Stanković: Nisam imao snage da gledam kraj

Niz se nastavlja - treću godinu zaredom Srbija će imati predstavnika u finalu Lige šampiona. Prethodne dveij sezone čast je branio je Nemanja Vidić u dresu Mančester junajteda, a 22. maja na stadionu Santjago Bernabeu to će učiniti i Dejan Stanković.

Kapiten "orlova" će sa saigračima iz Intera pokušati da osvoji treću titulu prvaka Evrope u klupskoj istoriji, odnosno prvu poslije 45 godina.

Šampion Italije je do prvog finala poslije 38 godina, u kome će se sastati sa Bajernom, stigao minimalnim porazom u revanšu polufinala na Nou Kampu (0:1) i to bez pomoći Dejana Stankovića zbog suspenzije (imao parne žute kartone).

Igrači uvek tvrde da je teže gledati nego igrati, a iskusni vezista "neroazura", koji je meč na Nou Kampu pratio iz lože, to i potvrđuje.

"Tih šest, ili koliko već minuta pamtiću dok sam živ. Neviđeni stres", prisjetio se Stanković u razgovoru za "Press" perioda od gola Žerarda Pikea do završetka utakmice.

"Kada je Pike dao gol nisam imao snage više da sjedim u svečanoj loži. Nas četvorica smo ustali i otišli u svlačionicu. Brzo smo čuli publiku koja je 'graknula', u trenutku smo pomislili da su dali i drugi gol. Presjekli smo se... Sjećam se da je neko istrčao i rekao nam da je gol poništen. Šta ti je fudbal. Kada imaš aktivan rezultat vrijeme nikako da prođe, a kada ti treba gol, minuti prosto lete... Ma, mnogo je lakše igrati. Koncentrisan si na loptu, igru... Ovako misliš o svakom detalju. Da ne poželiš nikome", nastavio je Stanković.

Poslije takvog uspjeha, san nije htio na oči.

"Malo sam samo odspavao. Bilo je mnogo borbe, emocija, strasti, kasnije i euforičnog dočeka na aerodromu. Došao sam kući oko pola četiri, sjeo na krevet i počeo da sređujem misli. Napravili smo ogroman posao. Kada se utakmica završila, svako je trčao za sebe, u svlačionici je bilo ludo, ali u avionu se stišala euforija. Finale Lige šampiona je 22. maja, a do tada imamo još tri finala. Čeka nas Lacio u nedelju, blizu je i finale Kupa Italije protiv Rome. Možemo da osvojimo sva tri trofeja i da zaista uđemo u istoriju. To bi onda bio san".

Trener Žoze Murinjo pozvao je navijače da dočekaju heroje na aerodromu po povratku iz Barselone, svjestan da će se u Milano vratiti u radno vrijeme. Pozivu se odazvalo oko pet hiljada pristalica četvorostrukog uzastopnog prvaka Italije.

"E, to je tek posebna priča. Ne treba ništa da ti kažu, da ti skandiraju, na licima tih ljudi, naših navijača, vidiš da su srećni. Vidiš i da bi sve učinili za tebe, da te nenormalno poštuju. Zaslužili su da se raduju, samo što smo se mi nekoliko minuta pošteno borili za vazduh. I to smo se žestoko borili".

Portugalski stručnjak je danima pred meč na Nou Kampu vodio medijski rat, po završetku meča napao ga je golman Barselone Viktor Valdes... Međutim, ništa nije moglo da spreči Murinja da se raduje kao djete.

"On je čovjek emotivac, možete da zamislite koliko mu je bilo drago. Radovao se, ali zna da nas tek očekuju finala. Uradio je svoje, ekipu je spremio do perfekcije. Hvala i njemu što mi je omogućio da igram finale Lige šampiona, hvala i saigračima".

Cio svet priča o trijumfalnoj taktici Murinja. I zaista je neophodan čudotvorac da zaustavi Mesija, Ćavija, Ibrahimovića...

"Protiv njih imaš samo dvije opcije. Da igraš kao oni i dobiješ četiri komada, ili da sve radiš suprotno. Mi smo izabrali ovu drugu opciju. Gledao sam utakmicu i vidio kako navijači, a i takve veličine kao što su Mesi i Ibrahimović, gube strpljenje. Bili su jako nervozni".

Stanković sada mašta o "peharu sa velikim ušima".
"Prvo ću da ga donesem kući da spavam sa njim. A onda u Beograd. Šalim se, neka on stoji u našoj vitrini".

On već ima 19 trofeja u karijeri.

"Ne volim da pričam unaprijed, ali taj trofej bio bi više od krune karijere. Imam šansu da osvojim tri pehara, a to bi otvorilo mogućnost za nove", zaključio je Dejan Stanković.
(MONDO)