Mojih Top 11 Dva puta je utisao Hrvatsku srpski galaktikosi su to znali najbolje

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

MONDO intervju

Mojih Top 11: Dva puta je utišao Hrvatsku, srpski "galaktikosi" su to znali najbolje

Autor Neša Petrović
Autor Neša Petrović

Član legendarne generacije SR Jugoslavije imao je zaista karijeru za priču i ispričao je kolumnisti MONDA Nebojši Petroviću. Pročitajte je.

Izvor: MN PRESS

O njegovim vrlinama i pogledu na fudbal, dovoljno govori opaska s početka intervjua:

"Ne sviđa mi se što je naše prvenstvo počelo sa ovoliko tenzija. Nikada u karijeri nisam tražio izgovore za loše rezultate svoje ekipe. To da li je teren loš, trava visoka ili lopta izduvana. Ako nas je sudija oštetio zbog spornog penala, zašto mi nismo dali tri gola i sve bi bilo u redu".

Dobrodošli u ’Mojih TOP 11’ sa Goranom Đorovićem, najstandardnijim članom jugoslovenskih ’galaktikosa’ kojima je Holandija dva puta u dve godine prekinula san o putu u besmrtnost.

goran djorovic Izvor: MN PRESS

PRIŠTINA (1989 – 1993)

Kandidati iz Prištine:

Golman: Božidar Vuksanović

Odbrana: Bidžić, Zoran Đorović, Muhamed Koljenović, Radošević, Tanasković, Simić, Ajdinović

Vezni red: Nemanja Dančetović, Milan Ćirković, Miodrag Ćirković, Bardi, Anđelković, Biberčić

Napad: Zdravković, Ivić

U to vreme, Druga liga je bila teža za igranje od elitnog ranga.

"Mnogo kvalitetnih ekipa, naporna putovanja… Debitovao sam 1989. godine protiv Leotara, baš u sezoni kada je formirana Jedinstvena druga liga Jugoslavije. Imao sam sreću da me u prvom timu sačeka pokojni Pera Dončić, koji mi je bio učitelj i u mlađim kategorijama. Zatim Karabeg, Dimoski… svoj trojici dugujem zahvalnost jer su mi pokazali kako se postaje ozbiljan fudbaler. Tek sada kada se bavim trenerskim poslom, shvatam zašto su me treneri u Španiji stalno pitali ko me je učio prvim fudbalskim koracima. Očigledno da te prve lekcije imaju presudan uticaj na dalji razvoj karijere“.

Olimpija, Dinamo Vinkovci, Šibenik, Gošk Jug, Gnjilane, Osijek, Trepča, Proleter… svaka utakmica je bila priča za sebe.

"Meni je ostao u sećanju baraž za ulazak u Prvu ligu protiv Rudara iz Pljevalja. Izgubili smo i ja sam posle toga otišao u Crvenu zvezdu. Pamtim i duele protiv Večitih u toj jednoj prvoligaškoj sezoni, prvoj posle raspada bivše zemlje. Zvezdi smo odolevali na Marakani do 70. minuta, a onda su nam Momčilović, Maslovar i Drobnjak napunili mrežu u finišu meča. U Prištini je bilo tesno, slavili su golom Ognjanovića sa 1:0, a čini mi se da smo i protiv Partizana u oba meča doživeli minimalne poraze. Zvezda je iskoristila tu utakmicu u prolećnoj polusezoni da se još jednom uveri u Zoranove i moje kvalitete i odmah je uputila konkretan poziv“.

TOP 11 – Božidar VUKSANOVIĆ (golman)

"Bilo je tu još kandidata… Molina, Milojević, Dutruel… ali sam se opredelio za Vuksanovića zbog tog prvog utiska. Sećam se da mi je u početku bilo čudno, izađemo na trening, teren blatnjav, a on pravo iz svlačionice krene da se baca po onoj kaljuzi. Ja ga posle pitam, šta će mu to… a on kaže ’mali, ako od prvog minuta ne uđeš kako treba, džaba ti ceo trening’. Ostali smo i danas veliki prijatelji".

U ZVEZDU, U DRUGU DIMENZIJU

Goran Djorovic Izvor: Guliver/Getty Images, Bongarts/Bongarts

Kandidati iz Crvene zvezde:

Golmani: Zvonko Milojević, Milan Simeunović, Dragoslav Jevrić

Odbrana: Božidar Bandović, Miodrag Božović, Aleksandar Kristić, Milan Lešnjak, Dejan Stefanović, Mitko Stojkovski, Risto Vidaković, Nenad Sakić, Ivan Dudić, Vinko Marinović, Zoran Njeguš

Vezni red: Ivan Adžić, Dragan Glogovac, Nenad Maslovar, Dejan Petković, Jovan Stanković, Bratislav Živković, Nebojša Krupniković, Zoran Riznić, Marko Perović, Dejan Stanković, Predrag Stanković, Miodrag Pantelić, Darko Anić, Nikola Lazetić, Nenad Vanić

Napad: Saša Drakulić, Anto Drobnjak, Ilija Ivić, Darko Pivaljević, Perica Ognjenović, Darko Kovačević, Goran Stojiljković, Goran Drulić, Zoran Jovičić, Saša Marković, Dragan Mićić, Darko Ljubojević

U Zvezdu je stigao u paketu sa bratom blizancem. Kruži priča da je Džaja više želeo Zorana, ali je morao da dovede i Gorana.

"Ne, nije bilo nikakvih uslova. Ja ne krijem, Zoran je zaista bio talentovaniji fudbaler od mene. Takođe sa statusom standardnog prvotimca Prištine, mlad, ambiciozan… ali jednostavno nije dobio pravu šansu. U fudbalu ništa nije sigurno. Nama dvojici niko nije garantovao mesto u timu po dolasku na Marakanu. Sam čin potpisivanja ugovora je bio ostvarenje sna, jer smo znali da je Zvezda neka druga dimenzija. Zoran danas živi u Beogradu, radili smo zajedno u mladoj reprezentaciji Srbije i sada čekamo neku novu priliku".

Prvenac u dresu Crvene zvezde, Goran postiže u 10. kolu protiv Napretka iz Kruševca.

"Bio je to blickrig na početku drugog poluvremena. Ilija Ivić i ja smo za tri minuta doneli kapitalnu prednost, ali smo kasnije primili dva gola i ostali bez pobede. To je onaj period sankcija, teška vremena, samo dve-tri godine od Barija i Tokija. Nije bilo lako navijačima Zvezde da se priviknu na potpuno drugačiju realnost. Zatekao sam mnogo igrača protiv kojih sam igrao… Grof Božović, Vidaković, Maslovar, Ivić, Maza Vasilijević, Kristić… Miloja sam zapamtio posle one utakmice u Kelnu. Meni se za šest meseci život izmenio iz korena. Bilo je malo vremena za adaptaciju, a odgovornost mnogo veća nego u Prištini. Brzo sam shvatio da se u Zvezdi i na treningu poraz skupo plaća".

U debitantskoj sezoni na Marakani nije bilo trofeja, ali se bar u Derbiju nije osetila gorčina poraza. Pamti se i naslov u Žurnalu "ŠOK ZA SISTEM" posle Živinih 0:2 na JNA.

"Mislim da su Ivić i Rambo Petković bili strelci, ali se ne sećam tog naslova. U to vreme, nisam ni čitao štampu. Fokus mi je uvek bio na narednoj utakmici. Da se što pre zaboravi ono što je prošlo i da nastavimo sa pobedničkim nizom. O Živi sve najbolje. Veliki strateg i nenadmašan motivator. Lako je mudrovati sa strane i stalno kritikovati. Samo onaj ko je sedeo na toj užarenoj klupi u Zvezdi, zna koliko je to težak posao. Živa je tu ekipu selektirao, znao je kako diše i u zavisnosti od rivala birao adekvatnu taktiku. Ja vas uveravam da ta taktika nikada nije bila u službi nerešenog rezultata. Uvek smo išli na pobedu".

Ipak, tek su sa Ljupkom došli i prvi trofeji…

"Tada smo renovirali ekipu. Došli su Darko Kovačević, Krupni, Stojiljković, Jovan Stanković, Sakić, Dejan Stefanović… iz omladinaca je prekomandovan Deki Stanković… Ljupka smo znali sa televizije, zbog Barija… Imali smo priliku da se lično uverimo da je zaista vrhunski stručnjak. Bili smo ubedljivo najspremnija ekipa i na fizičkom i na psihičkom planu. Prelomio je 100. Derbi i pobeda u Novom Sadu protiv Vojvodine. Verovali smo i posle gola Bjekovića da možemo do preokreta protiv Partizana. Bili smo mirniji, jer smo imali bodovnu prednost i znali smo da nam i nerešen rezultat donosi titulu".

Goran Đorović Izvor: MN PRESS

Dupla kruna, pa nastavak dominacije u Kupu Jugoslavije.

"Bili smo specijalisti za kup takmičenje. Zvezda ne ume da funkcioniše bez trofeja, a sticajem okolnosti u tom periodu često smo gubili korak u prvenstvu za Partizanom i morali smo da se vadimo na drugom frontu. Slavili smo protiv Obilića u dve finalne utakmice 4:0 i 0:0, protiv Partizana 3:0 i 3:1, dok je dvomeč sa Vojvodinom rešio gol Njeguša iz penala u 85. minutu revanša na Marakani. Nekako je uvek Partizan stajao na putu ka trofeju. Izbacivali smo ih u četvrtfinalu, polufinalu… Svaki taj duel budi emocije i rado ih se sećam. Uglavnom sam čuvao Đanija Ćurčića. Izvanredan igrač, nepredvidiv, vešt sa loptom. Bilo je provokacija i čarki, ali sve se završavalo na terenu. I danas, kad smo zreli ljudi, sretnemo se pa evociramo uspomene. Ostali smo prijatelji, mnogi među nama su i kumovi i u tome je draž Derbija".

Posebno poglavlje u crveno-belom su evropski spektakli u Kupu pobednika kupova u jesen 1996. godine.

"Moja poslednja sezona u Zvezdi. Ispali smo godinu dana ranije od Ksamaksa i morali smo nekako da se iskupimo. Posle Hartsa, došao je Kajzerslautern i niko nije verovao da možemo do podviga. Naročito posle poraza u Nemačkoj. Deki nije ni počeo utakmicu, ušao je sa klupe i to je bio prelomni trenutak njegove karijere. Eksplodirao je i odveo nas u narednu rundu. Ta generacija nikada nije igrala produžetke i prosto je neverovatno kako smo samleli Nemce u dodatnih 30 minuta. A Barsa je posebna priča. Gvardiola, Luis Enrike, Ronaldo, Abelardo, Stoičkov… nije nam bilo dobro posle žreba. Džaja je jedini bio optimista i zaista smo na Nou Kampu pružili odličan otpor. Nesreća je da na onaj način primimo gol u revanšu, samo par sekundi posle našeg vođstva. Stadion se tresao kada je Jovičić savladao  Vitora Baiju… ne samo 50.000 navijača, ubeđen sam da ni polovina naših igrača nije primetila kada je Đovani izjednačio rezultat"

TOP 11 – Mitko STOJKOVSKI (odbrana)

"Čovek odluke u 100. Derbiju. Šalili smo se posle utakmice u svlačionici, ja mu kažem ‘ćale, je l' si ti siguran da se nisi rodio kao napadač?’. Eto kako jedan detalj promeni tok cele utakmice. Jedna trenerska intuicija. Ljupko je mene prebacio na libera, Mitko je otišao na bok i rešio pobednika. Igrao sam protiv njega dok je branio boje Pelistera, znao sam da se radi o pouzdanom defanzivcu, ali sam tek u Zvezdi video šta ga čini vanserijskim igračem. Odličan tehničar, što je u to vreme bila retkost za libera. Pobednički mentalitet, nervoza kad se gubi na treningu, harizma… Nije slučajno ostavio trag u Ovijedu i Štutgartu, a mogao je i više da nije imao konstantan problem sa povredama“.  

POVRATAK NA MARAKANU I OVACIJE

Goran Djorovic Izvor: MN PRESS

Kandidati iz Selte:

Golmani: Rišar Dutruel, Pinto, Pablo Kavaljero

Odbrana: Berhes, Dan Egen, Hozema, Mičel Salgado, Pači Salinas, Adrijano, Fernando Kaseres, Fran Kainzos, Kojra, Jago Buzon, Huanfran, Serđo Fernandez, Velasko, Nelson Vivas, Eduardo Berico, Manolo Sančez, Nogerol, Jago Alonso

Vezni red: Bruno Kaireš, Karlos Perez, Danijel Dutuel, Heli, Ito, Valeri Karpin, Mazinjo, Aleksandr Mostovoj, Oskar Vales, Milorad Ratković, Haim Revivo, Đordi Krojf, Klod Makelele, Tomas, Đamel Belmadi, Selades, Đovanela, Džonatan Aspas, Gustavo Lopez, Doriva, Huan Hajo, Hezuli, Vagner

Napad: Kadete, Vladimir Gudelj, Huan Sančez, Moizes, Luboslav Penev

Rik Hogendorp, Beni Mekarti, Mena, Mario Turdo, Bugarin, Katanja, Kunjago, Edu 

Selta je dve godine flertovala sa Zvezdinim defanzivcem i na kraju uspela da ga privoli u Vigo.

"Presudila je utakmica protiv Španije na stadionu Crvene zvezde. Odigrali smo 1:1, imali više od igre i zaslužili više od boda. Tada sam se prvi put sreo sa ljudima iz Selte i dopao mi se način na koji su mi predstavili kompletan projekat. Nabrojali su mi potencijalna pojačanja i rekli da im je želja da se vrate u vrh španskog fudbala. Oni su se te sezone jedva spasili ispadanja, pobedom protiv Reala u poslednjem kolu prvenstva. Za mene je bio ogroman izazov da zaigram u La Ligi, a i finansijski sam odlično prošao".

Za tri godine u Vigu, tri četvrtfinala Kupa UEFA.

"Prosto je neverovatno da smo izbacivali ekipe poput Juventusa, Liverpula, Aston Vile… a ispadali od Lansa i Marseja. Dođe Benfika sa Jupom Hajnkesom, mi joj damo SEDAM komada. Juve nas tamo dobije golom Darka Kovačevića, mi ih razbijemo 4:0 u Vigu. Bili smo preteča tiki-taka fudbala, jer je Irureta forsirao igru kratkih pasova i zaista je to u tom trenutku bilo nešto novo u Evropi. U početku nas niko nije ozbiljno shvatao, ali kada izađu na Balaidos već je kasno. Bili smo mešavina francusko-brazilskog stila, cela Španija se divila Seltinom načinu interpretacije fudbala".

Pitali smo Đorovića i da za večnu dilemu - koga je bilo teže čuvati, Darka Kovačevića ili Savu Miloševića

Pogledajte

01:49
Goran Đorović
Razgovor Gorana Đorovića sa kolumnistom MONDA Nebojšom Petrovićem.
Izvor: Vanja Stanković, Nebojša Petrović
Izvor: Vanja Stanković, Nebojša Petrović

Pošto je uglavnom uspevao da svoj primarni zadatak obavi na besprekoran način, bilo je vremena i za bonus učinak pred protivničkim golom.

"Tresao sam mreže Sosijedada, Valjadolida, Deportiva… Protiv Majorke sam u dva navrata bio čovek odluke. Najdraža mi je ona pobeda od 4:2… Kuper je bio trener, jurili smo rezultat tokom cele utakmice i pet minuta pre kraja… korner… ja skačem preko Veljka Paunovića i postižem pobedonosni gol. Lepo me je Veljko sačuvao, prijateljski (smeh)… dali smo im posle i četvrti u nadoknadi i sa ta tri boda prenoćili na vrhu tabele. U to vreme, sa onako jakim Realom i Barsom, to je bilo nešto nepojmljivo. Dao sam gol i u Kupu UEFA protiv Arisa. Petko je vodio tim iz Soluna i sećam se da mi je posle utakmice rekao ’gde baš ti, moj, da mi daš gol’".

A šta je sa golom na Kantridi? Zar baš taj da se zaboravi…

"Nikako. Taj muk se ne zaboravlja. Potcenili smo Hrvate u prvoj utakmici i izveli kombinovani tim, očekujući rutinski posao i plasman u narednu rundu. Završilo se bez golova i u Vigu i na Kantridi, a kada sam postavio loptu za slobodan udarac u 112. minutu, prišao mi je Karpin i rekao ’ako ga sada ne daš, ispadamo na penale’. Nanišanio sam i pogodio. Sa te strane smo Mostovoj i ja bili zaduženi za prekide, ali je Rus ranije izašao iz igre. Znalo se ko šta izvodi, ja sam često preuzimao odgovornost i nije mi išlo loše. Slažem se sa Karpinom, da je došlo do ruleta, Rijeka bi sigurno otišla dalje".

Pogledajte

01:06
Goran Djorovic Hrvatska Rijeka
Goran Đorović o golu na Kantridi
Izvor: Vanja Stanković, Nebojša Petrović
Izvor: Vanja Stanković, Nebojša Petrović

A posle Rijeke… Marakana. Zar protiv svojih?

"Nisam verovao. Zvao sam Džaju odmah posle treninga da mi potvrdi da je informacija tačna. Na psihološkom planu, jedna od najtežih utakmica u mojoj karijeri. Ali vredelo je, zbog onog dočeka u Beogradu. Mnogo zvučnija imena su prolazila kroz Zvezdu, pa se vraćala u ulozi protivnika i nisu doživela takve ovacije kao ja. Bio sam zbunjen. Nisam znao kako da reagujem. Najbolja moguća satisfakcija da sam u Zvezdi ostavio trag i kao igrač i kao čovek".

Delije uručuju poklon Đoroviću na "Marakani"
Delije uručuju poklon Đoroviću na "Marakani"
Izvor: MN PRESS

TOP 11 – Mičel SALGADO (odbrana)

"Kada sam stigao u Seltu, on je vraćen sa pozajmice iz Salamanke. Bio je klinac, ali se video potencijal. Deset godina u Real Madridu dovoljno govori o njegovoj karijeri. Anegdota? Ima jedna, jeste privatna stvar, ali neće se naljutiti. On je oženio ćerku predsednika Reala Lorenca Sanca. Zezali smo se kasnije kad se sretnemo na terenu, ja mu kažem 'ti si najpametniji igrač na svetu, potpisuješ za Real i u isto vreme stavljaš paraf na još jači ugovor' (smeh). Ne, bez šale, divan momak i divna porodica. Sanc nije više živ, Mičel i njegova supruga su fantastične osobe i često se družimo pošto smo posle karijere ostali da živimo u Vigu".

KAKO SU SAMO NALJUTILI REAL...

Deportivo La Korunja Izvor: Nuno Correia/Getty Images/Guliver

Kandidati iz La Korunje:

Golmani: Molina, Nunjo

Odbrana: Kapdevila, Cezar Martin, Hektor, Helder, Manuel Pablo, Nuredin Najbet, Romero, Antonio, Žorž Andrade, Pablo Amo

Vezni red: Amaviska, Đalminja, Donato, Aldo Dušer, Emerson, Fran, Hoze Manuel, Mauro Silva, Lionel Skaloni, Serđo, Valeron, Viktor, Roberto Akunja, Havi Angeriz

Napad: Dijego Tristan, Roj Makaj, Valter Pandijani, Čangui, Ivan Perez, Luke

Depor je godinu dana ranije osvojio titulu i ušetao u krem španskog fudbala.

"Bilo je tu nekog interesovanja Real Madrida, čak i razgovora sa direktorom Pirijem, ali ništa konkretno. Irureta je potpisao za La Korunju i meni je odgovaralo da nastavim saradnju sa trenerom koji je dobro poznavao moje karakteristike. Dobio sam šansu da igram Ligu šampiona, što sa Seltom nije bio slučaj. Stigao je i prvi trofej, osvojili smo Kup kralja u nezaboravnoj utakmici protiv Real Madrida. Kraljevski klub je slavio 100 godina postojanja i španska federacija im je izašla u susret da se finale igra na Santijago Bernabeu. Mediji su napravili atmosferu da odlazimo tamo samo da uveličamo njihovo slavlje. Pobedili smo 2:1 golovima Serhija i Tristana i to je izazvalo strašne potrese među Galaktikosima“.

TOP 11 – Roj MAKAJ (napad)

"Ne znam koga je on oženio, moraćeš to njega da pitaš (SMEH). Znam samo da je činio ubitačan trio sa Tristanom i Pandijanijem. Postizali su preko 50 golova svake sezone. On je osvojio Zlatnu kopačku i bio je u tom periodu u takvom naletu, da smo mu govorili ’brate, idi iza gola, šutni je i ona će ući u mrežu’. Bio je najopasniji u gostima, kada se otvori prostor. Veoma posvećen, ambiciozan… dešavalo se da pobedimo, a on kipti od besa jer nije postigao gol. Stalno je prepričavao svoje poteze, akcije… U principu, veoma dobar momak. Smatram da u Španiji nije imao adekvatan tretman shodno svojim kvalitetima. Posle je u Bajernu dokazao da je jedan od najboljih golgetera svoga vremena".

RANG NIŽE, ALI SA LEGENDAMA

Goran Djorovic Izvor: MN PRESS

Kandidati iz Elčea:

Golmani: Dani Malo

Odbrana: Otero, Igor Taševski, Benja, Dani Tortolero, Raul Perez, Kuro Montoja, Velasko, Kabreho, Rondo, Haime Navaro, Kvesada, Hezus, Raul Fuster

Vezni red: Roberto Akunja, Arijel Zarate, Garsija Granero, David Kueljar, Hoze Manuel, David Darmon, Nikolas Rotundo, Zahinjos, Francisko Maćado, Karlos Kalvo

Napad: Mojzes, Ninjo, Luis Hil, Arnal, Ivars, Meka, Huan Karlos, Enrike Tores

Bližio se kraj karijere i valjalo je još malo uživati u čarima španskog fudbala.

"Nije mi smetalo da se spustim rang niže, jer je i u Segundi bilo velikih fudbalskih imena. Divna godina i pokušaj da se posle povrede vratim ozbiljnom fudbalu. Imao sam priliku da upoznam Oskara Ruđerija, svetskog šampiona sa Argentinom, čoveka kome sam se divio dok je igrao fudbal na mojoj poziciji. Pomagao mu je Rikardo Gareka, sadašnji selektor Perua, vrlo inspirativna i harizmatična ličnost. Grad je simpatičan, blizu Valensije. Ambijent na svakoj utakmici izuzetan. Stadion kao bombona, poznat po tome da je na njemu zabeležen najveći rezultat u istoriji Svetskog prvenstva, kada su Mađari 1982. pregazili El Salvador sa 10:1".

TOP 11 – Roberto AKUNJA (vezni red)

"Znamo se iz La Korunje, ali smo u Elčeu dodatno učvrstili naše prijateljstvo. Eto, zamislite koliko je Segunda bila kvalitetna kada je i jedan Akunja igrao za Elče. Preko 100 utakmica za Paragvaj, tri Svetska prvenstva, legenda Saragose… Stalno sam ga gušio da mi prepričava scene iz argentinskog El Klasika. Pored Boke, branio je boje Independijentea i Argentinos juniorsa i prepun je anegdota. U La Korunju je stigao sa 30 godina, a potpisao je ugovor na šest godina (!?). Prvo što smo mu rekli u svlačionici, bilo je ‘amigo, ko ti je menadžer, upoznaj nas sa tim čudotvorcem’ (SMEH)".

MIJATOVO 'MOMCI, VRAĆA SE BOJA'

Izvor: MN PRESS

Kandidati iz reprezentacije:

Golmani: Ivica Kralj, Aleksandar Kocić

Odbrana: Slobodan Komljenović, Miroslav Đukić, Siniša Mihajlović, Risto Vidaković, Bratislav Živković, Niša Saveljić, Zoran Mirković, Željko Petrović

Vezni red: Vladimir Jugović, Branko Brnović, Slaviša Jokanović, Dejan Savićević, Dragan Stojković, Saša Ćurčić, Albert Nađ, Milinko Pantić, Ljubinko Drulović, Dejan Stanković, Dejan Govedarica, Jovan Stanković, Predrag Đorđević

Napad: Darko Kovačević, Predrag Mijatović, Savo Milošević, Perica Ognjenović, Mateja Kežman

Opet je morao da zove i da proveri da li je dobro čuo. Đorović na spisku reprezentativaca… posle svega nekoliko utakmica u Crvenoj zvezdi.

"Igrali smo u decembru neku revijalnu utakmicu po snegu, Novinari protiv Selektora. Nastupio sam za novinarsku selekciju i deklasirali smo ih sa 3:0. Santrač me je pozvao za turneju po Južnoj Americi i to je jedan od osećaja koji ću sa zadovoljstvom opisivati svojim unucima. Protiv Brazila, samo par meseci nakon njihovog trijumfa na Svetskom prvenstvu. Sećam se da nam je Branko dao fenomenalan gol. Dunga, Viola, Mauro Silva… Posle protiv Argentine na Monumentalu. Zaneti, Ortega… Nezaboravno. Imao sam kasnije sreću da još jednom odmerim snage sa Brazilom, bilo je 1:1 u Sao Luisu. To su detalji koji ostaju urezani u memoriji".

Kao i trijumfalni pohod na završni turnir Svetskog prvenstva 1998.

"Većinu tih momaka nisam ni poznavao pre ulaska u reprezentaciju. Dejo, Piksi, Peđa, Jokan, Juga… sve same vedete i u to vreme zvezde svetskog fudbala. U Pragu sam se povredio na zagrevanju, sećam se da sam pratio utakmicu iz lože sa Batom Bulatovićem… više smo okretali glavu, nismo imali snage da pratimo sva ona uzbuđenja na terenu. Česi su bili aktuelni vicešampioni Evrope, Slovaci takođe snažni i nezgodni… o Špancima da ne trošim reči. Imali smo ogroman imperativ da posle sankcija i toliko pauze konačno zaigramo na nekom velikom takmičenju. Sećam se da je Peđa tek posle petog gola u Budimpešti rekao 'drugari, vratila nam se boja na lice' (SMEH)".

Bio je oslonac jugoslovenske odbrane i u antologijskim duelima sa Hrvatskom na putu ka Belgiji i Holandiji 2000.

"Na psihološkom planu, najteža iskušenja u mojoj karijeri. Zbog svega što se dešavalo iza kulisa, imao sam utisak da idemo u rat. U Beogradu je nestalo struje, tamo su nas dočekali uvredama i psovkama. Nikada neću da zaboravim taj bes publike u trenutku kada smo izašli na Maksimir da se zagrejemo. Ogroman ulog, specifične okolnosti, ne pamtim kada sam bio nervozniji u karijeri. Imao sam praksu da u tim situacijama šetam, kako bih se isključio i fokusirao na ono što me očekuje na terenu. Ali, slaba vajda. Delovalo je da i mi i oni imamo samo jedno na umu, da se ne izgubi. Mislim da smo psihološki bili spremniji od Hrvata i da je to presudilo u Zagrebu. Sećam se kako su prevrtali kontejnere i automobile dok smo išli od stadiona ka aerodromu. Za njih je to bio veliki šok, jer su posle trećeg mesta na Svetskom prvenstvu ostali bez plasmana na kontinentalni šampionat".

Goran Đorović. Predrag Mijatović i Savo Milošević posle eliminacije Hrvatske u Zagrebu
Goran Đorović. Predrag Mijatović i Savo Milošević posle eliminacije Hrvatske u Zagrebu
Izvor: m, MN PRESS

U Francuskoj je odigrao sve četiri utakmice, a na Evropskom prvenstvu samo onu u kojoj je Jugoslavija uspela da pobedi.

"Namestilo se tako. Sloveniju sam propustio zbog povrede. Bio sam rovit, propustio sam i veći deo priprema u Aziji, Vujke je doneo odluku da se ne izlažem riziku na startu šampionata. Pokazalo se da je bio u pravu, jer sam protiv Španije obnovio povredu i već posle desetak minuta napustio igru. Jedna fantastična generacija koja je imala nesreću da igra u najtežem periodu po našu zemlju i zbog toga je dva puta platila ceh u mečevima sa Holandijom. Kako komentarišem 1:6 u Roterdamu? Samo tako da fudbaler u karijeri mora da bude spreman i za teške udarce".

TOP 11 – Dejan SAVIĆEVIĆ (vezni red)

"Najbolji igrač sa kojim sa igrao u karijeri. Možda i najbolji svih vremena na ovim našim prostorima. Svaka čast Piksiju, bio je kreativan, maštovit, prava 'desetka'. Peđa, takođe. Ali je Dejo bio jedinstven. Taj prirodni talent, dribling, promena ritma… Jak u svim segmentima igre. Na treningu, taman pomisliš da si mu uzeo loptu, a on je samo bocne i opet je u njegovim nogama. Enigma. Ono što me je još više fasciniralo, jeste Dejina skromnost. Uvek lepa reč, da se našali, da te posavetuje. Kada sam ušao u reprezentaciju, prihvatio me je kao da se znamo godinama. Doživeo sam čak da mi bude selektor u reprezentaciji Jugoslavije. Da neko ko je toliko toga prošao i osvojio u karijeri, bude toliko normalan… Ne znam zaista da li je bolji kao fudbaler ili kao čovek“.

Dopuna tima:

TOP 11 – Muhamed KOLJENOVIĆ (odbrana)

"On i Vuksanović su bili generacija sa Savićevićem, stigli su u Prištinu kao afirmisani prvoligaški igrači iz redova titogradske Budućnosti. Zreli, puni iskustva, prave vođe na terenu. Mnogo su me korigovali, hrabrili, govorili mi u kojim situacijama ne smem da rizikujem. Naučio sam od njih mnogo toga. Pre svega, kako da volim fudbal… kako da se ophodim prema mlađim igračima… i to mi je kasnije bilo od velike koristi dok sam branio boje Selte i La Korunje".

TOP 11 – Dejan STANKOVIĆ (vezni red)

Dejan Stanković i Dejan Savićević
Dejan Stanković i Dejan Savićević
Izvor: MN PRESS

"Sve što su mu predviđali posle Kajzerslauterna, Dejan je potvrdio na terenu. Predanim radom i surovim profesionalizmom. Znalo se i pre te utakmice da poseduje talenat, ali je te večeri pokazao klasu. Bilo je mnogo iskusnijih igrača u ekipi, nikome nije palo na pamet da bi jedno dete moglo da bude heroj utakmice. Imao je tu fudbalsku drskost koja mu je pomogla da dogura do zvezda. Obeležio je jednu eru u reprezentaciji Srbije, postao legenda u Italiji, osvojio gomilu trofeja. Ne bih se složio da je posle igračke karijere dugo tražio sebe. On je sve vreme bio u fudbalu, na ovaj ili onaj način. Sada se opredelio za trenerski posao i kao prijatelj, mogu da ga podržim… a kao zvezdaš, da mu poželim mnogo pobeda i trofeja na klupi Crvene zvezde“"

TOP 11 – Klod MAKELELE (vezni red)

"Selta je platila smešne pare kad ga je dovodila iz Marseja. U Španiji je definitivno eksplodirao i napravio veliku karijeru. Znam za njegovu izjavu da je tek uz Mazinja naučio kako treba da se ponaša igrač sredine terena. Rekao je ’tek sam tada video koliko ne znam’. Divio se Mazinju kako barata obema nogama, kako se postavlja, odigrava jednostavno… U tom sistemu 4-2-3-1, oni su bili dva najbolja zadnja vezna u Španiji. Sve vide, sve stižu… Loš pas iz zadnje linije? Ne, dobar pas, jer ga oni koriguju i nastave akciju. Motor ekipe… vrhunski tehničari i izuzetni takmičari. Ne znaš da li ti je slađe da ih gledaš ili da igraš sa njima".

TOP 11 – Žoan KAPDEVILA (odbrana)

"Evropski i svetski prvak sa reprezentacijom Španije. Fudbal je čudna igra… kada je stigao iz Atletika, nije imao mesta pored Kika i Romera. Tek je odlaskom u Viljareal stekao status standardnog reprezentativca i postao oslonac u tom nepobedivom timu Furije. Sjajan tip, bili smo komšije u La Korunji. Uklapa mi se po više osnova u TOP 11, bio je izuzetno koristan za ekipu. A ja sam shvatio da ova postava koju sam napisao na tabli treba nešto i da osvoji na tom vašem imaginarnom turniru".

TOP 11 – Aleksandr MOSTOVOJ (vezni red)

"Po mišljenju mnogih stručnjaka, najbolji igrač Selte svih vremena. Igrao je uglavnom na poziciji iza špica, ali ću ga zbog Deje pomeriti na bok i smatram da je tu još opasniji. Shodno klasi koju je posedovao, morao je da napravi bolju karijeru. Pitajte slobodno Saleta Ilića i Savu Miloševića, mislim da će se složiti sa mojom ocenom. Nije ga Savo slučajno stavio u svojih TOP 11. Imali smo u ekipi vrhunske majstore poput Karpina, Mazinja, Dorive, Gustava Lopeza… ali smo često umeli da kažemo ’daj loptu Mostovoju neka sam reši utakmicu’. I uglavnom je rešavao".

Kandidati za trenera:

Petar Dončić, Ilija Dimoski, Milan Živadinović, Ljupko Petrović, Vladimir Petrović, Havijer Irureta, Viktor Fernandez, Karlos Kantarero, Oskar Ruđeri, Slobodan Santrač, Vujadin Boškov, Dejan Savićević.

TOP 11 – Ljupko PETROVIĆ (trener)

Ljupko Petrović Izvor: MN PRESS

"Strašno mi se dopadalo kako Živa motiviše ekipu u svlačionici. Stalno je ponavljao da smo mi Crvena zvezda i da niko ne sme da nam glumi gazdu na Marakani. Boškov je bio trenerska gromada. Sećam se na Evropskom prvenstvu 2000, na klupi Slovenije Katanec, Vujke ga trenirao u Sampdoriji… na klupi Španije Kamačo, Vujke ga trenirao u Realu… obojica gledaju u Vujketa kao u boga. Za nijansu, dajem prednost Ljupku Petroviću jer sam pod njegovim vođstvom osvojio najviše trofeja u karijeri. Forsirao je presing, zahtevao disciplinu… ali mu je najveći kvalitet način na koji je vodio grupu. Vremenom shvatiš da je to najteži deo trenerskog posla. Pogotovo u vrhunskom fudbalu gde su zarade enormne, a ego i sujeta vrlo izražene i česte pojave"

Goran ĐOROVIĆ – Mojih TOP 11: Vuksanović – Mičel Salgado, Stojkovski, Koljenović, Kapdevila – Makelele, Stanković – Savićević, Mostovoj, Akunja – Makaj. Trener: Ljupko Petrović.

"Najčešće se čujem sa Stojkovskim. Salgada viđam stalno po Vigu, družimo se, večeramo zajedno… Vuksanovića sam video prošlog novembra kada sam sa Orlićima gostovao u Crnoj Gori, a Deju ne pamtim kada sam poslednji put sreo. Ali puno ga pozdravljam i jedva čekam njegovo učešće u TOP 11". 

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Pročitajte i ovo

Komentari 0

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

NAJNOVIJE

Kolumna - Nebojša Šatara

Navijači

MONDO Tim kola

FK BORAC

RK BORAC