Ni Bađo, ni Del Pjero, ni Ibrahimović, ni Vea, ni Batistuta... "Genije" se našao u idealnom timu koji je izabrao Fabio Kapelo uz Totija, Van Bastena, Ronalda, Gulita, Redonda. A, kad se setimo kako je sve počelo...
Jedan od najvećih fudbalskih umova u poslednjih 30 i više godina, čovek koji je imao sreću i odgovornost da trenira neke od naboljih fudbalera sveta tokom svoje duge i trofejne karijere, zamoljen je da izabere 11 najboljih igrača sa kojima je radio.
A, hronološki, vodio je:
Milan 1991-96
Real Madrid 1996-97
Milan 1997-98
Roma 1999-04
Juventus 2004-06
Real Madrid 2006-07
Engleska 2007-12
Rusija 2012-15
Đijangsu 2015-??
Radi se o Fabiju Kapelu (71), jednom od najtrofejnijih trenera Italije i čoveku koji je Seriju A osvajao sa sva tri kluba koja je vodio - Milanom, Romom i Juventusom, uz dve opaske: a) tokom karijerei igrao je za svaki od tih timova, b) titule iz 2005. i 2006. sa Juventusom su kasnije poništene,
Međutim, kada govorimo o "Don Fabiju", jasno je da se radi o čoveku koji je poslove birao (ili bolje reći da su poslovi birali njega) tako da je imao privilegiju da pomenute klubove vodi u periodima njihove istorije koji su obeležile velike zvezde i, samim tim, strahovito jaki timovi.
Kada su ljudi iz Fondacije "Laureus", koja je vremenom stekla dovoljno ugleda i uticaja da sebi dozvoli luksuz da proglašava najboljeg sportistu sveta u kalendarskoj godini (Novak Đoković tri puta proglašen je za najboljeg), zamolili Kapela da od svih velikana sa kojima je radio izabere 11 za svoj "The Best of"...
...on je pristao, ali i prekršio pravila.
Nije uspeo da se odluči za 11, već je na dve pozicije ponudio alternative tako da je Kapelo zapravo na tabli ispisao 13 imena od kojih podilazi jeza samo kada se pročitaju tako nabrojani.
I neke stvari lako su uočljive:
- Kapelo nije naveo nijednog Engleza, a četiri godine vodio je "albion" u eri Stivena Džerarda, Franka Lamparda, Vejna Runija, Džona Terija, Džejmija Karagera, itd;
- Kapelo se uglavnom odlučio za asove iz 90-ih, od kojih su četvorica nastavila dominaciju i u novom Milenijumu, a samo jedan aktivan i danas;
- Čuveni taktičar nije uvrstio nijednog fudbalera Juventusa u polje;
- Mesto u Kapelovom idealnom timu nisu pronašli igrači kakve je najveći broj njegovih kolega mogao samo da sanja da će ih videti na terenu uživo, a kamoli imati na raspolaganju;
- Mesto u idealnom timu Fabija Kapela dobio je i legendarni jugoslovenski fudbaler i as Crvene zvezde, potom Milana, Dejan Savićević, s kojim je "Don Fabio" osvojio jedinu titulu u Ligi šampiona u karijeri;
Da bismo Kapelov izbor stavili potpuno u kontekst, navešćemo samo neke od napadača s kojima je Italijan radio tokom karijere, a koji su "izvisili" u ovom nesvakidašnjem izboru, iako oni neće svi od reda biti tip fudbalera kakav je bio Savićević: Gabrijel Batistuta, Žan-Pjer Papen, Alesandro Del Pjero, Patrik Klajvert, Davor Šuker, Predrag Mijatović, Roberto Bađo, Žorž Vea, David Trezege, Zlatan Ibrahimović, Vejn Runi, Gonzalo Iguain, Rud van Nistelroj, Adrijan Mutu, Antonio Kasano, Leonardo, Vinćenco Montela…
Krenimo redom!
Legendary manager Fabio Capello chooses the best XI he's ever coached! ⚽️
— Laureus (@LaureusSport) November 13, 2017
Agree with all his picks? pic.twitter.com/zuOrtxm3yF
Golman: Đanluiđi Bufon (Juventus)
"apsolutno kompletan golman"
Desni bek: Kafu (Roma)
"bio je dobar u odbrani, fantastičan kada je išao napred"
Štoper: Franko Barezi (Milan)
"brz, snažan, taktički inteligentan"
Štoper: Paolo Maldini (Milan)
"počeo je sa mnom u mlađim kategorijama, osvojio je sve što je mogao"
Levi bek: Roberto Karlos (Real Madrid)
"doveo sam ga u Real, potpisali smo ga za 12 sati"
Defanzivni vezista: Fernando Redondo (Real Madrid)
"to je igrač kakvog svaki trener želi da ima, profesionalac"
Defanzivni vezista (2): Frank Rajkard (Milan)
"na istom nivou kao Redondo, možda bolja opcija kad želite napred"
Desno krilo: Dejan Savićević (Milan)
"igrač sa fantastičnom maštom u igri, bio je jedan od najvažnijih igrača za mene"
Levo krilo: Raul Gonzales (Real Madrid)
"fantastičan igrač, čovek, za celu grupu…"
Ofanzivni vezista: Rud Gulit (Milan)
"dugo je igrao za mene i bio važan"
Ofanzivni vezista (2): Ronaldo Nazario da Lima (Real Madrid)
"nije toliko igrao za mene kao Gulit, ali ako bih morao da izaberem jednog – Ronaldo)
Polušpic: Frančesko Toti (Roma)
"može da igra ovde, ovde i ovde (pokazivao je na tabli), moram da ga stavim"
Špic: Marko vanBasten (Milan)
"veoma snažan i veoma profesionalan igrač, a kasnije i trener"
Kapelo je potom pokušao da obrazloži zbog čega oko odbrane nije imao dilemu, ali oko navale već jeste.
"Oko ovog dela ovde (pokazivao je na poslednju liniju), to je najbolje, tu nema dileme. A, ovde (pokazivao je na vezni red i napad) imate priliku da promenite stil".
Kad smo već nabrojali fudbalere koji su, ovako ili onako, mogli da zauzmu Savićevićevo mesto (a, "Geniju" nije ponudio alternativu kao u slučaju Redondo/Rajkard ili Gulit/Ronaldo), mogli bismo listu onih koji nisu ušli na ovaj spisak da dopunimo i igračima iz ostalih linija tima: Bodo Ilgner, Anđelo Peruci, Ešli Kol, Dejvid Bekam, Fernando Jero, Aldair, Demetrio Albertini, Danijele De Rosi, Marsel Desai, Zvonimir Boban, Klarens Sedorf, Pavel Nedved, Edgar Davids, Patrik Vijera, itd.
Da sve bude zanimljivije, kada je Silvio Berluskoni pred start sezone 1992/93 uložio u renoviranje "rosonera" ogroman novac pripremajući klub za kraj ere holandskog trija Van Basten/Gulit/Rajkard, a samo za Savićevića odvojio tadašnjih 30 miliona nemačkih maraka, Kapelo nije "pao" na reputaciju najboljeg fudbalera evropskog i svetskog šampiona koju je Crnogorac poneo sa sobom iz Crvene zvezde.
Naprotiv!
U prvoj sezoni, Savićević je uglavnom bio rezerva, a kada je na leto 1993. "opleo" po Kapelu u medijima, saigrač Boban mu je prišao i poručio da trener želi da ga vidi usled čega je Dejo umalo završio u Atletiko Madridu ili Olimpiku iz Marseja.
"Udario sam malo po Kapelu u novinama i nije prošlo mnogo do trenutka kad mi je Boban prišao i rekao da Kapelo hoće da priča sa mnom. Otišao sam na razgovor i poveo Bobana sa mnom kao prevodioca, jer tada još nisam govorio italijanski dobro. Kapelo je prvo hteo da zna da li je sve što se pojavilo u medijima tačno, a kada sam mu potvrdio da jeste, počeo je nešto u stilu: 'Kako možeš da govoriš takve stvari...' na šta sam mu odgovorio samo: 'Pa, vidiš da mogu...' Počeo je da mi drži lekciju o ovome i onome, kako ne mogu da pričam takve stvari, a ja sam pogledao Bobana i rekao mu da kaže Kapelu da sam rekao da Kapelo može da ode u ***** materinu. Tada je Boban rekao da mu to neće prevesti posle čega mi je svega bilo dosta pa sam rekao Bobanu: 'Ko ga ****' i izašao napolje u sred Kapelove besede", ispričao je kasnije Savićević.
Savićević je imao sreće da jedan čovek nije želeo da se taj sukob nastavi, kao ni da vešti dribler napusti Milan, a to je bio sam vlasnik kluba, Berluskoni! On se potom verovatno prvi i poslednji put umešao Kapelu u posao i izbor tima tvrdeći javno da "njegov Milan mora da igra sa dva napadača" i da "Savićević treba da bude jedan od te dvojice".
Dok je "Genije" sedeo na klupi ili tribinama, Milan je sa strašnim timom odigrao sezonu u Seriji A uz gol razliku 34:15 na 36 mečeva!
Verovatno poslednji put u karijeri, Kapelo je popustio i počeo da koristi Savićevića kao startera i navijači Milana kao i vlasnik Berluskoni vrlo brzo su zaboravili čuda koja je na "San Siru" pravio Van Basten.
I danas, kada biste Berluskonija pitali za dvojicu igrača koji su za njega bili neprikosnoveni, on bi vam rekao samo:
"Dejan Savićević i Andrij Ševčenko".
Mnogo godina kasnije, a naročito posle atinskog "gaženja" Barseloninog "tima snova" u kojem su bili Romario, Hristo Stoičkov, Ronald Kuman, Pep Gvardiola, Ćiki Begeristajn, Hoze Mari Bakero i trener Johan Krojf, Kapelo je promenio stav o igraču kojeg je i sam počeo da zove "Genije". Doduše retko.
Kapelo potom nikada više nije postao prvak Evrope, a mnogo godina kasnije na džentlmenski način je i donekle priznao sopstvenu grešku...