Slavni engleski fudbaler, nekadašnji igrač Mančester junajteda Rio Ferdinand, pred kamerama je pričao o bolesti svoje supruge i njenoj smrti i kako su on i deca nastavili život... Srceparajuće!
Rio Ferdinand je imao sjajnu fudbalsku karijeru. Jedan je od najboljih centralnih odbrambenih fudbalera u Evropi u novijoj istoriji ove igre, činio je sjajan štoperski tandem sa Nemanjom Vidićem u Mančester junajtedu.
Imao je život iz snova. Oženio se dugogodišnjom ljubavi - Rebekom, dobili su decu. Ali, život je pokazao koliko je surov.
"Imao sam neverovatan život. Fenomenalnu ženu, sjajnu decu a onda TRAS. Kada je Rebeka umrla od raka, sve se promenilo", počeo je ispovest Ferdinand za dokumentarni film "Biti i tata i mama", britanskog servisa BBC.
Rebeki je rak dojke ustanovljen 2013. godine. Nakon tretmana i terapija, činilo se da je bitka dobijena. Ali, rak se vratio u martu 2015. godine. Izdržala je do maja 2015. Potom je otišla... Imala je 34 godine kada je mrla. Njih dvoje su se venčali 2009. godine.
"Ta tri meseca u bolnicima, pre smrti, bili su zaista teški. Ne verujete da će se dogoditi najgori scenario", kaže dalje Rio Ferdinand.
Znao je da ne može sam sa preboli, da mu je potrebna stručna pomoć, da čuje nekoga ko je prošao sve ono što sada prolazi on.
Postao je "član" grupe britanskih udovaca, koji se sastaju i pričaju o svojim osećanjima, o problemima, o tome šta im najviše nedostaje... i kada i da li treba skinuti venčani prsten, što je još jedan pokazatelj da si, moguće, spreman, da ideš dalje.
"Ima mnogo prostora i delova mog života za koje sam svestan da nisam napravio napredak, da se nisam pomerio, pomislim... da li je zbog tih 'malih stvari' koje čine život, kao što je venčani prsten? Ne, ja sebe ne mogu da zamislim bez ovog prstena", razmišlja Ferdinand.
Koliko mu je bilo užasno teško da se sam izbori sa bolom, još teže mu je bilo sa decom.
"Nisam znao ništa, ni kako da im se obratim, kako da započnem razgovor, kako da pritisnem to dugme... Probao sam da razgovaram sa njima i da okrtijem šta se dešava u tim malim bićima, ali oni bi me svaki put prekinuli, ućutkali, odšetali", priča Ferdinand, a potom je otkrio kako je uspeo:
"Počeli smo da pričamo i da se prisećamo svih lepih momenata sa Rebekom, njihovom majkom. Bili su srećni kada bismo o tome pričali i kada bi se mame setili kada je imala osmeh, kada se desilo nešto lepo. To im je bilo mnogo lepše i lakše, nego oni tužni dani. Jednostavno smo se iz mraka, preselili na svetlost".
Kaže i da je posle suprugine smrti počeo da shvata ljude koji su spremni da dignu ruku na sebe, da izvrše samoubistvo.
"U ovakvim situacijama, razumete te ljude. Sada, sa ove pozicije to mogu da kažem. Ranije, verovatno bih sedeo sa Rebekom, gledali bismo ovaj dokumentarni film sa nekim drugim tipom i ja bih rekao: 'Kako može da bude tako sebičan, da ostavi troje dece za sobom?'. Ali, sada razumem šta ljude natera na to", priča Ferdinand i nastavlja:
"Sedeo bih i razmišljao: kako ću i da li mogu ikada više da budem srećan? Nisam mogao ni da zamislim sebe sa osmehom, a onda bih pogledao decu, koji su ostali bez majke i to me dodatno rastuži...".
POGLEDAJTE DUŽI INSERT
Tokom snimanja dokumentarnog filma Ferdinand se slomio. Nije mogao da zadrži suze. Beskompromisnog borca na fudbalskim terenima, koji je primao mnoge udarce, nikada nismo videli ovakvog...
Suze su ok. Jer, on i dalje voli. Svim srcem.