Andrija Delibašić se seća 2003. godine i prvog plasmana Partizana u Ligu šampiona. Kaže da je vreme da mu se na listi strelaca priključi neko od igrača sa ovih prostora.
/Od izveštača MONDA iz Slovenije/
Na putu ka Ligi šampiona fudbaleri Partizana imaće od koga da traže i dobiju savete.
Sportski direktor Ivica Iliev i kapiten Saša Ilić ne samo da su bili junaci trijumfa u Njukaslu, već su direktno kreirali i realizovali akciju iz koje je "parni valjak" na Sent Džejms Parku anulirao prednost "svraka" iz beogradskog duela.
Trener Miroslav Đukić je tek bogat iskustvom iz najjačeg evropskog takmičenja. Šef stručnog štaba Partizana najsvetlije momente u Ligi šampiona doživeo je noseći dres Valensije, s kojom je dva puta stizao do finala.
A Andrija Delibašić, Đukićev asistent, jedini je fudbaler sa ovih prostora koji je u Ligi šampiona davao golove za Partizan. Posle njega to je učinio još samo Brazilac Kleo.
Delibašić se seća avgusta 2003. i "otpisanog" Partizana. Dobro pamti dan polaska za Njukasl i atmosfere koja je vladala u domaćoj javnosti.
"Svi su nas otpisali i sećam se da su nas ljudi molili da ne primimo pet komada. Posle 0:1 na stadionu Partizana niko nije verovao da možemo da prođemo Njukasl", priseća se nekadašnji golgeter crno-belih.
"Bukvalno nas je nekoliko novinara ispratilo na put. Ali... Imali smo Lotara Mateusa i Tariba Vesta, tandem koji je znao kako ćemo. Njih uopšte nije zanimalo to što smo s minusom krenuli na gostovanje", nastavlja Delibašić citirajući Vesta: "Ljudi su kao i mi, igramo 11 na 11. Nisu to nikakvi Marsovci, već Englezi, koji, ako želite - ne mogu da budu bolji".
Delibašić se seća svakog momenta sa grandioznog stadiona Njukasla.
"Perfektno smo odigrali svih 120 minuta, ta utakmica i dan danas može da se prikazuje mlađim generacijama kao primer, kako neko ko je otpisan može da izraste u heroja."
Vreme je, smatra Delibašić, da mu se neko priključi na listi strelaca u Ligi šampiona.
"Iskren da budem malo mi je dosadno da tavorim sam u istoriji Partizana, voleo bih jako da se još neko umeša tu".
Mateus je te 2003. godine Andriji usadio nešto što ga i danas prati, a to je vera u uspeh i kada se on čini nemogućim.
"Nisam od onih koji traže izgovore. Za Ligu šampiona se borimo, to želimo i, zašto da ne, napašćemo je, pa šta uradimo. Ne bežimo od velikih ciljeva i moramo da budemo hrabri do kraja", podvlači Andrija Delibašić.