Makabi Tel Aviv, evropski prvak iz 2004. i 2005, u nedelju od 21 čas igraće sa CSKA ili Taukeramikom za svoju petu kontinentalnu krunu!
Oko četiri hiljade bučnih Izraelaca, uključujući i nekoliko rabina koji su valjda bili tu da pomognu sa spiritualne tačke gledišta, slave spektakularnu pobedu nad italijanskim Montepaskijem 92:85 - (8:20, 25:25, 28:19, 31:21) u prvoj utakmici Fajnal fora u Madridu.
Montepaski je u 25. minutu imao velikih 15 poena prednosti (54:39), ali se onda potvrdilo da velike timove, klubove koji znaju kako se osvajaju trofeji, nikada ne treba otpisivati pre vremena. Mnogo hvaljena odbrana ekipe iz Sijene u preostalih 15 minuta se potpuno raspala i primivši čak 53 poena omogućila protivniku da se vrati iz “mrtvih”.
Brazilac Aleks Garsija sa 19 poena je predvodio grupu od pet igrača Makabija sa dvocifrenim učinkom. Kapiten Derik Šarp, kom je ovo sedmi Fajnal for u karijeri, ubacio je 17, Terens Moris i Vil Bajnam po 13, a američki Jevrej Dejvid Blutental 11 poena.
Potpuni trijumf i opravdanje Makabijevog koncepta “legije stranaca”, u kojem lokalni talenti i reprezentativci Izraela Elijahu i Halperin igraju tek toliko da podrže iskusnije košarkaše sa pašošima drugih zemalja!
Plejmejker Montepaskija Terel Mekintajer sa 26 koševa je dvostruko premašio svoj ovosezonski prosek. Ipak, igrač koji je tako sigurno vodio svoj tim ka pobedi, nekako je zaokrenuo brod ka porazu, davajući ton napadu, koji se nadalje odvijao sa neodgovornošću kao svojom dominantnom karakteristikom.
Kada su im ponestale ideje za igru pod košem, igrači Sijene u potpunosti su se okrenuli šutu spolja, a tim koji na jednoj utakmici uputi 45 pokušaja za trojku i pogodi samo 11 nikako ne zaslužuje da se nadje u finalu. Na drugoj strani, žuto-plavi iz Tel Aviva su održali lekciju iz šuterske ekonomičnosti, pogodivši 11 trojki, ali iz svega 22 pokušaja.
Makabi je izjednačio tek početkom poslednje četvrtine (64:64), Bajnam i Blutental trojkama su doneli vodjstvo, koje više nije prelazilo na drugu stranu. Litvanski centar Krištof Lavrinovič usamljen nije mogao da spreči brodolom.
Montepaski je mogao da postane ono što je Porto bio u fudbalskoj Ligi šampiona 2004. Ekipa bez velikih zvezda, kolektiv koji melje intenzitetom igre u defanzivi i čija ukupna vrednost daleko nadmašuje prost zbir pojedinačnih kvaliteta.
Medjutim, mladi trener Simone Pjanidjani, koji izgledom dosta podseća na starijeg kolegu i zemljaka Serdja Skariola, nije u Madridu uspeo da postane košarkaški Žoze Murinjo.
Odbrana Sijene uporno se skupljala u reketu oko Morisa i Nikole Vujčića, ali iza linije od 6,25 metara spremno su čekali Garsija, Blutental i pre svih iskusni Šarp. On je pogodio dva puta sa istog mesta, prvi put u drugom poluvremenu približio Makabi ispod deset razlike i potpuno raspalio strasti na tribinama.
Fajnal for je ipak pozornica za velike igrače! Italijanski gradić od šezdesetak hiljada stanovnika, koji se zbog svojih kulturno-istorijskih vrednosti nalazi pod zaštitom UNESKO-a, moraće da sačeka četvrtu šansu.
(izveštač MONDA iz Madrida Ivan Bogunović, foto: MN Press)