Nekadašnji fudbaler Crvene zvezde Marko Pantelić za MONDO o karijeri, golovima, Žigiću, Milošu Teodosiću, bratu na kojeg je ponosan, Bjekoviću, Dostaniću, VAR-u... Posebne poruka za Luku Jovića i Josipa Šimunića.
Sećam se emisije uživo posle čuvenog finala Kupa. Gosti u studiju, Milenko Kiković trener pobedničke, Zoran Filipović trener poražene ekipe i Dragan Stojković tada predsednik Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore.
Hvalimo antologijsku "spoljnu" Marka Pantelića kojom je srušio "svoju" Zvezdu i podario Smederevu prvi trofej u istoriji kluba. Istovremeno, konstatujemo da se junak susreta nije udostojio da stane ispred kamera i diktafona i iznese svoje impresije posle susreta. Piksi kaže da takav potez ne priliči profesionalcu, svi zaključujemo da je to razlog zašto je tu gde jeste, a ne tamo gde svojim potencijalom zaslužuje da bude - u Pari Sen Žermenu.
Sutradan me je pozvao telefonom: "Brate molim te, moraš da me razumeš. Suviše se besa sakupilo u meni. Svašta se pisalo i pričalo, a niko ne zna pravu istinu. Eksplodirao sam i izbacio iz sebe sav revolt. Svestan sam greške i neće se ponoviti", izgovorio je u dahu. Još vruće glave i onako iz srca. Rečeno-učinjeno. Nijednom više nije odbio izjavu. Pobedio ili izgubio. Zaključno sa onom oproštajnom u Mariboru. Uvek srdačan, strpljiv i brutalno iskren.
Sada je izuo kopačke i stavio kravatu. Deluje mudrije i ozbiljnije. Ali ćud je ostala ista. Uostalom, poslušajte odgovor na pitanje šta mu je Deki Stanković rekao kada je saznao da je dobio ponudu rukovodstva FSS: "Rekao je ’pa dobro su se setili’".
Ovo je Mondova azbuka sa novim potpredsednikom srpske kuće fudbala Markom Pantelićem.
A kao Ajaks
"Samo neko ko je nosio dres slavnog holandskog kluba, može da oseti šta znači fudbalska uzvišenost. Nemam nijednu negativnu uspomenu iz Amsterdama. Mislim da ljudi u Srbiji ne kapiraju na pravi način veličinu Ajaksa. To je uz Juventus, Bajern i Junajted jedini klub na svetu sa osvojena sva tri evropska i onim interkontinentalnim trofejom. Navijači su posebna priča, to je nenormalna količina energije koja se sa tribina prenosi na teren. Sada su sa Dušanom Tadićem napravili posao decenije. Bili su deficitarni na poziciji pleja i nisu žalili novac da ga dovedu iz Sautemptona. Vratilo im se višestruko već u prvoj sezoni. Čuo sam se sa Dućom pre žreba, plašio se Juventusa i priželjkivao Real Madrid. Možda mu je suđeno da baš on prekine dominaciju ’blankosa’ u Ligi šampiona".
B kao Boateng
"Igrao sam sa obojicom u Herti. Bili su klinci i zvali su me ’papa’. Žerom je vremenom uspeo da smiri temperament i da izraste u vrhunskog štopera. Kevin-Prins nije i to ga je koštalo bolje karijere, mada ni titula sa Milanom nije za bacanje. Čujemo se povremeno, naše prijateljstvo ostaje zauvek".
V kao VAR
"Blagodet za fudbal. Voleo bih da UEFA i FIFA obezbede svim klubovima u svim takmičenjima primenu video-tehnologije. Ima tu još prostora za napredak. Recimo, uveo bih pravilo da svaki sudija mora da pogleda snimak ukoliko dobije signal iz kontrolne sobe. Da se ne ponovi slučaj sa Brihom na Svetskom prvenstvu. Ok, glavni sudija je neprikosnoven i njegova je poslednja, ali šestoro ili osmoro očiju vide bolje od onog para na terenu. Sećam se našeg ’fantom-gola’ u Talinu, možda bi sa VAR-om otišli na Evropsko prvenstvo 2012. Možda bi se i u Africi plasirali u osminu finala. Setite se ofsajda protiv Australije, pa kasnije i one ruke u 90. minutu. Uveo bih i ’extra-time’ ako treba, samo da se svaka sporna situacija proveri na video snimku. Ionako poluvreme traje u proseku 22 do 25 minuta efektivne igre. Dakle, izgubimo 20 minuta na aute, prekide, izmene, ukazivanje pomoći... Možemo valjda i koji minut na VAR".
G kao Grčka ili Gol
"Ipak gol. Gol je moj život. Gol je nešto što me celog života činilo srećnim. Dao sam ih 11 za reprezentaciju, mada su mi jedan ’konfiskovali’, ali nema veze. Najvažniji i najdraži je taj protiv Australije, mada ostaje žal što nije bilo vremena i za drugi koji bi nas odveo u nokaut fazu. Kada bih birao najlepši, bila bi dilema između onog u Talinu, spoljnom pod prečku i onog protiv Rumunije za 2:0 u Beogradu. U Zvezdi ih je bilo daleko više, ali glasam za dva koja sam postigao na sličan način. Onaj protiv Zaprešića kada sam serijom driblinga ’umrtvio’ celu njihovu odbranu i zakucao u ’devedeset’ i onaj debitantski protiv Borca iz Čačka. Sve isto, samo desnom nogom i sa suprotne strane. Dakle, prva i poslednja utakmica u dresu voljenog kluba. Čisto da se predstavim i da se odjavim".
D kao Dostanić
"Najzaslužniji za moje fudbalsko vaskrsnuće. Ubeđivao me danima da dođem u Obilić, molio me da se vratim fudbalu, govorio ’istreniraj, pa se ljuti posle koliko hoćeš’... Poslušao sam ga i nisam pogrešio. Izuzetno pošten i dobar čovek, veliki znalac i profesionalac. Insistirao sam kasnije da dođe u Sartid, sarađivali smo i u Zvezdi, bio sam mu pri ruci i kada je preuzimeo neke timove u Grčkoj. Ja ne zaboravljam ljude koji su mi pomogli u karijeru, a Ratko je uradio i više od toga".
Đ kao Đavo
"Bjeković i ja se znamo dugo. Bio sam igrač u vreme kada se on nalazio u rukovodstvu Partizana. Bez obzira na navijačke strasti, uvek je između nas postojalo veliko poštovanje. Ne razumem one koji više mrze večitog rivala nego što vole vlastiti klub. Neša i ja ćemo uvek naći zajednički jezik i raditi u korist srpskog fudbala. Već radimo na sređivanju odnosa u reprezentaciji, ali budite sigurni da se u posao Mladena Krstajića i Darka Kovačevića nećemo mešati. Svakako da ćemo uticati na igrače koji su ušli u konflikt sa selektorom da spuste loptu, možemo da pomognemo savetima i sugestijama, ali je sportski sektor taj koji donosi konačnu odluku. Darko i Krle imaju poslednju reč. Ovo slovo me asocira i na mog Đoleta iz Atine (Predrag Đorđević, prim.aut). Čovek vedrog duha koji uvek može da me nasmeje i sa kojim nikada nije dosadno".
E kao Emocija
"Ceo život idem srcem, tek u poslednje vreme glavom. Ne kajem se i ponosan sam na svaku odluku koju sam doneo u životu. Moguće je da sam sa 15 godina morao da imam više strpljenja u Zvezdi ili kasnije da ostanem duže u Pari Sen Žermenu. Ali, ako me pitaš da li bih nešto promenio, ne bih ništa. Jer, to sam ja. Roditelji su me vaspitali da ne gledam isključivo svoj interes i hvala im na tome".
Ž kao Žigić
"Brat za sva vremena. Već izvesno vreme pokušavam da mu uđem u trag, ali kao u zemlju da je propao. Nabavio sam nekoliko brojeva telefona i nijedan mu nije u funkciji, a hteo sam da ga pozovem na dodelu Zlatne lopte Milojeviću i Mitroviću. Apelujem na sve koji znaju bilo šta o njemu da mi jave gde je i šta radi. Poslednja informacija koju imam glasi da je negde u Španiji sa porodicom. Evo, moj telefon je isti, ako čita ovaj tekst neka me pozove. Jako bih se obradovao da ga čujem posle toliko vremena. Bili smo perfektan tandem. Nismo morali ni da pričamo, dovoljan je bio pogled da se razumemo na terenu. Setite se akcije iz auta u polufinalu Kupa protiv Partizana. Pavkov kao Žigić? Svaka čast Pavkovu i hvala mu za dva gola protiv Liverpula i za bespoštednu borbu protiv Salcburga, ali Žiga je jedan jedini".
Z kao Zlatni gol
"Da, protiv Sartida. Ups, za Sartid protiv Zvezde. Čudno mi je to i da izgovorim. Gol koji je obeležio moj povratak na fudbalsku mapu i koji mi je širom otvorio vrata velike karijere. Emocije su bile pomešane, goreo sam od želje da pokažem koliko vredim i u tom šutu je sve ono što se skupljalo u dubini duše odjednom izašlo na površinu. Sličnu spoljnu sam kasnije ’prodao’ i na Koševu protiv Sarajeva, da bih je
definitivno patentirao u Herti i Ajaksu. Postala je na neki način moj zaštitni znak".
I kao Iraklis
"Prvi profesionalni klub u karijeri i sredina koja me veže za ime jednog čoveka ogromnog srca. Dule Mitošević je bio fenomenalan igrač, sjajan stručnjak i vrhunski pedagog. Prvi je prepoznao moj potencijal i gurnuo me u profesionalne vode. Na njegovu preporuku i lične garancije, Pari Sen Žermen me je doveo na probu i ponudio mi ugovor. Neizmerno poštujem njegovu porodicu i sve što bih rekao i što osećam o Duletu Mitoševiću ne mogu da izrazim rečima u ovom trenutku".
J kao Jović
"Hmm, 'ajde ovako. Da kažem nešto što mi leži na duši. Luka je prošao težak period u Zvezdi, Benfiki i prvoj sezoni u Ajntrahtu. Sada je odigrao fantastičnih šest meseci. Ali pazite, to je šest meseci. Luka, molim te, zbog tebe i zbog svih nas koji te volimo, koji ti želimo dobro i koji te vidimo kao lidera reprezentacije na budućim evropskim i svetskim prvenstvima, ne dozvoli da te ponesu priče, batali menadžere, zaboravi na Real, Bajern, avione i kamione, provodi vreme isključivo sa najdražima i posveti se terenu, lopti i golovima. Šest meseci ne znači ništa. Luka, imaš snage i kvaliteta za godine i godine vrhunskog kontinuiteta".
K kao Kvalifikacije za EP
"Treba li bilo koga da se plašimo sa ova tri monstruma u špicu?! Bio sam na žrebu u Dablinu i veruj mi na reč, nijedna reprezentacija iz prva dva šešira nije želela Srbiju za rivala. Nas niko u grupi ne može da nadigra, bitno je samo da ovi momci budu standardni u svojim klubovima i da spremni stižu na okupljanje reprezentacije. Videćeš, i Sergej će doći na svoje. On je mlad momak i normalno je da doživi krizu. Već od proleća očekujem da zaigra na nivou prošlosezonskih partija u dresu Lacija".
L kao Lozana
"Najveća odskočna daska u karijeri. Kada sam došao, bili su poslednji na tabeli. Debitovao sam protiv Lugana, dao gol i asistirao za 2:2 na poluvremenu. Uđem ljut u svlačionicu i kažem saigračima ’momci ja imam snage za još jedan gol, ali ako ga primimo, ispadamo iz lige i ja odoh dalje’. I stvarno ga dam za 3:2, u narednih sedam mečeva nanižemo pet pobeda i dva remija i umuvamo se nekako u plej-of. Tada su se bodovi delili na pola kao kod nas u Superligi i mi u poslednjem kolu ostanemo bez šampionske titule. Sve u svemu, 14 golova na 21 utakmici. Povratak ’otpisanog’".
Lj kao Ljupko
"#Onokad se divite nekome ko je ispunio vaše navijačke snove pa se posle nađete na istom zadatku. Ovaj naš se završio neslavno u kvalifikacijama za Ligu šampiona, ali smo bili jedna od retkih ekipa koja je te sezone uspela da pobedi PSV Ajndhoven. Imali su strašan tim sa Kokuom i Van Bomelom, Milan ih je zaustavio tek u polufinalu i to golom u poslednjem minutu. Sećam se legendarne proslave gola u prvoj utakmici, potrčao sam ka tribini i video kako jug propada u talasima. Kao da se ruši cela Marakana, ljudi su padali jedni preko drugih. Neki neverovatan osećaj euforije, erupcija oduševljenja koju je jako teško objasniti. Iščupao sam korner zastavicu i mahao njom u ritmu talasa na tribinama. Ne znam zašto, tako mi je došlo. Revanš je bio čudan. Penal, crveni karton i sve se srušilo kao kula od karata".
M kao Marko Pantelić
"Zapravo, Marko Mak Pantelić. Dugo sam molio roditelje da mi ’poklone’ brata ili sestru. I kada su mi konačno ispunili želju, majka me pita kako hoću da mi se zove brat. Ja kao iz topa ’Marko’. Ona kaže ’pa ne može Marko kada si ti Marko’. A ja uporan, Marko pa Marko. To je najlepše ime na svetu i nijedno drugo ne dolazi u obzir. I majka nije imala kud, ali je pod pritiskom prijatelja i rodbine morala da doda i srednje ime. Opet pita mene za savet i ja kažem ’Mak’. Ona me gleda bledo: ’zašto sad Mak?’. Ja kažem pa zato što je štrudla sa makom najlepša štrudla na svetu i moj brat mora da bude najlepši dečko na svetu. Veliki poljubac za majku koja ispunjava sve moje želje. Zaista sam ponosan na svog brata, mnogo ga volim i dao bih život za njega. Vrlo je ozbiljan u svojoj profesiji, proslavio se ulogom Kirila u ’Putu za Montevideo’ i žao mi je što ga u poslednje vreme nema više u filmovima i serijama. Posvetio se humanitarnom radu i svi smo u porodici ponosni na njegovu nagradu za ’kilometar kose’ koja je bolesnim devojčicama obezbedila nove perike".
N kao Nelspruit
"Stadion Mbombela. Mesto gde su se raspršili svi naši snovi. Jedini događaj u životu zbog kojeg bih vratio vreme i odigrao ponovo tih 90 minuta protiv Australije. Ne mogu da pričam o tome. Mogli smo do polufinala. Da umesto Urugvaja... ne, zaista ne mogu. Reći ću nešto čemu nije ni vreme ni mesto. Ajmo na naredno slovo, brzo".
O kao Olimpijakos
"Bili smo suđeni jedno drugome. Ja sam na početku karijere znao gde ću da završim sa fudbalom. Kada sam stigao u Pirej, obećao sam predsedniku Marinakisu da ću se povući kada obezbedimo četvrtu zvezdicu na dresu. Tako je i bilo. Imao sam kasnije nekoliko ponuda, ali Zvezda je jedini klub koji je posle Olimpijakosa dolazio u obzir. A na Marakanu nisam hteo da ne bih zauzeo mesto Luki Joviću".
P kao Plok
"Debi za A reprezentaciju. Izgubili smo od Poljske 4:3, ušao sam u finišu umesto Darka Kovačevića. Ko bi tada rekao da ćemo danas biti bliski saradnici u FSS. Za njih je igrao Levandovski, ali ne Robert već Marijuš. Sve znam, sve pamtim. Lepa vremena. Nije bilo lako dobiti poziv kao fudbaler Sartida. Petko je nešto prepoznao u meni, iako smo kasnije imali problema kada sam prešao u Zvezdu. Počeo sam kvalifikacije za SP, ali me nije stavio na spisak putnika za Nemačku. Posle odlaska Džajića, dogodio se sukob na relaciji Zvezda-FSS i ja sam kao kapiten Zvezde stao na stranu mog kluba. Mnogi su kasnije govorili da su se borili i rukama i nogama da me uguraju na taj spisak, ali neka hvala. Ja znam pravu istinu i ne želim da se vraćam na taj period. Sve se kasnije vratilo i svima sam dokazao koliko vredim i kako se borim u dresu svoje zemlje".
R kao Rade
"Moj gos’n ćale. Najveća podrška u karijeri. Nije propustio nijednu moju utakmicu, bio je i na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi. Ljudi ga neizmerno poštuju jer je veliki čovek i pravi prijatelj. Stalno kukam kako sam kao mali dobijao najviše batina od svih mojih vršnjaka. Kada sada vratim film, moram da kažem ’ćale, morao si više da me lemaš’".
S kao Stanković
"E, kuma pitaj da ti priča o mom Radetu. Njegov Lepi i moj ćale dolazili su na svaki naš trening i na svaku utakmicu. Oni su se družili, mi smo odrastali i tako je sve počelo. Zvezda nas je spojila, od petlića, od desete godine. Ne znam kako bih mogao da opišem svoj odnos sa Dekijem. To je mnogo više od kumstva. Više i od porodice. Isto je tako i sa druga dva kuma, Dejanom Manojlovićem sa kojim se družim od malih nogu i sa Milošem Teodosićem. To je neka bezuslovna ljubav, uzvišeno poštovanje, nešto za ceo život".
T kao Teo
"Zajedno smo dizali Atinu na noge, ja na Karaiskakisu, on u dvorani 'Mira i prijateljstva'. Rekao sam mu jednom prilikom: 'Ti, bre, kume ubacuješ u tu mrežicu po 15 puta za četvrtinu, a ja ga grunem jednom i cela Atina u transu’. Opušteno druženje bez ikakvog interesa je vremenom preraslo u nešto veliko i sveto. Danas smo nerazdvojni, koristimo svaki njegov slobodan trenutak da se vidimo i izađemo. Čak su nam i žene postale ljubomorne, Jelisaveta stalno kuka: 'Pa šta vas dvojica više imate da pričate?’. Fenomenalan momak iz jedne sjajne porodice. Priznajem, ima malo ’ludog’ brata, evo veliki pozdrav za Jovana Teodosića".
Ć kao Ćef
"Imam dve stvari koje me baš čine srećnim. Volim ujutru da odspavam, pa da se malo razvlačim po kući u pidžami, a onda na miru i u tišini sa ženom da popijem kafu. Posle toga volim ranije da dođem sa posla, kao u pesmi 'Romanija', kad kaže ’samo da se kući vratim ranije’. Da legnem i pogledam neku seriju, možda uz kokice i napolitanke. Nemam određenu seriju, ženu ne drži pažnja, pa skače sa jedne na drugu. Ali oko utakmica nema kompromisa. Tu gledam sve i svašta".
U kao Uhersko Hradište
"Privilegija je što sam bio deo ekipe koja je ušla u anale srpskog fudbala. Prvi put samostalno, pod svojim imenom. Slavili smo protiv Češke 3:1, Danko je dao prvi gol, ja onaj vodeći za 2:1, a Trišović je stavio tačku. Fantastičan osećaj, početak jednog novog ciklusa sa novim selektorom. O Havijeru Klementeu sve najlepše. Veliki čovek sa ogromnim srcem".
F kao Favr
"Znam zašto se smeješ. Isto se tako i on nasmeje kada mu pomenu Marka Pantelića. Imali smo mnogo lepih i ružnih trenutaka tokom saradnje u Herti. Ali ne mogu ništa loše da kažem o njemu kao stručnjaku. Želim mu od srca da postane šampion Nemačke. Jednom je i sa mnom bio nadomak titule. Ne bih rekao da je imao nešto protiv mene, jer Lusijen je takav, on ima protiv svih tokom 90 minuta meča. Meni je jedino zasmetalo kada me nije pustio da pređem u Bajern. Sada je jesenji prvak sa Dortmundom, neka nastavi tako i neka konačno osvoji tu ’salataru’".
H kao Herta
"Zauvek u mom srcu, gledam svaku njihovu utakmicu. Berlin je predivan grad sa fantastičnim navijačima. Hvala im što su mi dozvolili da budem deo njihove bajke i da se osećam kao kod kuće. I dan danas kada odem u Berlin, dočekaju me kao cara. Bilo je spektakularnih golova. Lobova, spoljnih, voleja, štikli... Naravno, bilo je i promašaja. Grujić je odabrao idealnu sredinu za novi početak u karijeri. Šteta što se povredio, ali to se i meni dešavalo. Nemci imaju specifičan sistem treninga, verujem da će brzo da se adaptira i da će se iz povrede vratiti još jači".
C kao Crvena zvezda
"Bilo je priča da preuzmem neku funkciju, ali nikakve konkretne ponude. Prvi koji se javio sa konkretnim predlogom bio je Slaviša Kokeza. Prihvatio sam istog momenta. O Zvezdi sam rekao dovoljno i ne bih da zvučim dosadno. Moja prva ljubav. Kod mene u kući svi znaju šta je na vrhu liste prioriteta, Zvezda pa sve ostalo. Život ide dalje, mnoge stvari se nauče u hodu. Sada sam na drugom mestu i na drugoj funkciji, ali to ne može da izbriše prošlost i da utiče na emocije".
Č kao Čovek
"Iznad svega, biti i ostati čovek. U ovom svetu, to je sve teže. Trebalo mi je vremena da shvatim da je svet prepun ljudi koji gledaju samo svoj interes. Sada sam i ja zreliji i razmišljam malo drugačije. Ponekad moraš da prihvatiš tuđi stav da bi lakše rešio problem".
Dž kao Džo Šimunić
"Ne dao Bog nikome ono što se dogodilo njemu i njegovoj porodici. On to nije zaslužio. Radi se o fenomenalnom momku, proveli smo divne trenutke u Herti, uvek je bio na mojoj strani i prvi je prilazio da proslavljamo moje golove. Želim mu da bude jači od svega, da drži svoju porodicu na okupu i da pokušaju zajedno da prebole gubitak. U meni će uvek imati druga i bezrezervnu podršku".
Š kao Švabo Osim
"Institucija. Kratko je trajala epizoda u Šturmu, ali dovoljno da mogu da se pohvalim činjenicom da sam sarađivao sa jednim od najboljih trenera u istoriji jugoslovenskog fudbala. Ivica je duša od čoveka i želim mu još mnogo sreće, zdravlja i radosti".
...
Puca od kvaliteta u reprezentaciji Srbije na poziciji Marka Pantelića. Ne zna se ko je u boljoj formi i ko više rešeta. Mitrović, Jović ili Prijović: "Samo neka trpaju, da im svaka završi u mreži". Neka bude kako Marko kaže. Da i njemu bude lakše na novoj funkciji.
---------------------------------------------
SVE KOLUMNE i INTERVJUI NEBOJŠE PETROVIĆA