Fudbaleri Partizana, posle jeseni za zaborav i zime prepune mučnih događaja u klubu, odigrali su odličnu polusezonu i na kraju nagradili sebe trofejom.
Jesen.
Teška, prepuna iskušenja na tri fronta, vremenom je postala mučna – posrtanja u Superligi su se ređala, a ekipu je dokusurila šokantna eliminacija iz Lige Evrope u poslednjem minutu poslednje utakmice u grupi.
Na zimu, posle smene dvojice trenera za polusezonu, Zorana Milinkovića i Ljubinka Drulovića, "smenjeno" je i pola "svlačionice", promenjen veliki broj igrača, "otišao" je i predsednik Zoran Popović, čime je zvanično otvorena borba za funkcije u klubu, koja će kasnije poprimiti neviđene razmere.
Negde u tom haosu, nedugo posle imenovanja četvrtog trenera u kalendarskoj godini, računajući i smenu Marka Nikolića u martu 2015. godine, Ivan Tomić počeo je s radom i uvođenjem u sistem nekolicine mladih igrača. Prve utakmice bile su ništa manje bolne od onih s kraja 2015. Poraz od OFK Beograda, pa poraz kod kuće od Crvene zvezde...
Delovalo je da će Partizan u sezoni 2015/16 porušiti sve negativne rekorde, nakon što je uspeo u ligi da padne na 32 boda zaostatka za najvećim rivalom, ali...
Kada su već svi digli ruke od Tomića i ekipe, a na najvećem broju utakmica u Humskoj ove godine okupljalo se između 1.000 i 2.000 ljudi, crno-beli su se digli, počeli da igraju dopadljivo, stigle su i pobede, stigli su i golovi, asistencije, a u finišu sezone – u najvažnijoj utakmici u srpskom fudbalu, kako je zovu zvaničnici FSS – "Parni valjak" je iskoristio poslednju šansu da spase stvar i spasao je!
Ove srede, 11. maja u Gornjem Milanovcu, Partizan je pobedio Javor i osvojio 13. trofej u Kupu Srbije, koji će zasijati u vitrinama stadiona u Humskoj i bar na kratko doneti osmehe na lica fudbalera i trenera, verovatno i funkcionera, koji se i dalje grčevito bore za svoje trofeje (čitaj: fotelje).
No, ovo nije priča o tome, već o ekipi koja je pronašla način da u pauzama između kritika i uvreda s tribina osvoji takmičenje bez da je primila gol!
"Moja prva sezona u Partizanu i prvi trofej", rekao je mladi Marko Golubović, jedan od nekolicine novajlija koji su se dokazali pod Tomićevim vođstvom.
"Presrećan sam. Bio je težak teren za igru, vreme je bilo loše, ali smo uspeli".
Još jedna Partizanova "beba", koja je zakoračila na scenu u 2016. je i Miroslav Bogosavac.
"Hvala svim navijačima. Pokazali smo da smo velika ekipa. Mi smo ovog proleća pokazali da smo najbolja ekipa", dodao je mladi levi bek.
Poslednji čovek koji je stajao iza ove ekipe je Bojan Šaranov. Golman crno-belih rekao je....
"Sada se lakše diše, veliki pritisak je bio i ništa ne bi vredelo da nismo osvojili Kup. Na kraju može da se smatra da je sezona spašena iako je titula bila i biće prioritet", rekao je i dodao:
"Imponuje to što smo osvojili Kup bez primljenog gola. Kljaja (golman Filip Kljajić, prim. aut) i ja, ali i saigrači, svi smo zaslužni za to. Želim da se zahvalim i treneru golmana Jovšiću, koji je uveo neke novine u radu s nama i to se videlo".
Šaranov je rekao i zbog koga mu je posebno drago...
"Najviše se radovao Jovanović, zbog koga mi je posebno drago, jer je postigao gol u finalu".
Ponovo je najopasniji za protivnički gol bio još jedan novajlija u Humskoj, mladi krilni napadač Nemanja Mihajlović, koji je igrama u 2016. zaslužio i poziv selektora Slavoljuba Muslina.
"Neverovatan osećaj... Vrlo bitna pobeda i trofej. Mnogo je lepo kada vidite tribinu punu Grobara, davali su nam vetar u leđa. Sada je i atmosfera daleko bolja, svi su srećni i nasmejani. Osigurali smo Evropu", rekao je Mihajlović, koji se osvrnuo i na jedini detalj koji je bacio senku na finale a to je ponašanje dela navijača Partizana.
"Uplašio sam se u jednom trenutku kada je sudija pogođen. Poznavajući Mažića ne bi me čudilo da je prekinuo. Na sreću nije", rekao je Mihajlović.