"Pre svega, ovo je naša kuća i normalno je da se ponašaš normalno kod kuće", rekao mi je Andrej kada sam ga pitao šta je navelo najmilitantnije navijače ruskih klubova da odustanu od "lova" na Engleze zbog kog su išli čak do Francuske.
/od reportera Monda iz Rusije Nikole Jankovića/
Endi, odnosno Andrej Kartašov i ja, poznajemo se od 2010. godine, a povod je bio prvo odlazak Duška Vujoševića u CSKA, a potom i smena Duška Vujoševića u CSKA.
Tako steknete prijatelje skoro osam godina pre nego što ih upoznate.
"Hej, Nikola, je l' tačno da Vujošević dolazi u CSKA? Znaš li nešto o tome?"
Ili…
"Hej, Endi, šta se to događa u Moskvi? Hoće li ga smeniti ili?"
Do mog dolaska u Rusiju ostali smo u kontaktu, često jedan za drugoga pitali, ispitivali, tražili savet ili mišljenje, baš kao što sam ga u jednom trenutku zvao i zamolio da mi kaže gde je u širem centru Moskve dobro otići na piće i hranu, a usput gledati utakmice Svetskog prvenstva.
Naravno da nije odbio da pričamo o Mundijalu, koji polako silazi sa scene, ali koji će Rusi - ali i Francuzi, Hrvati, pa i još neki... - pamtiti dugo, dugo.
"Dok smo živi", rekao mi je dok još nisam bio uključio diktafon.
"SMOLOV PREVIŠE IGRA PLAYSTATION"
Počeli smo priču o nastupu Rusije.
"Ovo je najslabija generacija fudbalera Rusije. Ako se setimo EURO 1996, svi su igrali u jakim ligama. Imali smo Kansčelskisa, koji je u to vreme bio bolji od Bekama, da ne nabrajam dalje, na Mundijalu 2002 imali smo velika očekivanja i veće šanse, jer smo imali i dobre igrače poput Titova, Karpina, Mostovoja…", pričao je, dok je levom rukom okretao fudbalsku loptu koju je iz nekog razloga bio poneo sa sobom.
"Ali, ovi momci sada... Za Evropljane, za ceo fudbalski svet oni nisu imena. Možda Čerišev, ali ostale ne znaju. Svi igraju u Rusiji i to je problem za nas, ali to je druga tema. Jedini način da osvoje bodove i prođu dalje bio je da igraju srcem, na pozitivan način, da ostave sve što imaju na terenu i pruže preko 100 odsto mogućnosti", rekao je i dodao:
"Videlo se to u svakoj utakmici, momci su imali vatru u očima, svako je imao veliku želju".
Imali ste heroja u kog niko nije verovao i koji je dugo bio u izgnanstvu kada je reprezentacija u pitanju, čak i kod selektora Stanislava Čerčesova za kog je imao srednji prst na društvenim mrežama pre samo godinu dana, a imali ste i antiheroja u kog su polagane velike nade, za kog je sašiven dres sa brojem "10" i kom je bila namenjena najvažnija rola na terenu.
"Vremenom su liderske osobine Artjoma Dzjube postale iznenađenje za sve nas u Rusiji. On je motivisao saigrače poput trenera, čak i kada je bio zamenjen bodrio je igrače i aplaudirao im. Možda ste videli taj detalj pred penale sa Hrvatima, bio je u centru kruga i rekao: 'Momci, ja vas volim, molim vas opustite se i budite mirni'", počeo je moj kolega iz agencije "TASS" priču o junaku nacije.
"Rekao im je: 'Ovaj golman se baca dosta ranije i trebalo bi da sačekate, ali ako ste nervozni šutirajte snažno i po sredini gola'".
Ali...
"Nažalost, Smolov ga iz nekog razloga nije čuo. Mislim da je previše igrao 'Playstation'", odmah je promenio i izraz lica i ton u glasu.
"OPROSTIO SAM ONO S*ANJE DZJUBI"
"U prvoj utakmici sa Saudijskom Arabijom, pokušao je da izvede onaj Ronaldinjov trik i sve se završilo loše. Tokom penala sa Hrvatskom pokušao je da bude Pirlo i sve se opet završilo još lošije. Posle utakmice je ostao da sedi kao Inijesta na centru igrališta, i to je bilo loše, jer je sve delovalo kao jeftina predstava. Samo je pozirao za fotoreportere, ništa više od toga", nije Endi štedeo svoju "desetku".
"Znate, Smolov je bio veoma talentovan igrač kada se pojavio. Ali, onda se nešto dogodilo, što se često događa mladim i talentovanim igračima. Ne znam šta se kod njega tačno dogodilo, da znam rekao bih vam, ali je prosto prestao da postiže golove. Mislim da je vezao skoro celu sezonu bez postignutog gola. Međutim, odjednom se nešto promenilo kod njega, delovao je kao znatno bolji igrač. Nije mnogo pričao, samo je igrao i postizao golove. Prošle sezone bio je najbolji strelac prvenstva", pričao je.
"Pojavile su se glasine da bi mogao da ode u Premijer ligu, postao je ponovo najpopularniji 'Nike' promoter u Rusiji, pojavile su se brojne reklame sa njim pred početak Mundijala... Nažalost, na kraju mu se ponovilo sve opet, počeo je da 'gubi glavu', ličio je na nekoga ko živi u carstvu snova".
Zašto se Dzjuba nametnuo tek tokom prve utakmice na prvenstvu?
"Dzjubin problem je bio što je previše pričao. Želeo je da bude lider u Spartaku, gde je i ponikao, ali je onda odlučio da promeni klub i pređe u Zenit koji je veliki Spartakov rival. Sve je to prošlo uz skandal, čak je izjavio da to radi kako bi jednog dana osvojio titulu, a dogodilo se da je Spartak posle toga postao šampion. Zenit više nije i svi su mu se smejali, neki navijači su nastavili da ga mrze…", rekao je i dodao:
"Ali, ovo je bio neki drugačiji Artjom. Ja sam navijač Spartaka i ponašanjem me je naterao da zaboravim na ono s*anje, verujem da će ostati istinski lider ovog tima Rusije i u budućnosti".
"TO JE ONO NA ČEMU SMO ZAVIDILI SRBIJI"
/pogledajte galeriju neobjavljenih fotki tokom Mondovog boravka u Rusiji/
Iz budućnosti, kako će izgledati ovaj nastup Rusije? Kao uspeh ili?
"Naravno, nije teško videti da je ovo najbolji rezultat ruskog tima od 2008, kada smo imali tehnički dosta bolji tim, ali ovaj se borio za Rusiju i njen narod. Način na koji se ovaj tim motivisao mogao bi da uđe u udbženike", rekao je Kartašov.
"Sankt Peterburg će biti jedan od domaćina EURO 2020 i nadam se da će se taj tim ugledati na ovaj, da će imati šta da nauči o tome kako se igra na međunarodnom nivou. Kažem, 1996. smo imali zaista talentovan tim, ali kao da nisu hteli da igraju za Rusiju, kao da su im druge stvari bile važne… Za ove igrače Rusija nije samo reč, uverili su nas u to".
Tu me je iznenadio. Prilično.
"To je upravo stvar zbog koje smo bili ljubomorni na srpske timove, na vaše reprezentacije. Svi smo ovde gledali kako vaši igrači igraju u najjačim ligama sveta, u košarci, u fudbalu, a onda dolaze i daju sve od sebe za svoju zemlju. To je nedostajalo Rusiji, a upravo to smo videli na ovom Svetskom prvenstvu", rekao je.
Nisam hteo da ga prekidam i pričam mu tužnu priču o srpskom fudbalu, pustio sam ga da nastavi da bih saznao kako je eliminacija "orlova" u prvoj fazi izgledala nekome ko je sve pratio sa strane. Neću reći neutralno, jer Endi nikada nije krio da je uvek navijao za srpske reprezentacije i Crvenu zvezdu, kao navijač Spartaka, ali svakako nije mogao da čuje sve tračeve i spekulacije koje su pratile naš tim na putu ka Rusije i na putu iz Rusije.
"Nešto se dogodilo u poslednjih 20 minuta, gledao sam, očekivao sam da odgovorite... Govorio sam: 'Kad će Srbija krenuti u napad, kad će Srbija krenuti nešto da radi...' Mislim da ste imali mnogo snage koja je ostala sakrivena negde u igračima. Kao da su spavali i da niko nije mogao da ih probudi. 'Pokrenite se, momci'. Možda su vam nedostajale emocije jednog Artjoma Dzjube", zaključio je.
"ENGLEZI BI TREBALO DA UPUTE IZVINJENJE"
Poučno, pomislio sam i pitao ga o poukama koje su mogli iz svega da izvuku reporteri iz Zapadne Evrope, koji su o njegovoj zemlji pisali ne baš fine stvari, a koji su potom mogli da se uvere u sve suprotno tome.
"Najbolji primer je bio selektor Engleske, Garet Sautgejt, koji je tokom svakog intervjua ponavljao da je Svetsko prvenstvo perfektno organizovano, da je gostoprimstvo ruskog naroda na veoma visokom nivou i da su engleski mediji učinili lošu stvar za svoj tim, jer je doputovalo malo navijača iz Engleske ovde", rekao je Kartašov.
"Nisam razgovarao samo sa Englezima, već sa mnogo ljudi i svima je sada jasno da se radilo samo o propagandi. Mediji u Engleskoj bi možda, posle svega, trebalo da upute izvinjenje, a bio bi odličan vic da je Engleska postala prvak sveta baš u Rusiji, gde njihovi političari nisu želeli da dođu, da gde se njihova 'nacionalna igra' vratila na velika vrata. To bi bilo zauvek, taj trijumf bi ostao večno vezan za Rusiju".
Potom se nasmejao...
"Karma bi se zadovoljno smejala, mada mi je lično drago što je na kraju pobedila Francuska. Na kraju, drago mi je zbog toga što će svi koji su bili moći da uporede kako su se proveli sa onim što je bilo najavljivano da će se dogoditi. Rusija je bila centar sportskog sveta, svuda su bili osmesi, nije bilo terorizma, nacionalizma…"
Koliko je energije, vremena i strpljenja bilo potrebno da se na kraju ovaj Mundijal odigra i završi na ovako impresivan način?
"Mi, Rusi, volimo strance. Nama je u krvi da pokažemo gostoprimstvo i predstavimo se u lepom svetlu, ali nešto je i u pristupu. Svima je jasno da je u našoj zemlji bilo Svetsko prvenstvo u fudbalu, da se to događa jednom u životu, čini mi se da su se svi okupili oko ideje da je pomoć potrebna i dobrodošla. Na kraju svega, radilo se o tome kakva će slika o nama biti prikazana širom sveta. I mislim da je poslata lepa slika u svet", rekao je.
"NORMALNO JE DA SE PONAŠAŠ NORMALNO KOD KUĆE"
Svako ko je pratio EURO 2016 i gledao mučne scene u Marseju imao je razloga da pomisli da bi slični obračuni između huligana mogli da se dogode i na ulicama Moskve, Sankt Peterburga i ostalih gradova. Ali nisu. Šta je sprečilo najmilitantnije među navijačima vodećih ruskih klubova, koji su putovali do Francuske kako bi se obračunali sa Englezima, da ovog puta ostanu kod kuća?
Da li se radilo i na tome uoči prvenstva?
"Pre svega, ovo je naša kuća i normalno je da se ponašaš normalno kod kuće", rekao mi je.
"Sve te slike iz Marseja... ne znam tačno šta je bilo. Mislim da se radilo o provokacijama sa obe strane i na kraju su se dogodile stvari koje nemaju veze sa fudbalom. Ne sa fudbalom, nego sa životom. Međutim, ovde u Rusiji svi razumeju šta je značilo Svetsko prvenstvo, pa i ti momci, ostali navijači, policija... Svi su bili spremni na svoj način", rekao je Kartašov i naveo primer iz Kalinjingrada, odakle je jedno vreme bio reporter svoje agencije, a gde je pratio i Srbiju i Englesku.
"Bio sam u Kalinjingradu, gde je bila najveća najezda engleskih navijača. Bilo ih je oko 7.000. Pričao sam sa njima, jer volim Notingem Forest. Pitao sam ih. Rekli su da su bili zaista uplašeni posle Marseja, da mlađe generacije njihovih navijača zbog toga nisu doputovale u Rusiju, da su u međuvremenu čitali razne gluposti na internetu i da su odustali", rekao je Kartašov.
"Ali, bilo je dosta starijih navijača sa klincima, sa decom. I normalno su navijali, pili pivo, smejali se, šetali ulicama, pevali svoje pesme. Bila je prilika i za Ruse da vide da su i Englezi normalni tipovi, da ne postoji nijedan razlog za tuču. Mislim da je sve polazilo od atmosfere koja je vladala ovde, svako ko je došao brzo je mogao da se uveri da ovde niko nije tražio razlog za problem".
Koje su tri stvari po kojima ćeš pamtiti Svetsko prvenstvo u svojoj zemlji?
"Gostoprimstvo ruskog naroda", rekao je i tu malo zastao…
"Hmmm... Selektor Rusije, Stanislav Čerčesov, koji je bio pod velikim pritiskom, a onda postao druga ličnost u zemlji posle Putina. Bar na mesec dana. Svi su ga mrzeli, sada mu svi kliču", nastavio je i naveo treći:
"Na kraju, ceo ruski tim. Ovo je bila kao priča o Pepeljugi".
Za kraj je samo naglasio:
"Ali, sa Dzjubom i bez Smolova".