Osim zajedničkih boja, crvene i bele, i toga što su navijači dva kluba "pobratimljeni", postoji i "odabrana" grupa fudbalera koja je nosila i dres Crvene zvezda i dres Olimpijakosa. Kao i treneri....
Fudbaleri Crvene zvezde i Olimpijakosa će nakon dugih pregovora i nekoliko odlaganja i pomeranja utakmice, ipak odigrati svoj prijateljski meč u nedelju 8. maja na stadionu "Rajko Mitić".
Ovo je čak 12. prijateljska utakmica ova dva crveno-bela kluba, ali tek druga koja se igra u Beogradu. Taj meč se igrao još 1994. godine, što je bio prvi međunarodni meč Zvezde posle ukidanja sankcija, a Zvezda je slavila 4:1.
Poslednji međusobni susret bio je pre tačno četiri godine (9. maj), a tada su crveno-beli iz Pireja bili bolji 2:1.
Osim zajedničkih boja, ova dva kluba povezuje i prijateljstvo sa navijačima Olimpijakosa (Gate 7).
Ono se "izrodilo" sredinom osamdesetih godina prošlog veka kada je Crvena zvezda igrala sa mrskim rivalom Olimpijakosa – Panatinaikosom. Prijateljstvo, odnosno bratstvo, se održalo i u narednim godinama i decenijama.
Ono što je zanimljivo jeste to da i veliki broj fudbalera u svojoj biografiji ima upisana imena ova dva kluba, odnosno, čak desetorica igrača nosilo je dres i Crvene zvezde i Olimpijakosa, a, ukoliko sve bude po planu, i u današnjem duelu ova dva kluba biće ih dvojica.
Pa, krenimo redom...
MILOŠ ŠESTIĆ
Omaleni Šestić je prvi fudbaler koji je poneo oba crveno-bela dresa. Omaleni Šestić je bio sjajan dribler i karijeru je počeo u Crvenoj zvezdi za koju je nastupao punih 11 sezona. Upravo je iz Zvezde prešao u Olimpijakos za koji je igrao dve sezone i za 50 utakmica postigao 11 pogodaka, a potom se vratio u Vojvodinu i sa njom osvojio drugu titulu u njenoj istoriji. Osvojio je jednu titulu prvaka u Grčkoj, dok je sa Zvezdom osvojio pet domaćih titula.
#olympiacos#friendly#brothers#czvoly#RedAndWhiteLegend@crvenazvezdafkpic.twitter.com/wSlFsbSfF5
— Olympiacos FC (@olympiacos_org) May 7, 2016
ILIJA IVIĆ
Na sledećeg beogradskog crveno-belog morali su da sačekaju punih sedam godina. Ilija Ivić, napadač koji je od 1991. do 1994. godine nosio dres Zvezde, direktno je prešao u Olimpijakos te 1994. godine i ostavio je odličan utisak u grčkom klubu. Nosio je dres kluba iz Pireja punih pet godina i za to vreme odigrao preko sto mečeva i postigao je preko 50 golova. Zanimljivo je da je više trofeja osvojio sa Olimpijakosom. Kasnije je u oba kluba bio sportski direktor.
PREDRAG ĐORĐEVIĆ
Jedan od onih koji je bolji utisak ostavio u dresu grčkog kluba, što je i normalno, s obzirom na to da je najveći deo svoje karijere proveo u njemu.
Kao izrazito levo krilo stigao je u Zvezdu još kao 19-godišnjak, ali je odmah pozajmljen u Spartak iz Subotice, pa je za Crvenu zvezdu za dve godine odigrao samo 11 utakmica. Preko Paniliakosa stiže u Olimpijakos 1996. i postaje jedan od najboljih stranaca koji je ikada igrao u tom klubu. Zadržao se punih 13 godina, sve do kraja karijere, i sa ovim klubom osvojio je čak 18 trofeja.
Najbolji je strelac od svih stranaca koji su ikad igrali na Karaiskakisu.
BOŽIDAR BANDOVIĆ
Rođeni Nikšićanin se u Olimpijakosu "obreo" nešto posle Ilije Ivića i Predraga Đorđevića. Boki Bandović je karijeru počeo igrajući po Americi, ali se onda vratio u Sutjesku iz koje je 1992. godine stigao u Zvezdu. Zadržao se tri sezone, a nakon epizoda u Etnikosu i Paniliakosu, stigao je i do Olija. Nije se naročito naigrao u ovom klubu, pa je brzo crvene, zamenio za crno-bele, ali će ostati upisano da je nosio dres oba kluba.
Zanimljivo je da je u dva navrata preuzimao ulogu trenera, odnosno, na kratko je bio vršilac dužnosti u Olimpijakosu.
REFIK ŠABANADŽOVIĆ
Negde u isto vreme kada i Predrag Đorđević i Refik Šabanadžović je stigao u Olimpijakos. Samo što je on preko AEK-a iz Atine, za koji je igrao fantastično pet sezona i osvojio tri titule. Sjajni defanzivac je bio član slavne generacije Zvezde koja je 1991. godine postala šampion Evrope, a potom je napustio klub, kao i mnogi drugi. Kao član grčkih crveno-belih postao je relativno kasno, pošto je u vreme transfera prešao tridesetu, a nije još mnogo igrao fudbal. Za dve sezone, koliko je igrao u Olimpijakosu (1996-98), upisao je 25 utakmica.
#olympiacos#friendly#brothers#czvoly#RedAndWhiteLegend@crvenazvezdafkpic.twitter.com/urxnn2ZXMq
— Olympiacos FC (@olympiacos_org) May 7, 2016
DARKO KOVAČEVIĆ
Posle burnih devedesetih u kojima je veliki broj igrača Crvene zvezde birao Olimpijakos kao narednu destinaciju u karijeri usledio je manji "zastoj", iako je sve vreme regularan u 11 bio Predrag Đorđević, pa je tek 2007. godine Darko Kovačević najavio "drugi talas". Momak iz Kovina stigao je u Zvezdu 1994. godine iz Proletera, a u Olimpijakos je stigao u poslednjim sezonama karijere. Posle sezone u Engleskoj, Španiji i Italiji, opredelio se za Grčku u kojoj je imao "drugu mladost".
Osvojio je pet trofeja sa ovim klubom za koji je u 60 utakmica postigao 31 pogodak.
MIRNES ŠIŠIĆ
A, potom, konačno i dolazak iz Olimpijakosa u Crvenu zvezdu.
Slovenački fudbaler Mirnes Šišić stigao je u Crvenu zvezdu u vreme kada je sportski direktor kluba iz Ljutice Bogdana bio Ilija Ivić, a mnogi navijači su složni u oceni da to baš i nije bio tako sjajan transfer. S obzirom na platu, on se nije najbolje snašao u Crvenoj zvezdi, pa se zadržao samo jednu sezonu. Pre toga je igrao po Grčkoj, a u sezoni pre dolaska u Crvenu zvezdu nastupao je i za Olimpijakos u kojem je uglavnom bio "bekap" fudbaler. Prošle godine je završio karijeru.
MARKO PANTELIĆ
Nasledio je Darka Kovačevića, a i njemu je kao i nešto starijem napadaču, to bio poslednji klub u karijeri. Prve fudbalske korake je napravio u Crvenoj zvezdi, da bi posle godina "traženja" po Grčkoj stigao do Pari sen Žermena. Karijera mu je krenula uzlaznom putanjom kada je stigao u Sartid, da bi se za sezonu i po provedenu u Zvezdi ustalio u tandemu sa Nikolom Žigićem. Preko Herte i Ajaksa na kraju je zaigrao i za Olimpijakos u kojem je igrao od 2010. do 2013 godine. Sa Zvezdom je osvojio jednu, a sa Olimpijakosom dve duple krune.
LUKA MILIVOJEVIĆ
Preko Kragujevca i Rada do Crvene zvezde. Odlični vezista, koji iz godine u godinu igra sve ozbiljniji fudbal, proveo je jednu sezonu u Zvezdi i ostavio dobar utisak. Pamti se njegov pogodak u derbiju, a došao je u klub na insistiranje Roberta Prosinečkog. Nakon toga ostvario je transfer u Anderleht, gde se nije najbolje snašao, ali se zato u Olimpijakosu u potpunosti ustalio i izabran je za člana najboljeg tima prvenstva Grčke.
Za dve godine ima tri trofeja sa "Olijem", a pitanje je da li će i naredne sezone nositi dres ovog kluba, pošto se za njega interesuju klubovi sa zapada.
ALEKSANDAR KATAI
I poslednji na listi, za sada, je Aleksandar Katai.
Kao i Mirnes Šišić, i njemu prvi klub nije bila Zvezda nego Olimpijakos. Međutim, ne može baš da se pohvali da se "naigrao" u grčkom šampionu, pošto za tri sezone u ovom klubu nije skupio ni minut na terenu u zvaničnom meču. Nakon odlične sezone u Vojvodini prešao je u Olimpijakos, na ideju Darka Kovačevića, ali je sve četiri godine ugovora proveo na pozajmicama. OFI, Vojvodina, Platanias i na kraju Crvena zvezda. U prvoj sezoni ostavio je utisak "lenjog" igrača, ali je nakon i zvaničnog prelaska i dolaska Miodraga Božovića zaigrao daleko bolje.
Ove sezone postigao je 15 golova i upisao 9 asistencija.
TRENERI
Pored pomenutog Božidara Bandovića - ova dva kluba vodila su još dvojica "zajedničkih" trenera. Ljupko Petrović, koji je vodio "zlatnu generaciju 1991. godine", a potom bio i u još dva mandata u Zvezdi, od januara do novembra 1993. godine. Bolji utisak od njega, bar kada je Olimpijakos u pitanju, ostavio je Dušan Bajević koji je u dva navrata vodio grčki tim i sa njima osvojio četiri domaća prvenstva i dva kupa. U Crvenoj zvezdi je bio u sezoni 2006/2007, a pamti se njegov odlazak sa terena u trenutku kada je Zvezda gubila od Vojvodine 3:0.
Trener Olimpijakosa bio je i bivši fudbaler Crvene zvezde Ljubomir Spajić.
(Milutin Vujičić - MONDO)