Još nije završena priča oko vlasništva nad stadionom u Humskoj ulici. Viši sud: "Ne može da pripada Partizanu". Partizan sprema žalbu Apelacionom sudu. "Ako treba, idemo do Strazbura", kaže za MONDO potpredsednik klub Vladimir Vuletić.
Više od dve decenije traje spor oko vlasništva nad stadionom u Humkoj ulici, koji nosi ime "Stadion Partizana", nekada "Stadion JNA".
Taj proces je ubrzan u vreme kada je ministar odbrane bio Dragan Šutanovac, sadašnji predsednik opozicione Demokratske stranke.
Spor je pokrenut još 1997. godine pred Drugim opštinskim sudom, a 1. januara 2010. prešao je u nadležnost Višeg suda, posle uspostavljanja nove pravosudne mreže. Ministarstvo odbrane je na osnovu ovlašćenja Republičkog javnog pravobranioca 20. marta 2007. protiv Sportskog društva Partizan obnovilo tužbu koja je prethodno bila podneta 19. novembra 1997. godine.
Čiji je to stadion?
Viši sud u Beogradu je još 2013. godine presudio da Partizan nije vlasnik stadiona, pa je Apelacioni sud vratio postupak tom istom sudu na ponovno razmatranje, da bi Viši sud je ponovo doneo istu presudu - dakle, Partizan nije vlasnik stadiona.
"Partizan priprema žalbu Apelacionom sudu koja treba da bude podneta do kraja godine, a ono što je sada važno jeste da odluka Spelacionog suda mora da bude konačna i ne sme više biti vraćana pred Viši sud", rekao je danas za MONDO potpredsednik Partizana i profesor prava Vladimir Vuletić.
Bez želje da prejudicira ishod postupka pred Apelacionim sudom, Vuletić ističe da je Partizan spreman i da ide pred više instance - Ustavni sud, u krajnjoj liniji sud u Strazburu.
"Pravo je apsolutno na strani Partizana", poručuje Vuletić, navodeći da je pisanje žalbe u toku i da će ona biti podneta Apelacionom sudu o roku, odnosno do kraja godine.
NIje mogao da kaže koliko će proces trajati, ali u narednih pola godine, do juna meseca ne bi trebalo očekivati ishod.
O SPORU i STADIONU
Sve je počelo davne 1989. godine, kada je tadašnji prvi čovek armije, Savezni sekretar za narodnu odbranu, general Veljko Kadijević, potpisao akt koji je bio u skladu sa tada važećim propisima, a na osnovu kojeg je tada sačinjen kojim je sačinjen ugovor o prenosu prava korišćenja na nepokretnostima bez naknade.
"Da bi taj ugovor bio validan, general Kadijević je pokrenuo opsežnu proceduru, koju, inače, nije morao da pokreće, na koju nije bio obavezan, jer je imao diskreciono pravo odlučivanja. Dakle, to nije morao da učini, ali je želeo da dobije sva 'zelena svetla' i dobio je 29. decembra 1989. godine, kada je doneo upravni akt koji je imao potpunu pravnu snagu i izvršnost i koji se nikako ne može napadati u parničnom postupku", rekao je ranije Vuletić za MONDO.
Pravno osporavanje ove pravosnažnosti, nastavio je Vuletić, i to samo pod uslovom da nije poštovana procedura, a general Kadijević je u potpunosti poštovao, mogao se napadati samo u roku od godinu dana, dakle do 29. decembra 1990. godine.
"A spor je pokrenut 17 godina kasnije, što je pravni nonsens!", ističe Vuletić.
On je naglasio da JSD Partizan ima pravo svojine nad ovim stadionom i to je, kaže, nedvosmisleno potvrđeno i u parničnom postupku kada je utvrđeno da je JSD Partizan bilo društvena organizacija podobna da joj bude prepušteno pravo svojine, a ne udruženje građana kako je insistirano.
Vuletić je primetio da zahtev Vojske Srbije, odnosno osporavanje prava svojine Partizanu nad stadionom, datira iz vremena kada je ministar odbrane bio Dragan Šutanovac i da se to podudara sa tadašnjim planom da se izgradi nov, moderan stadion na istom mestu, što je stopirano upravo tada.
O tom planu za igradnju novog stadiona svojevremeno je govorio bivši generalni sekretar FK Partizan Žarko Zečević, čija je to bila i ideja i koji je rekao da je bila potrebna još samo jedna dozvola, još samo jedan papir da počne izgradnja novog stadiona, ali da je to završilo u nekoj fijoci.
Postupajući sudija nije poštovao zakon koji propisuje da se bilo kakvo pobijanje pravnosnažnosti može učiniti u roku od godnu dana, a sve je učinjeno 17 godina kasnije, kaže Vuletić i ističe da to "unosi pravnu neisgurnost, a osnovni temelj pravne države je pravo svojine".
On je izneo još nekoliko argumenata u prilog Partizanu.
"Malo je poznato da je stadion Partizana 1989. godine prvo bio ponuđen Gradu Beogradu na upravljanje i na dobijanju prava na korišćenje nepokretnosti... Grad je to odbio. Ko će tada ili danas da plaća troškove održavanja stadiona koje ne koristi? Isto je bilo i sa vojskom. Partizan danas plaća milion evra tekućeg održavanja stadiona", naveo je Vuletić.
Primetio je još jednu bitnu stvar:
"Stadion Partizana nije se našao u prosecu sukcesije među država bivše Jugoslavije kao tema koja bi mogla da bude sporna. Ako ovo nije stadion Partizana zašto se nisu javila ministarstva Crne Gore, Makedonije, Slovenije, Hrvatske, BiH?".
Vuletić je zaključio ovim rečima:
"Ja sam kao pravnik apsolutno siguran da nema dileme - stadion Partizana pripada Partizanu".
