Velika radilica na terenu, ali i znalac Žarko Đurović u intervjuu za MONDO prisetio se utakmica i anegdota iz jedne od poslednjih sezona nekadašnje jugoslovenske lige. Trzavice sa Savićevićem, dolazak Prosinečkog, sukob Vasocić-Mrkela...
BILA JEDNOM JEDNA LIGA
Epizoda: SEZONA 1987/88.
Protagonista: Žarko Đurović, bivši fudbaler Crvene zvezde.
- UVOD -
Amarkord. Reč vuče poreklo iz provincije Emilija Romanja, rodnog kraja Federika Felinija. ’Sećam se’ na dijalektu. Najpoznatiji film čuvenog italijanskog reditelja. Prepun nadrealnih scena. Za pamćenje. Idealna asocijacija za fudbalske priče isprepletane nizom živopisnih i ekscentričnih likova. U ovoj rubrici, kolumnista Monda uz pomoć sekvenci iz prošlosti izvlači iz svojih sagovornika što više nepoznatih podataka o događajima koji su obeležili određene epohe. Felini pretvara svakodnevni život učmale provincije u cirkus društvenih rituala, adolescentskih želja, političkih uticaja i muških fantazija. Naša ideja ide u drugom smeru. Želimo da izazovemo emociju. Da evociramo uspomenu na period kada se fudbal igrao za dušu. Ne za milione. Naravno da neka sekvenca uključi svetlo u tamnom hodniku memorije. Oduva paučinu sa davno zaboravljene anegdote. Kod nas nema izmišljenog grada po imenu Borgo. Ni mladog Tite koji balansira na granici između detinjstva i zrelosti. Ovde je sve istina. Možda ćemo ponekad odlutati od teme. Haotičnim tonom razgovora otežati praćenje strukture zapleta. Ali, ne zamerite. Ipak je to AMARKORD.
Naručite kafu i uživajte.
--------------------------
Te večeri je Miroljub Ausec ranije završio sa večerom i zaključao se u sobu hotela "Onogošt" u Nikšiću. Čekao ga je naporan dan i želeo je dobro da se naspava i odmori. On je jedini imao smelosti da se prihvati vruće pištaljke u meču koji rešava prvenstvo. Samo pobeda Sutjesku ostavlja u ligi, a Zvezdu na čelu prvoligaške tabele.
Remi nije opcija, jer onda sve zavisi od drugih rezultata. Nikome se nije sudilo kraj Bistrice. Prvi je otkazao Nikolić iz Ljubljane. Zatim Cvetkovski iz Skoplja, pa Krivača iz Prištine. Kocka je pala na carinika iz Sežane koji se nije uplašio najvećeg izazova poslednjeg kola:
"Ne zanimaju me sudbine Zvezde i Sutjeske. Brine me isključivo hoće li moj Tabor iz Sežane ove sezone ući u Republičku ligu", branio se Ausec od opaski da u Nikšiću neće biti "ni po babu ni po stričevima". San mu nije hteo na oči, pa je dohvatio novine sa stola i pogledom prešao preko naslova u fudbalskoj rubrici.
Partizan se pomirio sa sudbinom jer ima dva boda manje i mnogo lošiju gol razliku od Večitog rivala. Da bar Zvezda nije napunila mrežu Osijeka u pretposlednjem kolu... Ili da su oni bolje odigrali na Koševu... Na JNA gostuje Budućnost, a Jusufi je svestan da će Dejo ginuti na terenu za svoj... hm, budući klub. Velež je u mnogo boljem položaju. Za istorijsko šampionsko slavlje dovoljno je da se izjednači sa Zvezdom na vrhu. Mostarci jure pobedu na Čairu, čekaju "keca" u Nikšiću i veruju u čudo.
Tenziju u karantinu niškog Centroturista razbijaju drevnom arapskom igrom. Između dve partije "tavle" sa Tuceom, Sead Kajtaz kaže da ni Agata Kristi ne bi smislila dramatičniji završetak prvenstva:
"Cela Jugoslavija drži digitrone u rukama, to vraća publiku na stadione. Prošlu titulu smo izgubili od Slobode u poslednjem kolu, ovu niko ne sme da nam otme".
Na klupu Radničkog se posle četvoromesečne suspenzije vraća "bard" Milan Živadinović, a u timu sve sami bivši i budući igrači Zvezde: Banković, Stošić, Dimitrijević, Ivanović, Maza Vasilijević... Taman što je spustio novine i sklopio oči, neko je zakucao na vrata. Ausec se podigao iz postelje i pogledao na sat. Dva iza ponoći.
- "Otvori".
- Ko je u ovo gluvo doba noći?
- "Otvori", čulo se i drugi put.
Sudija je podigao slušalicu i pokušao da pozove recepciju. Lokal nije bio u funkciji. Ništa od hotelskog obezbeđenja. Svašta mu se motalo po glavi.
- "Otvori da se nešto dogovorimo...", začuo se još jednom tajanstveni glas ispred sobe nikšićkog "Onogošta".
- GODINU DANA RANIJE -
Slavko Šajber je prošlost. Niko nema minus bodove i liga konačno dobija smisao. Piksi je posle samo godinu dana na Marakani, najveća zvezda jugoslovenskog fudbala. Ljubavna idila Mitra Mrkele i Lidije Vukićević puni naslovne strane domaćih medija, a tamo neku decu očekuje tamo neki koka-kola kup u Čileu. Među stručnjacima samo jedna dilema - Zvezda ili Dinamo.
Admir Smajić sumira prelazni rok i tipuje na Partizanovog ljutog rivala: "Zvezda je išla na kvalitet, a Dinamo na kvantitet". Vardar nominalno brani titulu, ali Toni Savevski priznaje da je došao red na druge: "Dinamo je novi šampion". Velibor Vasović je i dalje na klupi Zvezde, prati moderne tokove i unosi novitete u domaći fudbal. Popunjava stručni štab sa 13 stručnjaka iz raznih oblasti. Za dribling, pas, centaršut, slobodan udarac, rad sa golmanima, presing...
Na pitanje šte će on tu pored toliko asistenata, šeretski odgovara: "Ja ću da treniram novinare, mnogo su mi se raspustili".
"Vaske je bio vizionar. Uveo nam je vežbe joge kao sastavni deo treninga i obavezne časove španskog i engleskog jezika. Dugo je radio u inostranstvu i samo je koristio prednosti tog dragocenog iskustva", kaže naš protagonista Žarko Đurović.
Robert Prosinečki stiže iz Dinama kao "otpadak" Ćire Blaževića. Smeštaju ga u "Slaviju", stidljiv je i retko izlazi iz hotela, druži se uglavnom sa omladincima Lukićem i Negićem i pokušava da objasni razloge odlaska sa Maksimira:
"Ćiro pred duel sa Željezničarom nije imao dovoljno igrača i morao je da me stavi u tim. Složio mi je priču da moram da potpišem stipendijski ugovor jer samo tako mogu da nastupim na prvoligaškoj utakmici. Uhvatio me na brzinu i postpisao sam nešto što me puno obavezuje, a zauzvrat ne dobijam ništa. Kasnije je zbijao šale na moj račun, kao ’idemo u Zenicu znatno oslabljeni, jer će nam Robi biti u timu’. To je bilo jako ružno sa njegove strane. Ne znam kako je mogao posle samo dve utakmice, protiv Želje i Slobode, da stekne konačan utisak o mojim kvalitetima. On me je oterao iz Dinama, zato mi Boban i drugovi ništa ne zameraju".
"Robija je otac Đuro doveo na probu u Zvezdu. Radio je nedelju dana sa nama i Vaske je odlučio da ga zadrži. Nije stigao na te časove španskog i engleskog, ali je već savršeno govorio dva jezika - nemački i onaj fudbalski", priseća se Đurović.
Fudbal sve više postaje ozbiljan biznis. Čak se i u Jugi vrte velike pare. Džajić je svojevremno dobio 72.000 dolara i vilu, Slišković 380.000 maraka i stan, Gudelj 250.000 maraka i stan, Škoro 275.000 maraka, namešten stan i skupocena kola, a Piksi Stojković 125.000 maraka i dva stana. Počinje saga oko Dejana Savićevića. Može li se titogradski virtuoz ušunjati među pet najskupljih u istoriji YU fudbala?
Žarko Zečević tvrdi da su Partizan i Budućnost završili posao i preti: "Ako ga puste u Zvezdu, završili smo za sva vremena. Ako Piksi nije ispoštovao ono što se Partizan dogovorio sa Radničkim, valjda Dejo nije takav!".
"Savićević je od početka tvrdio da je veliki zvezdaš. Njega je lično Konstantin Begović doveo na 'Marakanu'. Onako mlad, otresit, pun vere u sebe, još tada je tvrdio da vredi više od Piksija, Škore i Milka. Kleo se u Džajića i mnogo ga poštovao jer smo mi u to vreme umeli da cenimo legende. Nismo ih trošili kao danas".
U predigri prvenstva, Zvezda gostuje u Osipaonici. Na dva monitora u autobusu ide film sa Čarlsom Bronsonom. Premijera za sve, osim za Prosinečkog koji sada "spojluje" scene i izaziva kolektivni bes. Da bi mu odvukao pažnju, Đurović ga pita ko mu je završio transfer u Zvezdu:
"Teča iz Kosjerića Radenko Milovanović, inače penzionisani oficir i veliki zvezdaš. On se i našao sa Džajom i Vasketom u hotelu Esplanada i dogovorio posao za pet minuta".
Vozač viče na Mrkelu koji je izuo patike i podigao noge na naslon sedišta: "'Alo bre, ovaj autobus vredi 18 milijardi dinara".
Otpozadi stiže replika: "Njegova levica vredi kao dva tvoja autobusa".
Možda i pod utiskom Bronsonovih vratolomija, Robi kreće silovito i već na startu je igrač utakmice. Zvezda se naporažena vraća iz Splita, iako je Varvodić odbranio jedan od Piksijeva dva penala.
"Vasović je prvi u Jugoslaviji izbacio libera i zaigrao sa četiri beka u poslednjoj liniji. Trebalo nam je vremena da se naviknemo na taj sistem i to se odrazilo na broj golova u našoj mreži. Pritom, ostali smo bez Marka Elznera koji je bio stub odbrane u prethodnoj sezoni", priča Žarko Đurović.
Samo desetak dana posle Osipaonice, Piksi putuje u London i debituje za Tim sveta protiv reprezentacije Engleske. Nosi gomilu utisaka sa Vemblija i priznaje da nije skidao oči sa Pelea:
"Zamenio je Platinija u finišu utakmice. Čak i danas pominje da mu je taj događaj ostao za ceo život u najlepšoj uspomeni. Sedeo je pored Maradone, razgovarao sa Butragenjom. Posle nam je prepričavao kako mu je laknulo kada je saznao da neće biti u startnoj postavi. Šalio se kako mu je prvi i jedini put u karijeri prijalo sedenje na klupi".
U derbiju kola, Dinamo nosi bod sa "Marakane". Gosti su nadmoćniji, ali nemaju rešenje za Diku Stojanovića. Boban prilazi junaku susreta, grli ga i odaje mu priznanje za fantastičnu partiju.
"Dika je počeo tu sezonu, ali je Vasoviću zbog promene sistema trebao hitriji golman pa je vrlo brzo gurnuo u vatru Davidovića. Dinamo je za mene bio prvi favorit te sezone za osvajanje titule. Imali su jednog od najvećih talenata beogradskog fudbala Čavu Dimitrijevića, kupili su od Želje Harisa Škora, ali je alfa i omega tog tima bio Marko Mlinarić".
Antologijske utakmice "Velike četvorke"
Posle 4. kola na vrhu su Rad, Dinamo, Sutjeska, Osijek, Rijeka i Vardar. Beogradskih velikana ni na vidiku. Ćiro Blažević kaže da se više plaši Partizana nego Zvezde i priželjkuje pobedu crno-belih u predstojećem Večitom derbiju: "Lako ćemo mi sa Zvezdom, ovakvom kakva je sada".
Na "Marakani" kuva između Mrkele i Vasovića. Puklo je prethodne sezone posle poraza na Koševu kada je Vaske slomio koplja na Miti i Bračunu i izbacio ih iz tima za duel protiv Panatinaikosa u Kupu šampiona. Navijači su na Mrkelinoj strani i protiv Dinama čitavu utakmicu skandiraju njegovo ime.
"Vasović nikada nije robovao imenima. Svi smo bili u istom položaju. Miti nije prijao status rezerve i to je dovelo do konflikta. Ruku na srce, njegove alternative su uvek bile na visini zadatka i među najboljima na terenu", priseća se Đurović.
Vihorni napadač kaže da je gest 55.000 ljudi dovoljan dokaz ko je u pravu. Vasović demantuje bilo kakav sukob sa Mrkelom: "Brkate lončiće. Mita je samo povod za okršaj dva novinara i Crvene zvezde".
Derbi na JNA pripada gostima, a tragičar je golman Đukanović. Piksi mu je dao gol direktno iz kornera, a Bora Cvetković dva komada u razmaku od tri minuta. Izjava predsednika crno-belih Zdravka Lončara odjekuje Topčiderskim brdom: "Partizan u svojoj istoriji nije imao goreg golmana. Neka se vrati tamo odakle je došao, a oni koji su nas savetovali u vezi sa njegovim transferom ne bi smeli više da imaju nikakve veze sa Partizanom".
"Žestoka izjava. Ali Đukanović po meni nije bio kriv za drugi gol. Bora ga je uhvatio u raskoraku. Ti vrhunski napadači su uvek gledali golmana u momentu šuta i tačno su znali kako da gurnu loptu tamo gde on ne može nikako da reaguje. Njemu je to bila prva sezona na golu Partizana, nije mu se posrećilo u Derbiju, ali kasnije se preporodio i bio jedan od oslonaca u Jusufijevom timu. Ja sam vodio žestoke duele sa Smajićem. Odličan igrač, pošten momak, ali na terenu je uvek bilo do koske".
Admir Smajić: "Vredelo je živeti zbog Partizana"
Partizanu inicijativa, Zvezdi kontre, golovi i pobeda, a Bošku Đurovskom opklada sa klasićima u kasarni u Kovinu. Ne smeta mu što je Milko celu utakmicu u džepu Milorada Krivokapića: "Doduše, tipovao sam 4:1, ali i ovako je slatko".
Na startu Kupa UEFA, Partizan gostuje u Valoni i zrači optimizmom, iako mediji upozoravaju da je Fljamurtari prethodne sezone namučio Barselonu (0:0, 1:1). Jusufi šapuće sastav Vladanku Stojakoviću i u njemu nema Vlade Čapljića: "Kaže šef da se ne zalažem na treninzima", sleže ramenima Partizanov buntovnik. Završava se 2:0 za Albance u jednom nadrealnom ambijentu, bez kečea na tribinama i jugoslovenske zastave na jarbolu iznad stadiona. U povratku za Beograd, vozač autobusa ohridskog Galeba, oniži Skopljanac, sluša radio prenos iz Portugala gde Porto puni mrežu Vardara u Kupu šampiona: "More, Partizan će ove da tepa 6:0 u revanšu, ali ovi moji teško da mogu da kljucnu i jedno zrno protiv ovih Portugalaca".
Zvezda lako izlazi na kraj sa Trakijom, ali navijači nisu zadovoljni igrom i upiru prstom u Dragišu Binića. Čak ni Piksi nije u svom elementu i Džajić ima poruku za svog naslednika: "Piksi, nemaš više pravo na grešku. Teško tebi ako okreneš publiku i novinare protiv sebe. Javnost će ti oprostiti poneku slabiju igru, ali nesportsko ponašanje neće nikada".
"Piksi je zapao je u malu krizu u tom periodu i možda su ga baš ti komentari i razbudili“.
Piksi poručuje da povremeni izlivi besa nisu deo njegovog vaspitanja, već odgovor siledžijama koje ne biraju sredstva da ga zaustave tokom meča: "Plašim se da će ih ovi povici na mene ohrabriti da budu još oštriji i brutalniji".
"Sudije ga nisu štitile, a nisu ni mogle jer se tada startovi s leđa nisu kažnjavali crvenim kartonom. Sećam se u Tuzli, ceo tim Slobode je jurio da mu polomi noge. Piksi je imao onu pozitivnu drskost i najviše je voleo da dribla te koji su ga najviše tukli. I samo bi im prišao na kraju utakmice i pogladio ih po kosi", kaže Đurović.
Đurović i Cvetković su strelci u Tuzli (0:2), ali je Zvezda i dalje daleko od vodećeg Dinama koji ima bod više od drugoplasirane Rijeke.
"Rijeka je imala strašan tim. Janko Janković, Škerjanc, Mladen Mladenović, Paliska, Mauro Ravnić... Tukli su nas 3:2 usred Beograda. Ova pobeda u Tuzli je bila zlata vredna jer je to pored Osijeka važilo za jedno od najtežih gostovanja. Ne toliko zbog njihovih kvaliteta, koliko zbog loših terena. Titula se osvajala tamo, a ne u Zagrebu i Splitu", primetio je Đurović.
Hrvatski derbi na Poljudu pripada Dinamu koji je posle osam kola jedina neporažena ekipa u prvenstvu. Dejo ponovo diže prašinu izjavom da je samo Piksi protiv njegovog dolaska na "Marakanu":
"Nije tačno da sam na utakmici u Titogradu vređao igrače Zvezde. Ne vidim čime ja to ugrožavam Piksijeve privilegije. On će ostati kapiten, imaće i dalje specijalan status i svako će znati gde mu je mesto", glasila je izjava Savićevića.
"Dejo je bio takav. Za koga god da igra, uvek je ginuo na terenu, prihvatao odgovornost i štitio saigrače. Ta utakmica je bila puna uzbuđenja, Milojević je promašio penal, njima je poništen gol, završilo se 1:1. Možda smo očekivali da on bude nežniji prema nama, ali Dejo je uvek igrao srcem. Dva puta mi je zapalo da ga čuvam i nije mi bilo nimalo prijatno. Ako ga pustiš da primi loptu i da se licem okrene golu, teško tebi. Sećam se kup utakmice u Titogradu, prvo ga je čuvao Krivokapić, pa Radovanović i kada je vrag odneo šalu, opet je palo na mene. I moram da se pohvalim da sam ga najbolje čuvao od svih svojih kolega koje su imale taj nezahvalan zadatak", priseća se Žarko Đurović.
Porto je neumoljiv i u revanšu, a novine pišu da je Vardar zalutao u Kup šampiona. Pančev staje na ludi kamen sa sugrađankom Anom i konačno može da se posveti isključivo fudbalu i golovima. Milko je sve više u raskoraku sa ljudima iz Partizana: "Imam utisak da me ovde niko ne razume".
Slađan Šćepović greje klupu, vidi šansu u Vokrijevom odlasku u vojsku i ispaljuje hitac pravo u srca navijača crno-belih: "Od malih nogu navijam za Zvezdu. Kao i cela moja familija, sa izuzetkom oca Tomislava koji me je i nagovorio da zaigram za Partizan".
"To nije ništa čudno. Bilo je i kod nas mnogo Partizanovaca, ali su se vešto krili. Tek kada su otišli u inostranstvo, saznali smo za koga su navijali. Ko? Ne smem da vam kažem. Ali, ne vidim u tome ništa sporno. To za koga navijate u detinjstvu ne znači ništa kasnije kada postanete profesionalac", smatra Žarko Đurović.
Dinamo pada na Čairu i Zvezda pobedom protiv Vojvodine prvi put izbija na čelo tabele.
Reprezentacija bije poslednje bitke za odlazak na Evropsko prvenstvo. Pobedu protiv Severne Irske režira dvostruki strelac Fadilj Vokri: "Daću i Englezima dva komada". Grbavica ne miriše zvezdaše i selektor Osim svesno izostavlja Refika Šabanadžovića. Sad još Englezi, pa u Nemačku.
"Tada se reprezentacija sastavljala po ključu i nije bilo lako ući u grupu od 5,6 igrača na koje je Srbija polagala pravo. Tim pre što je na mojoj poziciji igrao Srećko Katanec. Kao kapiten olimpijske selekcije bio sam blizu, ali nikada na širem spisku. Osim je najviše poverenja imao u svoje Sarajlije, čak ni Deju nije gotivio".
Velež se ne šali i torpeduje Zvezdu sa 5:0 u Mostaru. Prskalo i Predrag Jurić su dvostruki strelci, a Tuce stavlja tačku na veliku bruku beogradskog tima i sunovrat na prvoligaškoj tabeli:
"To nam je jedan od najtežih poraza u istoriji kluba. Nisu igrali Piksi, Mare, Krivi, a ni Vasović nije sedeo na klupi jer je otputovao u Briž da gleda narednog rivala u Kupu UEFA. Neozbiljno smo shvatili utakmicu i to nam se obilo o glavu. Predrag Jurić je ispao džentlmen, ušao je u naš autobus posle utakmice i zamolio nas da što pre zaboravimo Velež i da ih obradujemo protiv Briža".
Po povratku iz Mostara, nova nevolja na beogradskom aerodromu. Svakom igraču je falio deo opreme iz prtljaga, Musemiću kompletna garnitura:
"To je bilo standardno da ostanemo bez nekog dresa, šortsa ili majice. Ali su nam na Koševu jednom prilikom pokrali sve iz svlačionice".
Šćepoviću niko ne uzima za zlo što se javno ispovedio, dobija šansu na Maksimiru i jedan je od junaka Partizanovog velikog trujimfa. Sada Uške Vučićević doliva ulje na vatru rečima da bi postao svetski as da je sa Karaburme prešao u Zvezdu: "Partizan u mene nije ništa investirao, a Zvezda u Mrkelu i više nego što treba".
"Nije se Ćiro džabe plašio Partizana. Čak je podneo ostavku posle tog poraza, ali se brzo predomislio. Uške je te sezone bio ubedljivo najbolji igrač crno-belih i jedan od najzaslužnijih za njihov preporod u drugom delu prvenstva", analiza je Žarka Đurovića.
Goran Milojević je najstandardniji Zvezdin libero, a iz Aranđelovca stiže i mlađi brat Vladan. Tek mu je 17 godina i dobija pohvale od trenera podmlatka Kuleta Aćimovića.
"Vlada je prošao sve selekcije i bio je klasičan centralni bek. Goran je blistao na više pozicija i retko ko je u celoj Jugoslaviji mogao da mu parira u veznom redu. Ne vidim nikakvu sličnost među njima, osim broja na dresu (5)".
Zahvaljujući čudnom kriterijumu sudije Kajzera, Briž dugo odoleva u paklu "Marakane". Radovanović iz drugog plana probija bunker, Bora Cvetković na drugoj stativi zakucava u mrežu, a Piksi sa bele tačke donosi lepu zalihu pred revanš u Belgiji (3:1).
"Vladanko je u prenosu rekao da bezobrazniji sudija dugo nije viđen u Beogradu. Bilo je nekoliko situacija za penal, Van der Elst je deset metara vukao Refika dok ga nije oborio, na Bori nisu suđeni čisti faulovi u zoni šuta i tek je na signalizaciju svog brkatog pomoćnika Van der Leka dosudio najstrožu kaznu u finišu susreta. Ja sam imao zicer za 4:1, lopta je skakutala i pogodila stativu".
Optuženi, branite se. Piksi tvrdi da njegov izbor za kapitena nije atak na Mrkelu i replicira Savićeviću: "Ne znam otkud Deji ideja da sam baš ja protiv njegovog dolaska u Zvezdu. Dečko se malo zaleteo. Veliki je igrač i mesto mu je u velikom klubu. Mene sigurno neće izbaciti iz tima. Zasmetalo mi je samo njegovo ponašanje na utakmici protiv Zvezde, ono pljuvanje i udaranje koje ne dolikuje igraču njegovog renomea".
"Koliko ja znam, Piksi nikada nije bio protiv Dejinog dolaska u Zvezdu", uverava Đurović. U Brižu potop. Četiri vruća šamara i zbogom Evropo!
"Robi je bio sa omladincima u Čileu, sve se raspalo posle njihovog prvog gola. Piksi je imao zicer na 3:0 da odvede meč u produžetke, ali je šutirao pored stative. Bio je to drugi šok u samo godinu dana, posle onog kraha u Madridu. Mada se protiv Reala nismo obrukali, čak smo bili dominantiji u većem delu utakmice. Boško je na 0:0 propustio sjajnu šansu da reši sve dileme. Taj Real, sa Sančezom, Butragenjom, Gordiljom, Kamačom, Valdanom, Mičelom, poigravao se sa mnogo boljim ekipama od Crvene zvezde. Zato poraz u Madridu ne bih nikako stavljao u isti koš sa ovim u Brižu".
Kada pada, onda pljušti. Hajduk je primio sedam od Marseja u KPK, Vardar šest od Porta u KEŠ, Velež ispao od Dortmunda, Sokolj Kušta zaledio JNA u revanšu sa Fljamurtarijem, Zvezda pala u Belgiji, a sada i slom nacionalnog tima u meču odluke sa Engleskom. Osim u klin, Miljan u ploču. Selektor kuka da mu klubovi šalju neobučene igrače, a iz tabora Velike četvorke grme na Osima i traže njegovu smenu. Osim i pored svega ostaje na klupi reprezentacije i dve godine kasnije stiže na korak od polufinala Svetskog prvenstva...
Bliži se kraj jesenjeg dela, svode se računi, broje dinari. Na listi zarada u Zvezdi Piksi neprikosnoven (856 miliona), sledi Žare Đurović (854 miliona), pa Cvetković, Milojević i Mrkela. Sa blagajne Partizana najviše podiže Admir Smajić (717 miliona), nešto manje Vermezović, Stevanović i Vokri.
"Lepo se i tada živelo od fudbala. Ali, samo živelo. Nije moglo ništa da se uštedi. Mislim da sam u nastavku prvenstva nadmašio i Piksija po zaradi, jer sam jedini te sezone odigrao sve 34 utakmice. Nisam bio sklon kartonima, a fizički besprekorno spreman", kaže Đurović.
Zvezda na Grbavici 1:1, Velež slavi u Nikšiću i ne ispušta prvo mesto na koje je došao u prethodnom kolu, zahvaljujući remiju Dinama na Kantridi.
"Protiv Želje je došlo do one strašne povrede Šabanadžovića. Bio sam blizu mesta događaja i da Krivokapić nije onako brzo reagovao i izvadio mu jezik, ko zna kako bi se završilo. Prvi put sam video mladog čoveka u komi, zaista jeziva scena. Refik je interesantan momak, čim je došao u Zvezdu rekao je Mrkeli: ’Nisi više cimer sa Žaretom’ i od tada se nismo razdvajali".
Dejo kuka na rukovodstvo Budućnosti i na pitanje šta je sa stanom odgovara u svom stilu: "A šta je? Kažu mi da se ne sekiram. Koliko sam puta čuo jedno te isto". I ponovo o interesovanju Partizana:
"Tamo ima mnogo dobrih pojedinaca. Da im ja ne budem suvišan?".
U Hajduku previranje. Vulić vuče za uši Adamovića na utakmici sa Sarajevom i ostaje bez kapitenske trake, a Deverić glumi povredu da ne bi igrao. Aljoša Asanović locira problem: "Igrači nisu pravi prijatelji, nedostaje nam atmosfera. Na Poljudu se osećamo kao u pozorištu".
"To je istina. Kada je Hajduk napustio Plinaru i prešao na Poljud, to više nije bio isti ambijent. Publika je bila udaljena od igrača i nisu mogli da računaju na efekat domaćeg terena".
U Kupu Jugoslavije na snežnoj "Marakani", rapsodija protiv Radničkog i partija života Žareta Đurovića: "Bilo je malo publike zbog ciče zime, ali smo lako prošli u naredno kolo. Dobili smo 5:0, dao sam dva ili tri gola. Teren je bio zaleđem, nismo imali kao Real one kopačke sa malo krampona, ali smo bar hulahopke mogli sebi da priuštimo. Nije to bila moda Milka Đurovskog, svi smo ih nosili da bi grejali mišiće na niskim temperaturama".
Opet Dejo: "Baš me briga da li se Budućnost dogovorila sa Partizanom. Valjda se tu i ja nešto pitam".
Evo zašto Savićević nije došao u Partizan
Piksi svojom pojavom deli javnost, Ilija Petković je oštar i bez dlake na jeziku: "Samo kod nas u Jugi neki klinac iz Niša dođe u Zvezdu i preko noći postane vedeta. Nameste mu da igra za Tim sveta, daju mu traku i sve privilegije, pa mu još obese fotografiju u službenim prostorijama. On je očigledno pogubio sve kriterijume, ne ume da se ponaša, trenira manje nego što bi smeo, igra očajno...".
"To su budalaštine. Možda je Piksi prerano dobio povlastice, ali apsolutno ih je zaslužio. Voleo je da radi i nikada nijedan trening nije preskočio", kategoričan je Đurović.
Enver Marić i Duško Bajević zajedničkim radom dovode Velež do jesenje titule. Bivši golman zna razloge mostarskog buma: "Suđenje je poštenije nego ranijih godina. Mi smo samo dva puta oštećeni ove jeseni, sa Šurlanijem u Skoplju i sa Čolićem na Banjici".
"Imali su fantastičan trio u špicu: Jurić, Tuce, Kajtaz. Pa Meho Kodro, Zdenko Jedvaj... Marić je često rotirao uloge sa Bajevićem, jedan na klupi, drugi u direktorskoj fotelji. Zasluženo su pobrali jesenje počasti".
"Rođeni" (kako je glasio nadimak igrača Veleža) rutinski dobijaju Radnički i završavaju jesen ispred Slobode i Zvezde. Partizan, Dinamo i Vardar su na deobi četvrtog mesta. Šest ekipa u samo tri boda. Kad će to proleće. Ludo proleće...
KRAJ PRVOG DELA (U narednom delu čitaćete: HIČKOK U NIKŠIĆU)
------------------------
SVE KOLUMNE i INTERVJUI NEBOJŠE PETROVIĆA