Rivalitet u svetu fudbala prilično je izražen, ali ima i onih kojima nije bio problem da promene klupske boje i rade za nekada najvećeg rivala.
"Rade za neprijatelja", naslovila je španska "Marka" tekst o fudbalerima koji su po završetku igračke karijere počeli da rade za nekada najvećeg rivala.
Možda i malo prejak naslov, ali ne ako pitate navijače Borusije Dortmund, Milana, Pari Sen Žermena, Atletik Bilbaa ili AEK-a.
Nije strano da igrači često menjaju boje klubova, pa i najvećih gradskih ili nacionalnih rivala, ali je retkost da neki od ljubimaca navijača po napuštanju travnatog kluba sedne na klupu ili u fotelju, do tada, najvećeg protivnika. Ima, ipak, takvih primera, a evo nekih od njih...
Dušan Bajević:
Bivši trener Crvene zvezde, kao igrač, bio je dvostruki šampion grčke sa AEK Atinom, a potom je u ulozi trenera vodio žuto-crne do još četiri nacionalna trofeja. Zatim je odlučio da šokira navijače koji su ga do tada dizali u nebesa i prešao u redove Olimpijakosa. Sa crveno-belima je odmah osvojio tri titule, pa je zatim vodio PAOK, a onda se, na veliko iznenađenje, vratio u AEK i ostavio navijače podeljenima. Usledio je novi odlazak u Olimpijakos, i još jedna titula, pa nešto kasnije i još jedan povratak u AEK, ali ovaj put bez ikakvog trofeja.
Havijer Klemente:
Bivši selektor Srbije, u mlađim danima bio je velika nada Atletik Bilbaa, međutim, povreda ga je naterala da prerano završi karijeru. Pošto više nije mogao da igra, Klemente se posvetio trenerskom poslu i već u drugoj sezoni na klupi Atletika doneo klubu titulu, a u trećoj "tripletu" španskog fudbala (Primera, Kup kralja, Superkup). Brzo je zaradio ogromno poštovanje i ljubav navijača baskijskog kluba, ali je sve to još brže nestalo kada je 1999. odlučio da preuzme ekipu lokalnog rivala - Real Sosijedada. Da je doneo pogrešnu odluku, ispostavilo se samo šest meseci kasnije kada je dobio otkaz...
Matijas Zamer:
Igrajući za Borusiju Dortmund od 1993. do 1999, Matijas Zamer je bio jedan od najboljih štopera na svetu i postao je jedan od retkih defanzivaca koji su osvojili prestižnu "Zlatnu loptu" (1996). Sa "milionerima" je bio dvostruki prvak Nemačke, a 1997. je podigao i pehar Lige šampiona. Kada je "okačio kopačke o klin", seo je na klupu Borusije i 2002. joj doneo još jednu titulu Bundeslige. Ovaj put kao trener. Zamer je 2004. preuzeo ekipu Štutgarta, ali se među "švabama" zadržao samo godinu dana. Posle toga je radio kao tehnički direktor u Fudbalskom savezu Nemačke, a onda je u julu 2012. stigla razočaravajuća vest za sve navijače Dortmunda: Matijas Zamer je postao novi sportski direktor Bajern Minhena. Imao je ogroman uspeh u radu za Bavarce - osvojivši prvu "tripletu" u istoriji kluba 2013. - ali se proleća 2016. povukao zbog zdravstvenih problema.
Loran Blan:
Igrajući za Olimpik Marsej, Blan je dobio nadimak "Predsednik". Iako štoper, u prvoj sezoni postigao je 11 golova i pomogao ekipi iz francuske luke da se domogne solidnog četvrtog mesta na tabeli Lige 1. Narednu sezonu Olimpik je završio na drugom mestu, sa samo bodom manje od šampiona Bordoa, a stigao je i do finala UEFA kupa, u kojem je poražen od Parme. Autoritativne igre Lorana Blana opčinile su navijače, međutim, usledio je odlazak u Inter... Novo razočaranje za pristalice Olimpika stiglo je leta 2013, kada je Blan postao trener Pari Sen Žermena i već u prvoj sezoni na klupi "svetaca" osvojio titulu. Uprkos tome što ih je doneo još dve (tri u nizu ukupno), rukovodstvo je odlučilo da ga smeni jer je izostao zapaženiji učinak u Ligi šampiona.
Đovani Trapatoni:
Đovani Trapatoni je šezdesetih godina prošlog veka činio čuda igrajući za Milan. Tokom 14 sezona u crveno-crnom dresu dva puta je bio prvak Italije, dva puta osvajač Kupa šampiona, a po jednom osvajač Kupa Italije, Kupa pobednika kupova i Interkontinentalnog kupa. Sve te trofeje, ali u još većem broju, na žalost po navijače Milana, osvojio je kasnije trenirajući Juventus, a uspešan je bio i na klupi Intera.
Leonardo:
Sjajni Brazilac je igrajući za Milan osvojio Seriju A 1999. i Kup Italije 2003, a po završetku igračke karijere postao je predsednik klupske fondacije i trener. Posle samo jedne sezone na klupi, međutim, preuzeo je tim gradskog rivala Intera, ali se i tamo zadržao svega godinu dana... Ipak, dovoljno da osvoji Kup Italije.
Karlo Anćeloti:
Kao fudbaler, Karlo Anćeloti je sa Milanom dva puta bio šampion Italije, Evrope i sveta. Kao trener odlučio je da, ipak, prvo sedne na klupu Juventusa. Zbog prošlosti, navijači ga u Torinu nisu prijatno dočekali, pa je posle svega jedne sezone prešao u "svoj" Milan. Intertoto kup osvojen sa Juventusom 1999. godine bio je samo najava fantastične trenerske karijere koja je potom usledila...