Brazilac Žuka pokazao šta to znači biti profesionalac. Povređenu ruku čuvao padanjem na rame, kaže, "kao komandos".
Brazilac Žuka, čim je iz crno-belog Botafoga došao u crno-beli Partizan, stekao je simpatije navijača kluba iz Beograda, a ako je i bilo nekih kritičara njegove igre, od subote i 133. "večitog derbija" više ih sigurno nema.
Žuka je pokazao šta znači biti profesionalac, šta znači odnos prema poslu kojim se baviš i pe svega odnos prema klubu i njegovim navijačima.
Stisnuo je zube, stavio longetu na povređenu desnu ruku i istrčao na teren stadiona Partizana. Vodio je bespoštednu bitku sa igračima Crvene zvezde, postigao efektan izjednačujući gol i imao je "živu diplomatsku aktivnost", koja se pokazala kao uspešna, jer je posle njegovog razgovora sa pomoćnim sudijom, glavni arbitar Milorad Mažić preinačio odluku da dosudi penal za Zvezdu, odlučivši da to ipak bude slobodan udarac sa ivice šesnaesterca.
"Nije bilo šansi da propustim derbi. Nema bola koji ne bih istrpeo zbog utakmice sa Zvezdom. Doktor mi je posle snimanja ruke rekao da je slomljena i da je neophodna operacija, ali sam mu odgovorio da to ne dolazi u obzir. Ne dva dana pred tako veliki i važan događaj. I trenera sam ubedio da mnogo želim i mogu na teren. Znam koliko sam rizikovao igranjem bez fiksatora, ali želja je bila jača od razuma. Osećao sam da moram biti uz ekipu i pomoći joj da sačuva prednost u borbi za titulu. Ne kajem se, ponovo bih to uradio. Takav sam. Uvek se do kraja borim za dres koji nosim", izjavio je Žuka beogradskim novinarima.
Jedan od najvažnijih razloga za njegovu odluku da istrči na teren, uprkos savetima lekara, bili su Grobari. Kaže da se od njihove pesme uvek naježi.
"Sve se može, kada se hoće. I kada imaš onakve navijače iza sebe. Uvek se naježim od njihove pesme. I Botafogo ima fenomenalnu publiku, ali Partizanova je čudo. Zbog njih pomeram granice svoje izdržljivosti", kaže Žuka.
Osim borbenosti, gola i fudbalske veštine, Žuka je pokazao i da ima "žicu" za neke borilačke sportove u kojima je jako važno da znaš kako da padneš. "Bolela me je ruka, boli me i sada, jedino tokom utakmice ništa nisam osećao. Nisam se štedeo u duelima, ali sam vodio računa kako padam. Činio sam to kao pravi komandos. Sačuvao sam šaku, ali je trpelo rame. Stalno sam se dočekivao na njega".
Žuka je postigao efektan gol, ali još je srećniji zbog igre Partizana. Kaže da su crno-beli konačno podsećali na onaj tim sa proleća. "Želim da uvek da gledam takav Partizan, jer videlo se da možemo i umemo".
(www.mtsmondo.com)