolazio u ovakvu situaciju, tako da je važno da se u svemu prepozna svetlo na kraju tunela", rekao je Vidić.
"U poslednjih nekoliko mečeva mogao je da se prepozna potencijal mladih igrača. To su dobri znaci. Ali, takođe, potrebni su vam trofeji. To je trenutak kada se zapitate kojim putem je potrebno da se krene. Mladi igrači bi definitivno trebalo da dobiju šansu, ali su vam potrebni i iskusniji, koji su već osvajali trofeje".
Dodao je...
"Komplikovana je situacija. Lakše je o tome pričati, nego baviti se problemima. Ali, nadam se da će uskoro biti na starom-dobrom putu, kakav ljudi i očekuju, a to je da konkurišu za titulu prvaka Engleske i Evrope", rekao je Vidić.
Sa Junajtedom, bio je prvak Engleske 2007, 2008, 2009, 2011. i 2013, FA kup osvajao je 2006, 2009. i 2010. godine, a 2008. ostaće upisana kao najbolja, zbog Lige šampiona i FIFA svetskog prvenstva za klubove.
Za kraj, možda je zanimljivo setiti se kako je Ferguson jednom opisao Vidića, čoveka kojem je dao kapitensku traku u konkurenciji Rajana Gigsa, Rija Ferdinanda, Pola Skolsa, Garija Nevila, Vejna Runija, Kristijana Ronalda i ostalih...
"Koliko štopera možete da nabrojite da zapravo uživaju u odbrani gola? Vidić voli to. On voli izazove, duele u kojima stavlja svoju glavu tamo... Može se reći da ga uzbuđenje koje izazivaju te 50-50 lopte zapravo pokreće".
Takvog ga pamtimo!