Stamenom centru Panatinaikosa je prošlogodišnja titula prvaka Evrope donijela delimičnu satisfakciju za propušteno sa crno-bijelima u Parizu 2010.
Da je Teodosićev šut te večeri u Bersiju pogodio makar obruč, Džoš Čildres ne bi uhvatio loptu u vazduhu i zakucao je u koš, a Partizan bi se plasirao u finale Evrolige i "izazvao" budućeg prvaka, Barselonu.
Bio bi to još jedan korak naprijed u čudesnoj sezoni crno-bijelih, tokom koje im je gotovo sve išlo na ruku, uključujući događaje koji su isprva smatrani pehovima (Palasiova "ispala" koja je vodila angažmanu Mekejleba i potom dolazak Robertsa umjesto povrijeđenog Milojevića).
Jedna od najjačih karika u tom lancu bio je Srbin iz Australije, Aleksandar Aleks Marić, koji je leta 2009. kao potpuni anonimus doveden iz Granade, na preporuku Vlada Šćepanovića...
Sa svojih 211 centimetara, širokim ramenima, odličnom "pik" igrom i pozicioniranjem u reketu, brzo je postao noćna mora protivničkih odbrana. U prvoj fazi Evrolige je do povrede koljena bio bukvalno nezaustavljiv, potom mu je trebalo vremena da se vrati u formu, da bi upravo protiv Olimpijakosa nanizao 17 poena, osam skokova, po tri asistencije i ukradene lopte. Za indeks korisnosti 30!
Međutim, utakmica je izgubljena...
"Naravno da žalim zbog toga i da mi je dugo bilo teško. Malo se ta gorčina ugasila titulom koju sam osvojio sa Panatinaikosom prošle godine. Samo, bio bi veći uspjeh da sam to uradio sa Partizanom", rekao je Marić za MONDO u Istanbulu.
"Niko se nije nadao da ćemo otići na Fajnal for. Protivnici su nam bile ekipe sa budžetima od 20-30 miliona evra, a mi smo imali dva miliona i neki kusur. Žao mi je i dalje, ali šta da se radi..."
Mada je bio raspoložen da ostane u Beogradu, realnost je odvela stvari u drugom pravcu. Kao član idealne petorke Evrolige za tu sezonu, našao se na meti mnogo bogatijih klubova.
"To je ta strana košarke koja se zove biznis", prokomentarisao je svoj odlazak iz Partizana.
"Ja košarku volim da igram, a za ostale stvari ima ko je zadužen".
Što je najinteresantnije, Aleks u Panatinaikosu igra vrlo malo, ali kaže da mu je interes tima u prvom planu i da je atmosfera u timu takva da nema mjesta nezadovoljstvu.
"U kojoj god ekipi igraš, namijenjena ti je određena uloga. Željko je osam puta osvojio Evroligu i naravno da zna šta radi. Svi igrači Panatinaikosa vjeruju njemu i verujemo jedni u druge. Svako obavlja svoj dio posla, zato i imamo toliko uspjeha".
Kuriozitet vezan za Marića je da će u petak postati jedini igrač sa aktivnim nizom od tri nastupa na Fajnal foru. Kako baš on?
Tako što je PAO jedini učesnik F4 turnira 2011. i 2012 (prošle sezone su igrali Makabi, Real i Montepaski umjesto CSKA, Olimpijakosa i Barselone), a kada je Marić 2010. učestvovao sa Partizanom, onda je izostao Panatinaikos...
"Zeleni" su ljetos pretrpili neke bitne promjene u sastavu, tokom sezone nisu baš briljirali, ali su se preko Makabija (3:2) ipak probili među četiri najbolje ekipe "starog kontinenta".
Mogu li da savladaju CSKA?
"Dobro smo se pripremili u posljednjih sedam-osam dana, otkako smo završili sa obavezama u grčkom plej-ofu. Imali smo mnogo uspona i padova tokom sezone, ali mislim da smo našli dobar nivo i nadam se da ćemo to da zadržimo protiv CSKA, koji je sezonu odigrao na konstantno visokom nivou i opasan je protivnik", ističe Marić, jedan od petorice Srba koji će igrati u dvorani "Sinan Erdem".
(tekst i foto: I. Bogunović - MONDO)