Valensija i fudbal u koji je lako zaljubiti se!

Ofanzivno, energično i efikasno - to je nova Valensija koja jedina za sada preti Barsi. Uoči njihovog međusobnog duela ove nedelje analiziramo novog trenera Marselina, njegov fudbal, i njegove fudbalske zvezde - Gedeša i Solera.

Prošle godine u ovo vreme "slepi miševi" imali su samo 11 bodova, ali je vlasnik iz Singapura ovog leta napravio jedan od retkih dobrih poteza od preuzimanja kluba 2014.

Biznismen Piter Lim je suviše "agresivno" vodio klub i prvo insistirao na bliskoj saradnji sa prijateljem iz menadžerskog miljea Žoržom Mendešom, čije fudbalere je dovodio "na gomili", odnosno njegovim pulenom Nunom Espiritom Santom koji je ostavio loš utisak kao trener. Pokušao je potom sa još jednim poznanikom Garijem Nevilom, ali ni on nije mogao da ovlada svlačionicom.

Za tri godine promenjeno je sedam trenera, ali kao što ne kaže stara poslovica "osma sreća". Marselino je za sada "kupio" i vlasnika, igrače i navijače…

Upoznajte ga!

KO JE I KAKAV JE MARSELINO GARSIJAL TORAL

Igračka karijera ovog Asturijanca rođenog 1965. godine nije bila naročito uspešna, igrao je za Hihon, Santander, Levante i Elče, "skakao" iz Primere u Segundu, a onda zbog povrede kolena morao da se penzioniše već kao 28-godišnjak.

Nikada nije bio seniorski reprezentativac Španije, a zanimljivo je da je bio član vicešampionske generacije koja je osvojila Mundijalito za igrače do 20 godina (u finalu ovog turnira 1985. godine u Moskvi ih je pobedio Brazil) za koju su tada igrali i igrali Đulen Lopetegi (sadašnji selektor Španije) i Huan Karlos Unzue (sadašnji trener Selte).

U trenerski svet je ušao polako prvo trenirajući lokalni Lealtad, da bi preko "matičnog" Hihona došao i do prvog ozbiljnijeg posla u Primeri - u Rekreativu.

Imao je i dosta neuspešnih "kampanja", otpuštali su ga veoma brzo Rasing Santander, Saragosa i Sevilja, ali je suprotno tome baš sa Santanderom ostvario najbolji rezultat u istoriji, vodio Rekreativo Uelvu iz "segunde" do osmog mesta u Primeri, a najveće uspehe i veliki napredak u trenerskom smislu ostvario je u Viljarealu.

Sa njima je igrao čak i polufinale Lige Evrope, a klub je napustio nekoliko dana uoči starta sezone 2016/17 nakon burne svađe sa upravom oko transfer politike.

Pauzirao je godinu dana i ovog leta potpisao dvogodišnji ugovor sa Valensijom. Veoma brzo je implementirao svoje fudbalske ideje, zbog kojih ga je u jednom trenutku želeo i Inter, ali se na kraju milanski klub odlučio za Stefana Piolija.

Marselino važi za temperamentnog trenera koji aktivno učestvuje i prati igru svog tima, "skače" kraj aut-linije, a burno i proslavlja golove. Protiv Real Sosijedada je tako neočekivano skočio da je istegao zadnju ložu i nasmejao svoje saigrače kojima je nekako ipak stigao u zagrljaj...

Burno je bilo i protiv Espanjola prethodnog vikenda kada mu je arbitar Ernandez pokazao crveni karton, zbog čega će "preskočiti" meč sa Barselonom.

Nadaju se u klubu da se kazna neće odnositi i na duel sa Hetafeom u 14. kolu, pošto su uložili žalbu na suspenziju od dve utakmice, ali baš nakon njegovog crvenog kartona i reakcije kraj klube "živnula" je ekipa i postigla dva gola protiv Espanjola za osmu uzastopnu pobedu.

Njegova omiljena formacija je tradicionalni sistem 4-4-2, koji malo ko još koristi u Evropi, a on objašnjava da je to iz razloga što igrajući sa dva napadača njegov tim dolazi u poziciju da ima "dva na dva" sa defanzivcima rivala. Ističe da mu je izuzetno važna pozicija tima na terenu i da prezire kada ekipa stoji "duboko", dok je za njega definicija "pozitivnog" fudbala stvaranje velikog broja šansi i sprečavanje protivnika u istom tome.

Kao preduslov za stvaranje rezultata ističe i karakter svojih fudbalera, odnosno "povezivanje" igrača i kluba, stvaranje identiteta i "osećanja" grba koji nose kraj svog srca.

Osim što je "opterećen" detaljima izuzetno je rigorozan i kada je u pitanju fizičko stanje fudbalera. Njegovi treninzi, odnosno njegovog "fitnes kouča" Ismaela Fernandeza, su iscrpljujući, a posebno vodi računa o težini fudbalera i onima sa indeksom telesne masti preko 9,5 izbacuje iz tima.

A prvo je trebalo napraviti ekipu…

GEDEŠ I SOLER SU NOVE ZVEZDE I - ZAZINA GODINA

Buran prelazni rok je iza Valensije, a španski mediji navode da se oko svega pitao baš Marselino što je bio i jedan od uslova pre nego što je prihvatio poziv Pitera Lima.

Želeo je da klub napuste, makar i privremeno, fudbaleri koji su loši za atmosferu i koji su i prethodnim trenerima "kvarili posao" - Dijego Alves, Enco Perez, Alvaro Negredo, Nani i Ajmen Abdenur - bez obzira na njihove neosporne igrače kvalitete.

Uložena je solidna količina novca na već ranije dogovoren transfer Simonea Zaze (Juventus, 16 miliona evra), odnosno na Gabrijela Paulistu (Arsenal, 11), Neta (Juventus, 6), Fabijana Oreljanu (Selta, 3) i Nemanju Maksimovića (Astana, 0), dok se ispostavilo da je najveći posao napravljen sa pozajmicama.

U klub su u finišu prelaznog roka stigli Žofri Kondogbija i Hejson Muriljo iz Intera, Andreas Pereira iz Mančester junajteda i Gonzalo Gedeš iz Pari sen Žermena.

Uz dodatak igrača iz omladinske škole, po kojima je Valensija čuvena, napravljen je ozbiljan roster koji je uspeo da napravi veliko iznenađenje na startu Primere igrajući dopadljiv i energičan fudbal nasuprot "beskrvnog" iz prethodnih sezona.

Simone Zaza igra sezonu života i proglašen je za najboljeg fudbalera Lige u oktobru, a Marselinu na ruku ide to što je obuzdao njegov karakter i pretvorio ga u strelca 9 golova.

Do njega u napadu igra Rodrigo koji još na plećima nosi breme fudbalera plaćenog 30 miliona evra koji nije opravdao očekivanja, pa nakon godina u kojima je rođak Tijaga i Rafinje Alkantare postizao po 3, 2 i 5 pogodaka u Primeri - sada već na 7 za šta je nagrađen pozivom u reprezentaciju Španije, a ukoliko ovako nastavi možda bude i putnik za Mundijal.

Konkurenciju zaoštrava i mladi Santi Mina koji je upotrebljiv na više pozicija.

Važnu spregu na sredini terena za sada čine Žofri Kondogbija i Dani Pareho, i zbog njihovih odličnih igara zato šansu retko dobija Nemanja Maksimović, dok po krilima briljiraju Karlos Soler i Gonzalo Gedeš, uz sve češće nastupe i odličnog Brazilca iz Junajteda Andreasa Pereire.

Soler (20) je dete Valensije i pokriva SVE pozicije na sredini terena, najčešće desno krilo, i za sada se pokazao kao odličan asistent, pa za njega interesovanje već pokazuju najveći.

Godinu dana stariji Portugalac Gedeš je zimus stigao u PSŽ (30 miliona evra), ali je tražio pozajmicu zbog opasne konkurencije u Parizu i to se već ispostavilo kao sjajan potez. Zabeležio je tri fantastična gola i još asistirao za pet, a prava šteta za Valensiju je što "sveci" verovatno neće dozvoliti da ga otkupe pošto je pred ovim momkom svetla budućnost.

Odbrana je za sada najslabiji i najneuigraniji deo tima.

Ispred novajlije na golu Neta, Marselino još uvek traži idealan štoperski par između Gabrijela Pauliste, sa kojim je sarađivao u Viljarealu, Heisona Murilja, koji je stigao iz Intera "u razmeni" za Žoaa Kansela, i Ezekjela Garaja koji je tu godinu dana duže.

Na bokovima su tri od četiri fudbalera - "deca" kluba. Naćo Vidal i Toni Lato traže mesto pored Hosea Gaje, za koga se već dugo raspituje Barsa, odnosno Martina Montoje.

ZAŠTO SVI UŽIVAJU U FUDBALU KOJI IGRA VALENSIJA

Najkraći mogući odgovor je: zato što su efikasni (32), igraju zabavan fudbal i zato što to sve ne rade iz pozicije favorita, nego nakon katastrofalne sezone u La Ligi.

Od kada je sveta i veka pažnju "neutralnih" uvek je privlačio slabiji koji mora da utroši uvek mnogo više "sebe" kako bi bio ravnopravan rival, a na krilima toga i Valensija je zaradila simpatije poput onih koje recimo u Premijer ligi dobija Totenhem.

Doduše, fudbal koji igra Valensija je možda uporedivija sa šampionskom generacijom Lestera 15/16, ali ne na tako ekstreman i dekadentan način, više statistički, i sa daleko kvalitetnijim igračima koji neće biti "hit jednog leta". I Marselino je poput Ranijerija trener koji voli da njegova ekipa ima posed lopte, ali ne pati od toga - veruje da je potrebno izvući maksimum od držanja lopte u nogama, učiniti posed aktivnim, naročito po osvajanju lopte.

U tom segmentu igre su u donjoj polovini Lige!

Loptu drže ispod 50% vremena (tačno 48,6%) u svom posedu što dovoljno govori da im odgovara i kada stoje iza lopte i čekaju priliku za pogrešan, presečen pas, iz čega bi se po brzim krilima razvila kontra. Dali su najviše pogodaka na taj način do sada u La Ligi (3), dok nisu primili nijedan, ali ih muče prekidi što je normalno za svaku ekipu sa novim trenerom (4).

Imaju 12,7 šuteva po meču (5,3 u okvir gol) i veoma su precizni. To znači da su šutnuli 64 puta u okvir gola do sada, a postigli su 32 gola, preciznost od neverovatnih 50%.

Poređenja radi, Real Madrid je iz 84 šuta u okvir gola dao samo 22 gola ove sezone (26,2%), dok je Barsa na 82 šuta postigla 33 (40,24%).

Prošle sezone posle 12 kola Valensija je osvojila 11 bodova i postigla 16 golova iz 115 kreiranih šansi, dok je na ovogodišnjem identičnom uzorku stvorila SAMO jednu šansu više…i postigla duplo više golova, te osvojila dodatnih 20 bodova.

Lester je u pomenutoj šampionskoj godini imao 40% uspešnosti iz šuteva u okvir gola (dali 68 golova), dok su imali samo 45% posed lopte. Totenhemov procenat uspešnosti iz šuteva u okvir golova je bio 27,5%, Arsenalov 30%, Sitijev 33,9%, pa stoga vidite zašto smo ih baš uporedili sa "lisicama".

Prema nekim statističkim parametrima (xG) postigli su DESET golova više nego što se to očekivalo na osnovu pozicija iz kojih su uputili udarce, što će se u jednom delu sezone sigurno izbalansirati kada ekipa, neminovno, uđe u krizu rezultata.

Ovakve stvari, čini se, primećuje i Marselino koga nisu "zavele" golgeterske partije fudbalera Valensije i, kako se to kod nas pogrdno kaže, faktor sreće, pa je u poslednjih nekoliko kola počeo i da menja igru svog tima "jačajući" ga pre svega defanzivno, isprobavajući formaciju sa jednim pravim napadačem, defanzivnijim krilima u kasnijim fazama meča itd.

Za sada šutiraju iz svih pozicija, često postižu spektakularne golove iz velike daljine, ulaze u poslednju četvrtinu terena sa velikim brojem igrača, imaju igrače koji obožavaju dribling i karakter ekipe koja će se boriti do poslednjeg sudijskog zvižduka da postigne još jedan gol.

I to je ono na šta se Marselino najviše uzda...

"Svaki put kada bih pogledao levo i video fudbalere u belom kako napadaju pomislio sam 'moguće je sasvim da izgubimo ovaj meč', dok kad bih pogledao desno i video MOJE igrače kako napadaju pomislio sam da imamo šansu da i mi postignemo gol", kazao je Marselino nakon sjajne utakmice protiv Reala (2:2) i tako idealno u jednoj rečenici analizirao dobru i lošu stranu svog tima ekipe koja "puca" od samopuzdanja.

I kada nije išlo od Valensije smo protiv Reala i Barselone viđali hrabre partije, neretko i pobede, a nema razloga da tako ne bude i u nedelju na "Mestalji" protiv Katalonaca (20.45).

Neozbiljno je u ovom delu sezone tvrditi da Valensija može u borbi za titulu da ugrozi Barselonu koja igra svoj "najtakmičarskiji" fudbal u 21. veku pod trenerom Ernestom Valverdeom, ali ukoliko Marselinov mandat na "Mestalji" potraje, uz poboljšanja već ozbiljne baze fudbalera, nije nemoguće da se "slepi miševi" ponovo pitaju u španskom fudbalu.

Od dva ozbiljna rivala u borbi za titulu su uvek zanimljivija tri, a od tri četiri…