Dugogodišnji generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije (FSS), a sada direktor Evropske fudbalske asocijacije (UEFA), objasnio je kako kontinentalna "kuća fudbala" dolazi do podataka o sumnjivim utakmicama.
Uoči odlaska iz FSS u UEFA, Zoran Laković bio je jedan od inicijatora promene sistema takmičenja u Superligi. Pre nego što je napustio Staru Pazovu, za sobom je ostavio Superligu uređenu prema trokružnom sistemu, sa podelom bodova.
Kao inicijator te promene, on je svestan i negativnih strana realizovane ideje, o kojoj govore praktično svi klubovi, iako je velika većina (praktično svi osim Partizana) u startu bila za primenu ovog formata. U novogodišnjem intervjuu za "Sportski žurnal", Laković je s tim u vezi rekao:
"Ne kažem ja da je ovaj sistem idealan. Treba tragati za pravim sistemom takmičenja, konsultovati klubove. Surova je činjenica da je sistem takmičenja koji sam predložio za koji se složila većina klubova osim Partizana, bio iniciran zbog problema sa kojim smo se mi suočavali. A to je pre svega nameštanje utakmica. Imali smo dve mogućnosti: Ovu koju smo uveli ili da idemo na skraćenje lige da bi se skoncentrisao kvalitet. Ako idete na skraćenje lige, na 14, 12, 10 klubova kao u zemljama u okruženju, imate veliku opasnost da će 60 odsto lige biti iz Beograda. I umesto da razvijate sportske centre, ako idete na skraćenje lige možete da dođete u situaciju da četiri, pet ili šest klubova u ligi od 10 ili 12 budu beogradski kao nekada kada smo imali etiketu da je bila 'tramvaj liga'. Ako želite da održite 16, da ih pustimo da igraju čist sistem od 30 kola, bili smo svedoci da su se dešavale razne anomalije. Ne samo da smo mi ovde bili svedoci, već i UEFA koja je iz godine u godinu slala sve veći broj upozorenja sa velikom verovatnoćom da određene utakmice nisu regularne..."
Kako to UEFA zna? Da li je klađenje jedini "alarm"?
"Uglavnom, ali i zato što UEFA ima svoj sistem kontrole. Zbog toga su zemlje poput Poljske, Belgije, tada i Kipra, koje su se takođe suočavale sa sličnim problemima, napravile sistem koji smo mi na neki način pokušali da prevedemo na srpske uslove. Da li on daje rezultata ili ne, o tome može da se vodi debata. Ovaj sistem, bar su pokazatelji govorili, u plej-ofu i plej-autu daje rezultate, teško da će se tu pojaviti drastičnije anomalije"
Kako UEFA dolazi do podataka o "anomalijama"?
"U UEFA postoji posebno odeljenje i na tome je predsednik posebno insistirao, da će ga osnažiti, to je takozvani 'game protection", zaštita igre. Biće formirano posebno odeljenje koje je on u manifestu i najavio. U sklopu tog odeljenja postoji dugi niz godina komesar za integritet, za zaštitu takmičenja. UEFA je propisala obavezu pre tri ili četiri godine, da svi savezi u sklopu svog funkcionisanja takođe imaju osobu koja će se samo baviti proučavanjem i komunikacijom sa evropskom kućom fudbala u Nionu oko zaštite igre i anomalija, odnosno nameštanja. UEFA takođe ima dnevnu saradnju sa Evropolom i umrežena je u čitavom svetu sa svim vodećim kladionicama gde dobija odgovarajuće parametre. S podozrenjem se gledalo na upozorenja UEFA na određene rezultate, ne samo u Srbiji, već i u regionu, ali je pre mesec dana na bazi čitave te infrastrukture na kojoj je UEFA radila dugi niz godina, kazna jednom klubu iz Albanije potvrđena na KAS-u. Dakle, nezavisan sud je potvrdio odluku UEFA i uzeo u obzir sve modalitete na osnovu kojih je UEFA došla do saznanja da su određene utakmice nameštene. Sada, posle donošenja takve odluke, može se očekivati da će ona biti putokaz za sve ostale odluke", podvukao je direktor UEFA, Zoran Laković.