Legendarni as Partizana i dugogodišnji prvi operativac sportskog sektora crno-belih u razgovoru sa kolumnistom MONDA Nebojšom Petrovićem u rubrici "Mojih Top 11" otkrio detalje svoje uspešne i veoma živopisne karijere.
Za sebe kaže da je individualac u nekom svom svetu. Danas kao funkcioner, povremeno uđe u svlačionicu i ostane zatečen: „Ja sam vreme u karantinu trošio na Animal Planet, History Channel i National Geografic. Danas klinci imaju neke fore za koje nisam ni znao da postoje“.
Bio je član čuvenog trija sa Zampanjom i Di Napolijem koji je ispisao zlatne stranice istorije Mesine i zauvek ostao u srcima navijača sicilijanskog kluba. Nedavno je poznata fejsbuk stranica ’Operazione Nostalgia’ birala ’tridente’ koji budi najviše emocija kod fudbalskih romantika i oni su osvojili prvo mesto.
Di Napoli o njemu: "Nije ga hteo gol, ali je unosio pometnju u protivničke odbrane. Na treningu su naši defanzivci rizikovali povrede kičme zbog njegovih driblinga i lažnjaka. Protiv Ređine je poludeo zbog promašene šanse, a posle me zagrlio kada sam dao gol i rekao ’brate, spasao si me, ovi bi me masakrirali’".
Zampanja o njemu: "Izuzetan momak, uvek nasmejan i spreman da se žrtvuje za ekipu. Bio je skroman, slušao savete, pomagao drugima. Bilo je zadovoljstvo imati ga za saigrača jer su ga pored ljudskih osobina, odlikovali izuzetni fudbalski kvaliteti".
Dobrodošli u ’Mojih TOP 11’ sa Ivicom Ilievim, uz Sašu Ilića jedinim fudbalerom koji je uzeo učešće u oba plasmana Partizana u Ligu šampiona.
Uživajte!
Sistem
"Ja uvek improvizujem. Tako je bilo dok sam igrao fudbal, tako je sada u novom poslu, generalno takav sam ceo život. Ništa ne planiram unapred. Ali moraću malo da se podsetim igrača sa kojima sam igrao, mnogo je tu zvučnih imena i velikih fudbalera. Nažalost, neke neću moći da stavim zbog vaših propozicija da iz svakog kluba mora bar jedan. Tu ću se pre svega ogrešiti o drugare iz Partizana i Mesine, ali nema ljutnje. U timu će sigurno biti nekih momaka koji kvalitetom nisu na nivou onih za koje ne bude mesta. Sve to daje draž ovoj vašoj rubrici. Veoma interesantan projekat, pruža nam priliku da ispričamo neke stvari koje su do sada bile nepoznate javnosti. Neka sistem za sada bude 3-1-4-2, ali ću verovatno menjati u zavisnosti od karakteristika igrača koje budem stavljao u tim. Dakle, opet improvizacija (smeh)".
…
PARTIZAN I (1997 – 2004)
Kandidati iz Partizana:
Golmani: Nikola Damjanac, Radiša Ilić, Đorđe Pantić, Radovan Radaković, Ivica Kralj
Odbrana: Vuk Rašović, Đorđe Svetličić, Branko Savić, Marjan Gerasimovski, Zoltan Sabo, Milan Stojanoski, Predrag Pažin, Mladen Krstajić, Milivoje Ćirković, Branimir Bajić, Milan Milijaš, Dejan Ognjanović, Nikola Malbaša, Taribo Vest, Nenad Đorđević, Zoran Mirković, Dženan Radončić, Tomaš Žonsa,
Vezni red: Ljubiša Ranković, Goran Trobok, Goran Obradović, Darko Tešović, Igor Duljaj, Vladimir Ivić, Saša Ilić, Milorad Peković, Aleksandar Stanojević, Đorđe Tomić, Damir Čakar, Ajazdin Nuhi, Dejan Rusmir, Zvonimir Vukić, Nenad Mišković, Albert Nađ, Ljubinko Drulović, Miroslav Radović, Simon Vukčević
Napad: Mateja Kežman, Nenad Bjeković, Dejan Živković, Andrija Delibašić, Danko Lazović, Ilija Stolica, Miladin Bečanović, Pjer Boja, Bojan Brnović, Nikola Grubješić, Srđan Radonjić
…
Od malih nogu je zaražen crno-belom bojom i sanjao je dan kada će debitovati u dresu prvog tima.
"Najlepše godine moje karijere. Sve dugujem Partizanu. Tako se osećam, to je početak i kraj. Partizan je moj život, moj dom. Mnogo je tu idola, emocija, istorije. Kada sam ulazio sa 17 godina, sve je izgledalo spektakularno. Za razliku od današnjih klinaca, nikada ništa više od Partizana nisam želeo. Meni je san bio da igram u tom dresu i ništa dalje. Počeo sam da vraćam film, da se setim trenutka kada sam poželeo da idem u inostranstvo. Tek posle četvrte-pete sezone. Fokus je uvek bio na Partizanu, da se osvajaju trofeji i da se gura što dalje u Evropi. Moja zemlja, moj grad, moj klub… najslađe je kad u svojoj kući napraviš najveće uspehe u karijeri".
Prvi trening…
"Iskreno, malo se čega sećam. Pratio sam vašu emisiju sa Peđom Mijatovićem u kojoj on kaže da ne postoji igrač koji se ne seća svakog detalja svoje prve utakmice. E pa Peđa, postoji. Ja sam taj (smeh). Ničega se ne sećam. Znam samo da sam prvi gol dao protiv Zemuna, ali nemam pojma da li je u prvenstvu ili kupu. Znam i to da je bio u osmom minutu. A znate zašto? Zato što sam svoj drugi mandat u Partizanu, 2010. godine, počeo pogotkom protiv Helsinkija takođe u osmom minutu. Sećam se i neke prijateljske utakmice na pripremama protiv nekog kiparskog kluba, to su mi bili prvi minuti za seniorski tim. Tada je bilo mnogo teže mladim igračima da dobiju šansu na velikoj sceni. Sada je lakše jer postoji pravilo bonusa".
U prvom mandatu, tri šampionske titule i trofej u Kupu Srbije.
"Čuveno finale na Marakani, kada je Sale Ilić rešio pobednika. Uvek je bilo egal sa Crvenom zvezdom. Mnogo velikih utakmica, žestokih duela, lepih golova… U to vreme su večiti rivali uspevali koliko-toliko da naprave kontinuitet, nije bilo mnogo promena između dve sezone. Ja sam već pet godina na funkciji u Partizanu i u svakom prelaznom roku promenimo 7-8 igrača. Osuđeni ste da prodajete da bi klub mogao da funkcioniše, a dovodite pojačanje tek kada neki igrač ode u inostranstvo. Tada je bilo drugačije. Uživanje i za igranje i za gledanje. Meni je najdraži Derbi u kome sam odlučio za 2:1, nikada neću da zaboravim slavlje sa navijačima na južnoj tribini. Taj gol je uz onaj protiv Njukasla obeležio moju karijeru. Privilegija je zatresti mrežu najvećeg rivala, jer u poslednje vreme golove postižu uglavnom stranci. Meni to odgovara jer ih dovodim u Partizan, ali bih voleo da i naši fudbaleri imaju zapaženiju ulogu i tim utakmicama".
Pored mečeva sa Crvenom zvezdom, Partizan je u to vreme imao gomilu izazova na evropskoj sceni.
"Gol protiv Lacija takođe zauzima posebno mesto. U Rimu je bilo 0:0, moj evropski debi. U Beogradu spektakularna atmosfera, mnogo uzbuđenja… Izgubili smo 3:2, ali smo ostavili sjajan utisak. Lacio je tada imao najmoćniju ekipu u svojoj istoriji. Kranjoti je okupio igrače svetske klase i te sezone su osvojili Kup pobednika kupova. Savladao sam Markeđanija i to mi je otvorilo vrata velike scene. Sećam se i Sportinga, dao sam gol u Lisabonu, izbacili smo ih posle velike drame u Humskoj. Niko tada nije obraćao pažnju na Kristijana Ronalda, svi smo se bavili Kvarežmom koji je u tom trenutku bio najzvučnije ime u portugalskom timu. Mnogi kažu i veći talent od Ronalda, ali je očigledno sve to proćerdao i nije napravio karijeru kakvu zaslužuje".
Drag mu je i dvomeč sa Bajernom u kvalifikacijama za Ligu šampiona.
"Posle prve utakmice u Beogradu, sedeli smo na večeri u karantinu i pomoćni trener Radaković nam je prevodio konferenciju za medije Otmara Hicfelda. Kada su ga novinari pitali ko mu se najviše dopao od igrača Partizana, on je odgovorio da u principu ne voli da apostrofira imena, ali je Iliev na njega ostavio najjači utisak. I još je dodao da to za njega nije iznenađenje jer me prati već duže vreme. Ja sam u tom trenutku ustao od stola i rekao ’što se mene tiče, ja više ne moram da igram fudbal (smeh)’. Čudna situacija, nije u to vreme bilo mnogo menadžera. Nisam imao nikoga da me usmeri, da me obavesti… ko me traži, ko me gleda… ja sam tek godinu dana kasnije saznao od Miće Radovića da je Bajern zaista bio zainteresovan za moje usluge. Drugo vreme, drugi režim, drugi način života. Neki su posle prve ponude odlazili u inostranstvo, a neke klub nije puštao ni pred istek ugovora".
Tresao je mreže Hamarbija, Helsinkija, Skonta… ali gol sa Sent Džejms Parka ima posebnu težinu.
"Eto, nekih se i ne sećam. Taj protiv Njukasla ostaje za sva vremena. Koliko je bitan, shvatio sam prošle godine na svečanoj večeri uoči utakmice u Ligi Evrope protiv Mančester junajteda. Sedeli smo sa rukovodstvom engleskog kluba i jedan od direktora nekog njihovog sektora koji je svojevremeno radio u Njukaslu, počeo je sa pričom da je Partizan isključivi krivac za višedecinijsko posrtanje kluba sa Sent Džejms Parka. Jer su oni tada već videli sebe u Ligi šampiona i ta eliminacija ih je totalno slomila na sportskom i finansijskom planu. Dok je on tako kukao da je Partizan bio okidač za sve nevolje Njukasla u poslednjih 20 godina, neko od naših je pokazao rukom na mene i rekao da sam ja bio strelac tog istorijskog gola u Engleskoj. Čovek je istog trenutka poprimio drugi izraz lica i počeo da viče ’mrzim te, svi te mrzimo, moja majka ne može da te smisli…’ (smeh). Naravno, sve u šaljivom tonu. Posle smo se slikali, njegovoj majci poslali našu fotografiju i sve je proteklo u prijateljskoj atmosferi".
Reakcija engleskog zvaničnika dovoljno govori o emociji koju su navijači Njukasla doživeli posle poraza od Partizana. A šta onda reći za navijače beogradskog kluba…
"Penali su posebna priča… jako čudna… ja sam uvek bio u nekom svom svetu. Tada sam prvi digao ruku kada je Lotar pitao ko želi da šutira u poslednjoj seriji. Želeo sam više od svega da rešim utakmicu i nisam uopšte sumnjao da ću prevariti Givena. Bio sam toliko siguran i samouveren. Sećam se, idem ka lopti, ceo stadion zviždi, ja se smejem u sebi i već je vidim u mreži. Nije bitno levo ili desno, lopta ulazi u gol. I naravno, šutnem je nebu pod oblake. To mi je bila velika lekcija i sa ove vremenske distance, drago mi je što sam promašio. Nije bilo panike, znao sam da ćemo proći. Ali, šta ti je naš narod. Dva dana posle utakmice, gostovao sam na BK televiziji i dok smo ćaskali na parkingu pre ulaska u studio, prolazi mladić sa devojkom… idu i ne skidaju pogled sa mene… tek kad su prošli dva-tri metra, on joj kaže ’to ja onaj što je promašio penal’ (smeh). Da pitate bilo kojeg navijača Njukasla, setiće se samo igrača koji su postigli gol. Mi sve posmatramo iz pogrešnog ugla. Uvek negativna energija… i zato smo tu gde jesmo".
TOP 11 – Ivica KRALJ (golman)
"Kao klinac, ulazim u prvi tim i vidim samo njega. U bukvalnom smislu, vi vidite samo Ivicu i nikoga više. To je nenormalno kakvom je harizmom zračio i kakav je utisak ostavljao kod mlađih igrača. Jesam ja bio dete, obasjano šarmom Partizana i svime što ima veze sa crno-belom bojom. Ali retko ko je na mene ostavio takvu impresiju kao Ivica Kralj. To su one pripreme kada je Ćira otišao u Barselonu… pa još Svetsko prvenstvo u Francuskoj, a Ivica jedan od naših najvećih aduta. Na vrhuncu popularnosti, superioran na golu… vi ne možete da shvatite kakav je to osećaj kada on skoči posle kornera i uhvati loptu… to je sila, to je moć… kao atomska bomba da je pala, svi beže. Za mene najbolji srpski golman u poslednjih 30 godina. Nisam uopšte imao dilemu za poziciju jedinice… mada je tu bilo izvrsnih čuvara mreže… pre svih Marko Storari u Mesini, koji je kasnije branio za Milan i Juventus. Ali, Ivica je nešto posebno. Van terena veliki džek, sećam se kad se vratio iz PSV-a, odmah je okupio nas par klinaca i odveo nas na ručak. Štitio nas, savetovao, bodrio… zaista, ličnost ’par ekselans’".
...
MESINA (2004 – 2007)
Kandidati iz Mesine:
Golmani: Marko Storari, Dimitrios Elefteropulos, Gabrijele Paoleti
Odbrana: Rafaele Ametrano, Salvatore Aronika, Mirko Konte, Filipo Kristante, Salvatore D’Alterio, Luka Fusko, Alesandro Parizi, Rahman Rezai, Marko Zanki, Mark Zoro, Dućo Inoćenti, Metju Olorunleke, Anđelo Rea, Andrea Đalombardo, Salvatore Mazijelo, Enriko Morelo, Vensan Kandela, Mark Julijano
Vezni red: Karmine Kopola, Alesandro Kućari, Gaetano DAgostino, Masimo Donati, Domeniko Đampa, Panajotis Jonas, Žoze Mamede, Rafael Pereira da Silva, Salvatore Sulo, Antonio Noćerino, Rafael Bondi, Manolo Pestrin, Danijele De Vece, Micuo Ogasavara, Nikolas Kordova, Edgar Alvarez, Roberto DAversa, Rok Štraus, Luiđi Lavekija
Napad: Nikola Amoruzo, Arturo Di Napoli, Federiko Dionizi, Acuši Janagisava, Rikardo Zampanja, Roberto Nani, Đuzepe Skuli, Serđo Flokari, Zlatan Muslimović, Kristijan Rigano, Masimo Mineti, Adrijano Montalto, Ibrahima Bakajoko
…
Iz Srbije se uglavnom išlo na istok, samo su retki dobijali šansu u zemljama zapadne Evrope.
"Ja sam takođe imao dve sjajne ponude iz Rusije i Ukrajine. Komplikovana situacija, bio sam pod suspenzijom jer nisam hteo da produžim ugovor sa Partizanom. Baš mučan period. Pokušali su na silu da mi nametnu neke svoje ideje, a to kod mene ne pali. Nije palilo ni na privatnom planu, a kamoli na ovom fudbalskom. Znate kako… slobodno društvo, demokratija… ne možeš da me teraš da radim ono što mi ne prija. Pojavila se Serija A, u to vreme ubedljivo najjača i najatraktivnija liga na svetu. Imao sam ponude dva kluba koja su ušla iz Serije B. Zašto Mesina? Pre svega zbog projekta i finansijskog potencijala. Gazda je bio jedan od najmoćnijih ljudi na Siciliji, navijači fanatici, narod pun strasti i emocija… to gori kada se igra utakmica. Odmah su me prihvatili na pravi način i Mesina je posle Partizana klub u kome sam proveo najlepše godine svoje profesionalne karijere".
Mesina se posle 40 godina vratila u elitno društvo italijanskog fudbala, a pojačana driblerom iz Beograda, ispisuje zlatne stranice klupske istorije i osvaja sedmo mesto na kraju prvenstva.
"Početak je naslutio šta će se dešavati u celoj sezoni. Vraćali smo se autobusom iz Parme posle remija u prvom kolu i čitao sam naglas raspored za nastavak šampionata. Roma kod kuće, dobijamo… Milan na strani, nerešeno… Luka Fusko se nasmejao i rekao ’jeste, na kraju osvajamo skudeto’… Dešava se čudo neviđeno… Mi smo zaista pobedili Romu u jednoj neverovatnoj utakmici sa 4:3, a onda otišli na San Siro i slavili protiv Milana. Posle petog kola, bili smo drugi na tabeli, iza Juventusa. Nastavili smo sa iznenađenjima i u prolećnoj polusezoni. Protiv Rome na Olimpiku, vodimo 2:0 na poluvremenu… odučimo ih od fudbala… ali, drugo poluvreme, kad su se zategli… ubiše nas. Tad mi je bilo jasno zašto je Real kupio Kasana. Mi smo te sezone pobedili sve velikane italijanskog fudbala, osim Juventusa. Igrali smo 0:0 na Siciliji, u Torinu su nas dobili golom Del Pjera. Završili smo prvenstvo ispred oba rimska kluba, a da se Roma nije plasirala u finale Kupa Italije, obezbedili bismo učešće u Kupu Uefa".
Iliev se nije nadavao golova, ali je zahvaljujući driblinzima i asistencijama, bio jedan od najkorisnijih igrača Mesine u istorijskoj sezoni.
"Pogodio sam samo protiv Udinezea. Jako bitan gol, za pobedu od 1:0, koja nam je teoretski obezbedila opstanak u ligi. U Italiji je sve podređeno koti 39. Odnosno, osvajanju dovoljne zalihe bodova za miran finiš šampionata. To mi je u početku bilo čudno… izgubimo utakmicu, svi pevaju u autobusu. Kažu, ne sekiraj se, ostali smo u ligi. A ja u Partizanu navikao da je svaki kiks povod za uzbunu. Drugi mentalitet. Dao sam gol i Laciju u Kupu Italije, dobili smo ih u produžecima 4:3. Spektakularna utakmica. Nisam bio efikasan, ali mi je sve drugo polazilo za nogom. Bio sam među najboljim igračima lige po uspešnosti driblinga. Oni su moj zaštitni znak. Sve možete da mi uzmete, ali mi finte ne dirajte".
TOP 11 – Rikardo ZAMPANJA (napad)
"Mnogo je tu kandidata… Amoruzo, Julijano, Kandela, Di Napoli, Skuli… zatim Flokari koji igra i dan danas… pa Zlatan Muslimović, moj veliki prijatelj, igrali smo kasnije i u Paoku. Sa Julijanom i Amoruzom sam ostao u najboljim odnosima. Nažalost, imam pravo samo na jednog igrača Mesine. Zato ću staviti Zampanju. Zvao sam ga Grande Mago. Stvarno je bio čudo od napadača. Davao je mnogo golova i moram da se pohvalim da je i on mene uvrstio u svoj idealan tim karijere. Mislim da sam jedini stranac u njegovih TOP 11. Rikardo se stalno peckao i prozivao sa Di Napolijem. Uvek su imali neki razlog za prepirku. A ja sam bio neka vrsta Unprofora, morao sam da ih mirim i da držim situaciju pod kontrolom. Obojica su obožavali da igraju sa mnom. Jedan drugome nisu davali lopte, a ja sam davao i jednom i drugom. I bilo je kome ću više golova da namestim".
…
ĐENOVA (2006)
Golmani: Nikola Baraso
Odbrana: Marko Ambrođoni, Mikele Baćis, Frančesko Baldini, Luka Fusko, Frančesko Renceti, Kristijan Stelini
Vezni red: Stefano Bota, Dijego Kolurćo, Manuel Kopola, Rivaldo Gonzalez, Đanluka Lamaki, Mamede, Marko Rosi
Napad: Nikola Kaća, Dante, Korado Grabi, Đuzepe Greko, Igor Zaniolo
…
Fudbal piše romane. Sjajna sezona u Mesini, sedmo mesto, mnogo dobrih utakmica, majstorskih poteza, vrhunskih driblinga… a Iliev umesto u Romu, ode u Seriju C.
"Neverovatna priča. Ja sam se posle prve sezone u Italiji oženio. I sećam se, vraćamo se sa Sicilije, idemo ka stanu moje supruge, zvoni mi telefon… voditelj Radio Rome… sav u euforiji ’čestitamo, navijači su u transu, kako se osećate kao novi igrač Vučice…’. Ja nemam pojma o čemu se radi. Zovem mog menadžera, Marsela iz Slovenije, on mi kaže da se strpim. Nešto se kuva, ali nema još ništa zvanično. Na svadbi se zezamo ’opa Iko, danas dva ugovora potpisuješ’. Sve je u procesu, čeka se svaki čas da Fabijani i Prade ozvaniče transfer. I naravno, kako to u fudbalu biva, ništa nije gotovo dok se ne završi. Roma zbog slučaja „Mekses“ dobija zabranu na dovođenje pojačanja i meni propada šansa da obučem dres jednog od najvećih klubova u Italiji. To mi je najveća žal u karijeri. Fabijani je znao koji je jedini način da me uteši i da me trgne iz letargije…".
Nije valjda selidba u Seriju C…
"… Fabijani je bio poseban lik. Italijani imaju taj specifičan šarm i ja sam od njih mnogo naučio kada je reč o poslu sportskog direktora. Kada mi je predložio Đenovu, rekao sam ’direttore, pa gde ću ja iz Mesine dva ranga niže’… On je bio Mođijev čovek od poverenja, jer smo mi na neki način bili filijala Juventusa. Odigrao sam odličnu sezonu, što je njemu popravilo imidž i podiglo rejting, tako da sam automatski postao deo tog klana. A vi kad uđete u takvu priču, sva vam se vrata otvaraju. Fabijani je osetio da sam potonuo zbog situacije sa Romom i potrudio se da mi nađe ponudu koja će mi vratiti osmeh na lice. Kada mi je pružio papir sa cifrom za Đenovu, hteo sam da se onesvestim. Menadžer i ja se guramo nogama ispod stola, ne verujemo… Ja kao ’ne znam, moram da se konsultujem sa mojima…’ (smeh). Pa ustajem da telefoniram… zovem ženu, brata, oca, majku… oni zgranuti kad su čuli uslove".
Jači ugovor od svih klubova koji su te sezone nastupali u italijanskoj trećoj ligi.
"Fabijani je tog leta trebalo da postane direktor Lacija i verovatno je planirao da me posle šest meseci u Đenovi preseli na Olimpiko. Dešava se ‘kalčopoli’, sve pada u vodu… Mesina administrativnim putem ostaje u ligi, a navijači pišu peticiju da je primarni cilj za novu sezonu povratak Ilieva na Siciliju. Italijani su čudo, oni imaju taj neki model, zove se ’comproprieta’, kada je igrač u vlasništvu dva kluba. Klub koji te kupi plaća samo polovinu cene, druga polovina ide na koverte, ili ’buste’ kako ih oni zovu. I tu je ko ponudi više. Može neko da napiše 50, neko 100 evra… i ti ideš u ovaj drugi klub. Ja sam se vratio u Mesinu gde sam se najbolje osećao i odakle sam kasnije otišao u Grčku".
Stigao je u međuvremenu da se upiše u anale kao prvi igrač na Apeninima koji je kažnjen na osnovu TV snimka.
"(smeh)… i pre Adrijana, iako svi misle da je on prvi. Vrlo zanimljiva situacija. Igrali smo protiv Askolija, ogroman ulog, direktan duel za opstanak u ligi… Ja prolazim igrača jedan na jedan, imam otvoren šut za gol… ali u deliću sekunde vidim da je on ispružio nogu… to je meni dovoljan mamac, jer sam voleo da padnem u šesnaestercu… ostavljam svoju levu nogu, padam i sudija svira penal. To sam uradio toliko dobro, da su komentator i stručni konsultant iz šest različitih uglova konstatovali da nema dileme i da je penal čist kao suza. Tek je sedma kamera pokazala da apsolutno nema nikakvog kontakta. Dobio sam dve utakmice suspenzije zbog simuliranja i jednu zbog toga što sam se radovao i na taj način dodatno zbunio glavnog sudiju“.
U Đenovi, kratko ali slatko…
"Delimično slatko… Prvi put u karijeri sam potrčao za novcem i to je bila pogrešna odluka. Pre svega u sportskom smislu… nisam se osećao kako treba i nije mi prijalo. Zvao me je trener Mesine Bortolo Muti, besan kao ris… ’da li si lud, ovde si bio broj 1, a ideš u Đenovu da igraš Seriju C’. Sve mimo fudbala je bilo fenomenalno. Tu mi se rodio prvi sin, Leon… sećam se šetnje sa trudnom suprugom u elitnom delu grada, dva dana nakon utakmice u kojoj sam postigao neki važan gol… prilazi mi čovek, inače vlasnik jedne ekskluzivne radnje sa satovima… klekne ispred mene i počne da mi miluje stopalo… ta slika mi je ostala urezana za ceo život. Fantastičan grad, strast, emocija… navijači među najvernijima u celoj Italiji… Odigrao sam dobro i ušli smo preko plej-ofa u viši rang. Sećam se da sam Monci dao dva gola u regularnom delu prvenstva i još jedan u finalnom meču baraža".
TOP 11 – Marko ROSI (vezni red)
"Divan momak, veoma zahvalan igrač, pravi timski… dugo godina kapiten Đenove. Mnogi ga mešaju sa aktuelnim selektorom reprezentacije Mađarske, ali nije to isti Marko Rosi. Đenova je te sezone dovela mnogo iskusnih igrača, sa ciljem da se ekspresno vrati u Seriju B. Sećam se i Igora Zanijola, ali nisam imao pojma da je to ćale od ovog malog Nikola iz Rome. Hvala na informaciji (smeh). Rosi me je često podsećao na Igora Duljaja… ne zbog pozicije u timu… to je taj tip, veran i lojalan… da celu karijeru veže samo za jedan klub. Bilo je lepih anegdota, druženja, atmosfere… uglavnom se pričalo o modi. O čemu ćeš sa Italijanima nego o garderobi. Oni ti sve gledaju i mere… koji donji veš nosiš, koje čarape… ako nešto nije u redu, u stanju su da ti iseku makazama… odmah zovu modnu policiju (smeh)".
…
PAOK (2007 – 2008)
Golmani: Danijel Fernandes
Odbrana: Nikos Arabacis, Bajano, Elijas Karalambus, Goran Gavrančić, Evagelos Đorđu, Rud Knol, Pantelis Konstantinidis, Panajotis Kurdakis, Stelios Malezas, Hristos Melisis, Rodrigo Alan, Miroslav Šnaucner, Ifeani Udeze, Janis Voskopulos
Vezni red: Sotirios Balafas, Stelios Delibazis, Jorgos Haralampos, Stelios Ilijadis, Vasilios Lakis, Janis Pehlivanis, Seržo Konseisao, Toni Gonzalez, Labros Vangelis, Rikardo Veron
Napad: Stefanos Atanasijadis, Lazaros Hristodulopulos, Viorel Frunza, Dimitrios Orfanos, Glen Salmon, Stavros Cukalas
…
Gde će Partizanovac nego u PAOK.
"Opet splet čudnih okolnosti. Počeo sam sjajno sezonu u Mesini… u Kupu protiv Peskare na top nivou, protiv Lacija igrač utakmice… tri dana pred prvo kolo, saznajem da nemam pravo nastupa zbog kartona koji sam vukao iz Đenove. A sve već skockano i uvežbano, cela priča se vrti oko mene. Igramo protiv Udinezea, mučimo se i Zanki daje gol posle prekida u nekom 60. minutu. U tom trenutku, neki čudan osećaj. Razmišljam u sebi, da li je ovo dobro po mene. Naredna utakmica, mediji pišu ’vraća se Iliev, biće Mesina još jača’… Trener diktira sastav i mene nema u prvoj postavi. Njegovo objašnjenje je da tim koji pobeđuje nema potrebe za rokadama. Naravno, ja kakav sam, odlazim u neku drugu krajnost… zapadam u apatiju, ne treniram, ignorišem sve oko sebe… u suštini, samo sam sebi napravio zlo. Te godine ispadamo iz lige, a novinari namerno iznose podatak o zaradama igrača. Kada su videli kolika mi je plata, čak i oni što su me voleli počinju popreko da me gledaju".
Spas je u Solunu, još jednoj vreloj lokaciji u kojoj ne postoji sredina. Ili te mrze ili te obožavaju.
"Paok je doveo Zagorakisa, Zizija Vrizasa, Konstantinidisa, Lakisa… celu tu ekipu koja je sa Grčkom osvojila titulu prvaka Evrope. Veliki projekat, to me privuklo. Nažalost, nisam previše igrao. Trener je bio Fernando Santoš, jedan od najboljih stručnjaka današnjice. Zvuči kao paradoks, ali sam sa njim imao vrlo korektan odnos. Od samog starta smo postavili stvari na svoje mesto. Ja sam ga pitao zašto ne igram, on je rekao da moram da popravim defanzivu. Čak je i Vladu Ivića koji je tada bio u Arisu zamolio da apeluje na mene. Rekao je ’ako ga stavim, idem protiv svojih principa’. Ostao sam dosledan svom stilu, pružili smo ruku jedan drugome i do kraja sam uglavnom grejao klupu".
Čak i sa ulogom rezerviste, uspostavio je fenomenalan odnos sa navijačima.
"Oni su me obožavali. Mnogo volim Paok, to je emocija koja traje i dan danas. Navijači su u tih par utakmica videli sve ono što su očekivali od mene. Kasnije sam na krštenju kod Vlade Ivića u hotelu Makedonija Palas koji drži vlasnik Paoka sreo Georgijadisa i Konstantinidisa koji su mi takođe rekli da su svim silama ubeđivali Santoša da me stavi u tim. Fernando je dobro znao moje kvalitete, vodio je Sporting i Porto u onim mečevima protiv Partizana. Jednostavno, ni on ni ja nismo želeli da odustanemo od vlastitih načela. Sve drugo je funkcionisalo na savršenom nivou. Osećao sam se kao kod kuće, u Solunu mi se rodila ćerkica… u principu, tamo gde su mi se rađala deca, ja uopšte nisam dobijao šansu da igram (smeh). Verovatno su mi misli bile na sasvim drugoj strani".
…
TOP 11 – Seržo KONSEISAO (vezni red)
„Strašan igrač. Videlo se i tada da oseća fudbal i da ima njuha za trenerski posao. Mislim da će sa Portom napraviti vrhunske rezultate. Učio je zanat od Fernanda Santoša, a tu je zaista imalo šta da se nauči. Družili smo se, izlazili zajedno… on je divna osoba, maksimalno iskrena i otvorena… puna života… iz ove perspektive, mnogo mi znači što sam tokom karijere imao privilegiju da sarađujem sa ljudima poput Serža Konseisaoa. Njegova karijera i broj osvojenih trofeja dovoljno govore o svemu… Porto, Parma, Lacio, Inter… Nastupi i golovi za reprezentaciju Portugala… vanserijski igrač i fenomenalna ličnost“.
…
ENERGI KOTBUS (2008 – 2009)
Kandidati iz Energi Kotbusa:
Golmani: Tomislav Piplica, Gerhard Tremel
Odbrana: Čagdaš Atan, Aleksander Bitrof, Ovidiju Burka, Mario Cvitanović, Tomas Franke, Peter Hakenberg, Lukaš Kanik, Savo Pavićević, Ivan Radeljić, Jan Rajnoh, Vragel da Silva, Danijel Zibig
Vezni red: Stanislav Angelov, Marijuš Kukjelka, Marko Kurt, Mihael Lerhl, Kristijan Miler, Stiven Rivić, Timo Rost, Đaji Šao, Ervin Skela, Denis Sorensen, Dušan Vasiljević
Napad: Adi, Frenklin Bitenkur, Branko Jelić, Emil Jula, Nils Petersen, Dimitar Rangelov, Mark-Filip Cimerman
…
U Nemačkoj je sve bila sušta suprotnost onoga što je doživeo u Mesini, Đenovi, Solunu…
"Šetaš gradom i niko te ne prepoznaje… a dva dana pre toga si dao gol Bajernu iz Minhena. Nepojmljivo. Ali ako bih birao gde mi je bilo najbolje druženje sa saigračima, onda je to definitvno Kotbus. Balkanska kolonija… Jelić, Vasiljević, Pavićević, Cvitanović, Piplica, Radeljić, Ivić… imali smo Rumuna, Danca, Kineza… Bugare… ne znam da li je pet Nemaca bilo pod ugovorom (smeh). U svlačionici se slušala isključivo srpska muzika. Grad je mali, ružnjikav… dosta hladan u poređenju sa lokacijama gde sam pre toga igrao fudbal. Svega dva kafića i tu su nas supruge čekale sa decom posle svakog treninga. Pravili smo zajedničke rođendane, prisvajali 'strance' našom balkanskom energijom..."
Za Bajern je vezana i najlepša uspomena iz tog poglavlja njegove karijere.
"Izlazimo na tek otvorenu Alijanc Arenu i ja zamišljam sebe kao foto-montažu. Šta ću ja ovde… nije realno… jednostavno, kao da ne pripadam tom ambijentu. U Italiji infrastruktura nije na nekom nivou, stadioni su stari i oronuli. Ovo u Nemačkoj je nešto sasvim drugo. Odigrao sam odličnu utakmicu, dao gol, bio među najboljim u svojoj ekipi… Generalno, u Bundesligi sam uživao u fudbalu i nekoliko puta tokom sezone bio u Timu kola. To je ravno podvigu ako se ima u vidu da je Frank Riberi u tom periodu bio u životnoj formi, a zna se da smo igrali na istoj poziciji".
TOP 11 – Dimitar RANGELOV (napad)
"U toj sezoni, prvi strelac Energija. Odličan napadač, sjajno smo se slagali Posle je potpisao za Borusiju Dortmund, ima preko 40 nastupa za bugarsku reprezentaciju. Otkidao je za našom muzikom… i to onom najgorom… da ne pominjem izvođače, da se ne naljute. Tačno znaš kad Rangelov stiže na trening… otvoren prozor na autu i radio do daske. A tek stajling!?!? Gospode bože. Da ne poverujete šta su on i Angelov navlačili na sebe. Da su bili u Mesini, svaki dan bi se goli vraćali kući. Sekli bi im makazama deo po deo (smeh)".
…
MAKABI (2009 – 2010)
Kandidati iz Makabija:
Golman: Liran Strauber
Odbrana: Roni Gafni, Lior Gan, Niso Kapiloto, Dor Malul, Ronald Raldes, Ori Šitrit, Amiran Škalim, Juval Špungin, Igor Tomašić
Vezni red: Juval Avidor, Tamir Čahalon, Giljermo Izrailevič, Andrej Komac, Tom Menšerov, Ref Perec, Josi Šivhon, Zion Cemah, Šeran Jeini
Napad: Janiv Azran, Maor Buzaglo, Emanuel Majuka, Omri Ron, Ilja Javrujan
Imao je ponude Nirnberga i Frajburga, a opredelio se za Izrael.
"Nisam u to vreme imao menadžera i našao sam se u situaciji da u avgustu nemam nikakvu ideju gde ću nastaviti karijeru. Javljale su se razne agencije, nudili klubove, ali niko nije imao konkretno rešenje. Vratio sam se u Beograd da treniram sa Teleoptikom i posle prvog treninga zove me jedan agent i kaže ’imam za tebe Makabi, da li bi želeo u Tel Aviv’. Ženin prvi komentar je bio ’samo ne tamo’. Kada se pomene Makabi, prva asocijacija je veliki klub, ponos Izraela. Ali kada se pomene Tel Aviv, većina ljudi pomisli na ratove i bombardovanja. Međutim, ja kao veliki ljubitelj dokumentarnih emisija na specijalizovanim kablovskim kanalima, kada sam prvi put video reportažu o Tel Avivu, rekao sam sebi ovo je Majami. Proveli smo divnih godinu dana u Izraelu. Kod njih je sve opušteno… boli me noga, kažu ’nema veze, odmori pa ćeš sledeću’. Dođe ponedeljak, bol ne prestaje, kažu odmori do petka, pa ćemo da vidimo. I tako mesec i po dana. Posle, operacija, pa oporavak… i ja shvatim da sam tri meseca proveo na plaži i uživao u životu".
…
TOP 11 – Andrej KOMAC (vezni red)
"U sistemu za koji sam se opredelio, ključnu ulogu ima igrač ispred poslednje linije. Vrlo rado bih stavio Duljaja ili Adija Nađa, jer sam za obojicu emotivno vezan i smatram ih vanserijskim fudbalerima. Uverio sam se mnogo puta koliko je njihov učinak bitan za konačan rezultat, da su srce tima i da smo isključivo zahvaljujući njihovoj igri mi iz ofanzive imali punu slobodu i pravo na grešku. Andrej je upravo taj tip igrača, ne staje 90 minuta, radi za ekipu… stabilan, fizički besprekorno spreman… a van terena povučen, baš kao Duki. Branio je boje Slovenije na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi. Porodičan tip, ostali smo dobri prijatelji i posle igračke karijere".
…
PARTIZAN II 2010 – 2011
Kandidati iz Partizana II:
Golmani: Vladimir Stojković, Radiša Ilić, Živko Živković
Odbrana: Aleksandar Miljković, Ivan Stevanović, Vojislav Stanković, Marko Jovanović, Stefan Savić, Aleksandar Lazevski, Mladen Krstajić, Džozef Kizito
Vezni red: Medo Kamara, Ljubomir Fejsa, Nemanja Tomić, Radosav Petrović, Almami Moreira, Darko Brašanac, Saša Ilić, Aleksandar Davidov, Stefan Babović, Zvonimir Vukić, Milan Smiljanić
Napad: Kleo, Pjer Boja, Miloš Bogunović, Prins Tagoe, Marko Šćepović
Sale Stanojević je nasledio Plavog Stevanovića, ali su se obojica složili da je povratak Ilieva pravo rešenje za Partizan.
"Tu je sekretar stručnog štaba Ljubiša Ranković odigrao ključnu ulogu, jer je forsirao priču da sam ja igrač koji nedostaje timu u pohodu na nove trofeje. Potrudio sam se da opravdam njegovo poverenje, završio sam sezonu kao prvi strelac lige, osvojena je Dupla kruna i ušli smo po drugi put u Ligu šampiona. Pogodio sam protiv Helsinkija, asistirao u obe utakmice sa Anderlehtom… u jednoj od najuspešnijih sezona u istoriji kluba, dao sam pun doprinos i bio među najboljim pojedincima. Ostaje žal što u grupi sa Bragom, Šahtjorom i Arsenalom nismo imali bolji učinak, ali već je bilo tumbanja u ekipi i to se odrazilo na rezultat. Ta ekipa koja je osvojila Duplu krunu i ušla u Ligu šampiona, ubrzo je rasformirana i dovedeni su igrači koji nisu bili dostojni dresa Partizana. Ceh je plaćen godinu dana kasnije, protiv Šamroka".
…
TOP 11 – Saša ILIĆ (vezni red)
"Za njega uvek mora da ima mesta. Jedan jedini, neponovljiv. Možemo mi van terena da se ne slažemo u nekim stavovima, ali to ništa ne menja. Sale zna, ja ga volim onom dečačkom ljubavlju kao u doba kad smo počinjali da se bavimo fudbalom. Zajedno smo osvajali titule, družili se, delili dobro i zlo… Jednostavno, genije fudbala. Nažalost, nije imao sreće da u Evropi pronađe klub koji će istrpeti njegovu genijalnost. Partizan ima specifičan stil igre koji je iz Saletovog repertoara izvukao ono najbolje. Meni je savršeno odgovarao, znali smo se u dušu, čitali misli jedan drugome, predviđali poteze… Ko god me pita, on je broj 1 i tu je tačka. Iskreno, nisam mogao da ga zamislim u ulozi selektora. Za razliku od Serža Konseisaoa, Sale nije odavao utisak čoveka koji je zainteresovan za trenerski zanat. Što ne znači da neće biti veliki trener, želim mu sve najbolje u novom poslu".
…
VISLA (2011 – 2013)
Kandidati iz Visle:
Golmani: Milan Jovanić, Filip Kurto, Mihal Miškijevič
Odbrana: Gordan Bunoza, Osman Čavez, Mihal Čekaj, Žunior Dijaz, Kju Dželijens, Marko Jovanović, Mateuš Kovalski, Mihael Lami, Lukaš Burliga, Arkadijuš Glovacki
Vezni red: Mateuš Arijan, Danijel Brud, Lukaš Gargula, Tomaš Jiršak, Andraž Kirm, Maor Melikson, Hervasio Nunjez, Dragan Paljić, Lukaš Rojevski, Radoslav Sobolevski, Adrijan Stanek, Alan Uriga, Cezari Vilk, Demijan Buras, Mihal Črapek, Kamil Kosovski, Emanuel Sarki, Pavel Stolarski
Napad: Dudu Biton, Rafal Boguski, Cvetan Genkov, Patrik Malecki, Mihal Ševčuk, David Kaminski, Danijel Sikorski
Nije bilo uslova za ostanak u Partizanu, a Visla se pokazala kao najprimamljivije rešenje.
"Žao mi je, jer sam hteo da ostanem u Humskoj za duplo manje novca nego što sam dobio u Poljskoj. A sa druge strane, Visla mi je dala duplo manje u odnosu na ponudu Hjundaija iz Koreje. Plan je bio da odigram još dve godine na top nivou i da završim sa fudbalom. Možda sam se rano oprostio, ali to je bio dogovor sa suprugom, kada Leon krene u prvi razred, kraj karijere. Vislu je držao jedan od najbogatijih ljudi u Poljskoj i došao sam da odbranimo titulu i da pokušamo da uđemo u Ligu šampiona. Podstaknuti Evropskim prvenstvom u svojoj zemlji, Poljaci u to vreme počinju da ulažu ogroman novac u fudbal. Infrastruktura na vrhunskom nivou, TV prava, puni stadioni, novi sistem takmičenja… sve mi se to dopalo. Prolazimo prvo kolo, drugo kolo… i u plej-ofu nalećemo na Apoel. Ali onaj Apoel sa našim trenerom Ivicom Jovanovićem koji će te sezone dogurati do četvrtfinala Lige šampiona".
Surovi žreb…
"Neverovatno. Žestoka borba u obe utakmice. U Krakovu smo ih dobili 1:0, nisu mogli da priđu našem golu. Odlazimo tamo, 2:0 za njih na 20ak minuta pre kraja, ja asistiram Vilku za 2:1 i mi sa tim rezultatom ulazimo u Ligu šampiona. I to su one situacije kada vidiš da je suđeno da ispadneš. Tri minuta pre kraja, lopta se u istoj akciji tri puta odbija do njihovih igrača, da bi je Ailton smestio u mrežu i doneo Kipranima veliko slavlje. Mi smo morali u Ligu Evrope, grupa sa Odenzeom, Tventeom i Fulamom… Igrali smo fantastično, protiv Fulama sam bio Igrač utakmice… ali imamo predsednika koji je i dalje utučen zbog Lige šampiona i to se oseća svuda unutar kluba. Mi prolazimo grupu, protiv Standarda u nokaut fazi gazimo kod kuće sa igračem manje, jer je Žekaj dobio crveni karton u već u 30. minutu… završava se 1:1, u Liježu opet sa igračem manje (crveni za Nunjeza), 0:0 i mi ispadamo iz Evrope".
Prva sezona je ličila na nešto, u drugoj totalni potop.
"Zvučaće neprofesionalno sa moje strane, ali ja sam se posle pauze vratio na pripreme i ekonom je opremu veličine M morao da mi zameni sa L (smeh). Počeo sam pre vremena da razmišljam o penziji i priznajem pošteno da tu drugu godinu nisam zaslužio sve ono što su mi dali u Visli. Kako u finansijskom, tako i u emotivnom smislu. Odnos sa navijačima, rukovodstvom kluba, meštanima Krakova, bio je fenomenalan. Odlazio sam kasnije kao specijalni gost na njihove utakmice, ali sve je bilo drugačije. Novi gazda, drugi ljudi, drugačija atmosfera. Kada sam imao prvi Derbi u ulozi sportskog direktora, došla je TV ekipa iz Poljske i poklonili su mi maskotu Visle koju i dalje čuvam u kancelariji na stadionu Partizana. Oni mnogo vole naš fudbal, sećam se i dok sam igrao tamo, nacionalna televizija je svake sezone prenosila beogradski Večiti derbi".
…
TOP 11 – Arkadijuš GLOVACKI (odbrana)
"Legenda poljskog fudbala. Mislim da je danas u rukovodećoj strukturi Visle. Stigao je iz Leha kao mlad igrač i punih 10 godina bio oslonac poslednje linije kluba iz Krakova. Ima preko 200 nastupa za Vislu i bio je sve do Evropskog prvenstva 2012. standardni reprezentativac svoje zemlje. Jaka ličnost, autoritet u svakom smislu… van terena divan momak. Vratio se iz Trabzona 2012. godine i do kraja karijere branio boje Visle. U Poljskoj je to praksa da se fudbaleri posle određenog perioda u inostranstvu, vrate u klub u kome su stekli afirmaciju. Tako nam se i Kamil Kosovski svojevremeno pridružio u Krakovu i pojačao tim za izazove na evropskoj sceni".
…
REPREZENTACIJA (2003)
Kandidati iz reprezentacije:
Golmani: Dragoslav Jevrić, Dragan Žilić
Odbrana: Zoran Mirković, Nemanja Vidić, Dejan Stefanović, Mladen Krstajić, Nikola Malbaša, Nenad Đorđević, Dragan Šarac, Predrag Ocokoljić, Milan Dudić
Vezni red: Nenad Kovačević, Goran Trobok, Zvonimir Vukić, Nikola Lazetić, Dragan Mladenović, Dejan Stanković, Saša Ilić, Igor Duljaj
Napad: Nenad Jestrović, Savo Milošević, Predrag Mijatović, Darko Kovačević, Marko Pantelić
Debitovao je kod Deje Savićevića, a prvenac upisao kod Ilije Petkovića.
"I to je bilo to… (SMEH). Imam dve utakmice, 37 minuta na terenu i jedan gol u dresu sa državnim grbom. Strašan prosek (smeh). Šteta, jer sam u to vreme uz Dejana Stankovića i Sinišu Mihajlovića bio jedini srpski igrač u najjačoj ligi na svetu. Očigledno je bilo ljudi koji su uticali na moj status u reprezentaciji, ne mogu to drugačije da objasnim. Ja sam u tom periodu dobijao pozive makedonskog Saveza, jer mi je otac Makedonac. Ali sam odbio, osećao sam samo Srbiju kao svoju reprezentaciju, iako sam znao da se po pitanju statusa ništa neće promeniti. Bez obzira na sve, ponosan sam na te dve utakmice, na vreme koje sam proveo sa istinskim vedetama srpskog fudbala. U Bremenu sam zamenio Troboka i odigrao desetak minuta utakmice sa Nemačkom, dok sam u Plocku ušao umesto Save Miloševića i u finišu susreta ublažio poraz od Poljske (3:4)".
TOP 11 – Savo MILOŠEVIĆ (napad)
"Bili smo cimeri na jednom okupljanju, jer je njegov standardni cimer Darko Kovačević bio povređen i nije se našao na spisku selektora. Ostajali smo svake noći budni do 3-4 sata, jer mi je Savo pričao o svojoj filozofiji fudbala i smislu života. Ja ga obožavam. Ta njegova svestranost, energija koju širi svuda gde se pojavi… to je nešto fascinantno. Dokazao se prošle godine kao trener Partizana, pre toga je napravio čudo na funkciji direktora mlađih kategorija u savezu. Sećam se njegovih reči uoči naših mečeva sa Realom u Ligi šampiona, stalno mi je govorio da je on najbolje partije u Španiji pružao upravo protiv slavnog kluba iz Madrida. Kaže to su najbolji igrači na svetu i oni ti dozvoljavaju da igraš jer im je izazov da se nadmeću sa tobom. Ja sam ga poslušao i uživao sam u nadmetanju sa galaktikosima".
…
POPUNA TIMA (dva štopera)
…
TOP 11 – Mladen KRSTAJIĆ (odbrana)
"Definitivno jedan od najboljih defanzivnih igrača sa kojima sam igrao tokom karijere. U Nemačkoj sam shvatio o kakvoj je igračkoj veličini reč. Taj personality, ta harizma… to je neverovatno. Veže nas i ona utakmica sa Lacijom u Beogradu, obojica smo savladali Markeđanija i namučili onaj strašni tim Svena Eriksona".
…
TOP 11 – Mark JULIJANO (odbrana)
"Razmišljao sam o Bati Mirkoviću koji može da igra bilo koju poziciju u odbrambenoj liniji, možda bi u sistemu sa trojicom pozadi bio i bolje rešenje od Glovackog. Imao sam i Vensana Kandelu, koji je u fudbalskom smislu bio neviđeno inteligentan. Ali, staviću mog velikog prijatelja Julijana. Baš smo se skoro čuli kada sam gostovao kod Igora Miklje na Sportklubu i tada smo ga zvali telefonom da nam priča neke anegdote iz igračkih dana. Stalno ga pitaju da li je bio faul nad Ronaldom u čuvenoj utakmici Juve-Inter za skudeto na Dele Alpiju. Naravno, njegov odgovor je uvek isti, ubeđen je da nije zaustavio Brazilca na nepropisan način. Šta reći o Julijanu posle toliko osvojenih trofeja. Jednostavno, rođeni šampion".
…
Kandidati za trenera:
Ljubiša Tumbaković, Miodrag Ješić, Lotar Mateus, Vladimir Vermezović, Bortolo Muti, Bortolo Muti, Bruno Đordano, Alberto Kavazin, Đovani Vavasori, Fernando Santoš, Bojan Prašnikar, Nil Levin, Aleksandar Stanojević, Mihal Probjerž, Francišek Žmuda, Dejan Savićević, Ilija Petković.
…
TOP 11 – Lotar MATEUS (trener)
"Nemam uopšte dilemu, iako sam radio sa još nekoliko vrhunskih stručnjaka od kojih su neki bili i selektori svojih zemalja. Lotar je neka druga dimenzija. Kapiten Nemačke svetskog šampiona, najbolji igrač Svetskog prvenstva, osvajač Zlatne lopte. Zračio je šampionskom energijom i to se osećalo na svakom koraku. Zahvaljujući njegovoj harizmi i pobedničkom mentalitetu, prošli smo Njukasl i ušli u Ligu šampiona. Do njegovog dolaska u Partizan, bilo je daj samo da pobedimo male klubove, da nas mediji ne ocrne ili da nas ne napadnu navijači. A protiv velikih da se ne obrukamo, rezultat nije bitan. Lotar je to iz korena promenio. Sećam se utakmice u Madridu, igramo dobro, daju nam gol iz ofsajda, mnogo šansi… izgubimo 1:0 i na aerodromu svi presrećni… smejemo se, šalimo… on nam priđe i pita ’šta to slavite’. Kažem ’šefe, egal sa Realom, najvećim klubom svih vremena, možda sa najboljim timom u klupskoj istoriji…’. On se samo namrštio i rekao ’ljudi, izgubili smo utakmicu, ne razumem šta slavite’. To je ono što šampione razlikuje od običnih smrtnika".
Ivica ILIEV – Mojih TOP 11: Kralj – Glovacki, Krstajić, Julijano – Komac – Seržo Konseisao, Ilić, Rosi – Rangelov, Milošević, Zampanja. Trener: Lotar Mateus.
…
"Ja bih drage volje stavio Peđu Mijatovića koji je za mene najveće ime Partizana i jedan od najboljih igrača jugoslovenskog fudbala svih vremena. Odigrali smo zajedno tu jednu utakmicu u Bremenu, ali verujte mi da me sramota. Za mene je to nerealno. Ne mogu da zamislim sebe u istom timu sa takvom fudbalskom veličinom kao što je Peđa Mijatović".
(mondo.rs)