Svetislav Pešić dobio je pitanje ko je najbolji igrač kog je trenirao.
Svetislav Pešić završio je košarkašku karijeru 1979. godine i tri godine kasnije ušao je u trenerske vode. Vodio je nekoliko reprezentacija, mnoge vrhunske klubove, ima pregršt trofeja i priznanja. Kako sam kaže, trenirao je mnoge različite generacije srpskih i jugoslovenskih košarkaša i imao mnogo uspjeha sa mnogima.
Tako je tokom razgovora za "Biznis priče" imao i dio gdje je odgovarao na pitanja iz publike. Jedno od pitanja koje je dobio bilo mu je posebno teško - ko je najbolji igrač kog je trenirao. "Uh, sad si, to ti je dobro pitanje. Teško je", počeo je Pešić svoj odgovor.
Onda je krenuo da nabraja imena igrača. "Jedno vrijeme sam mislio da je najbolji igrač Detlef Šremf, njemački reprezentativac i jedan od prvih koji je otišao u NBA. Pa sam onda mislio da je to Toni Kukoč, jer volim te univerzalne igrače koji mogu puno stvari da urade, prije svega za tim, to su dva igrača koji su mijenjali košarku u tom vremenu. Krešimira Ćosića nisam trenirao, igrao sam protiv njega, on ne dolazi u obzir u ovom pitanju."
"Selektore, ko je najbolji igrač kog ste trenirali?": Pešić izgovorio 4 imena i izabrao samo jednog
Nastavio je da priča u istom dahu. "Poslije toga sam mislio da je to Bodiroga, zato što je Dejan i u Barseloni i u reprezentaciji bio sa mnom, poznavao sam kompletnu njegovu karijeru, još od kada je otišao kod Boše Tanjevića. Možda je i jedini koga znam u ovoj košarci da je napravio apsolutno najimpresivniju transformaciju od igrača plejmejkera do najboljeg skorera u Evropi, kako god hoćete. Tada sam pomislio da je to i jeste.
Ko je zaista najbolji? Nikola Jokić. "Ali, sada, kako sam ovih nekoliko godina sa Nikolom Jokićem, stvarno mislim da je on trenutno najbolji", kaže Pešić.
Šta povezuje sve generacije?
"Selektore, ko je najbolji igrač kog ste trenirali?": Pešić izgovorio 4 imena i izabrao samo jednog
Uporedio je Pešić i razne generacije koje je trenirao i šta ih povezuje. "Autoritet se gradi znanjem, nema zamjene za znanje. Ako nisi siguran u ono što radiš, nemoj da ulaziš u dvoranu. Tamo te čekaju momci koji od tebe očekuju da znanje koje imaš podijeliš sa njima i da oni budu bolji. Sa znanjem se niko nije rodio, mora mnogo da se uči, da se istražuje, bio sam trener svuda, trenirao sam i niske, visoke i debele i mršave i one iz Holandije, Argentine i Australije i tako dalje. Svi su različiti, ali svi bi željeli da budu bolji. Trenirao sam tri generacije srpskih ili jugoslovenskih igrača, kako god hoćete."
Upravo je to ono što se nije promijenilo do sada. "Od te 1967, 1968. generacije, Divac, Rađa, Kukoč, Koprivica, pa sam onda vodio ljude iz generacije Bodiroge, Stojakovića, Jarić, Drobnjak, da ne zaboravim neke i sada ova treća generacija. Šta se kod tih mladih ljudi nije promijenilo? Svi oni žele nekoga na koga mogu da se oslone da ih vodi. Da bi nekoga vodio, moraš da imaš znanje, da ne govorim o radnoj etici", zaključio je Pešić.