Partizan će sledeće sezone u timu imati i Kanadjanina. Tačnije rečeno, Srbina s kanadskim pasošem.
Luka Basta, momak koji je rodjen u Beogradu, a odrastao u Torontu, spremao se za novi put preko „bare“ kada je stigao poziv iz Humske. Tada je prestao da misli na Ameriku, jer Partizan ne zove svaki dan i ne odbija se tek tako.
"Imao sam u rukama avionsku kartu. Stvari su bile spremne i samo sam čekao dan kada ću da krenem za SAD. Odavno sam sebi rekao da u Srbiji ostajem samo ako me pozove Partizan. Tako je i bilo. Umesto učešća na letnjim kampovima u SAD, potpisao sam četvorogodišnji ugovor sa crno-belima", ističe 18-godišnji Basta.
Nije teško zaključiti zašto je čekao baš Partizan.
"Trener Duško Vujošević je osnovni razlog zbog kojeg sam stigao u redove šampiona. Dobro je poznato kakav je stručnjak i kako se u Partizanu radi s mladim igračima. Dejan Milojević i Luka Bogdanović, koji su nekada takodje igrali za Beovuk, mnogo toga lepog su mi ispričali o klubu iz Humske. Uz to, veliki sam navijač crno-belih…", kaže doskorašnji član Beovuka u intervjuu MOZZART SPORTU.
Luka je na stolu imao nekoliko ponuda prestižnih američkih univerziteta.
"Može Amerika i da sačeka. Sada imam priliku da napredujem u najboljem klubu u Srbiji, pored vrhunskog stručnjaka. Ako se tu dokažem, nije isključeno da se jednog dana oprobam i u NBA ligi. Vidim da to više baš i nije dečački san mnogih mojih vršnjaka, ali moj jeste."
Interesantno je da je Basta sa "betona" došao u Partizan. Naime, Vujošević ga je primetio na jednom meču srpske letnje lige, poznatije kao "beton lige", a nedugo zatim je potpisao prvi profesionalni ugovor u karijeri.
"Rečeno mi je da ću biti prijavljen za prvi tim, ali i za mladi koji se takmiči u Prvoj srpskoj ligi. Svestan sam da sam na novom početku, ali i da mnogo toga zavisi samo od mene. Ne plašim se Partizana, ne plašim se konkurencije. Volim košarku, volim crno-bele…"
Basta voli i da zakucava…
"Obožavam da akciju završim 'kucanjem'. To sam naučio od trenera Beovuka Kiće Milojevića, rodjenog brata Dejana Milojevića. Oduvek je insistirao da iz prodora idem na zakucavanje. S obzirom na to da sam dobro dete i da slušam trenere, tako je i bilo."
Košarkom je Basta počeo da se bavi u Torontu. S porodicom se 1993. preselio u Kanadu, da bi se u Beograd vratio pre pet godina. Na delu je u Er Kanada centru video Reptorse, odnosno Vinsa Kartera.
"Bio sam fasciniran. Nismo imali regularne karte, pa sam sa društvom išao u takozvanu Sprajt zonu, u vrhu dvorane, odakle se bukvalno ništa nije videlo. Ali, to nam nije bio problem. Šta ćeš, deca k’o deca, bilo nam je važno da smo deo NBA spektakla."
Često se, ističe, sa utakmica kući vraćao punih ruku. Sponzori su delili lopte, majice… Čak je i jedan dres završio u njegovom vlasništvu, kada se domogao trećeg reda u Er Kanada centru.
"Uhvatio sam dres Morisa Pitersona. Bio mi je veliki, poklonio sam ga. Drugar je slavio rodjendan i častio nas je mestom u trećem redu. Sećam se, igrali su Reptorsi i Vizardsi, s Majklom Džordanom na čelu. To je bila ludnica, nisam mogao da verujem očima da na samo nekoliko metara od nas trči veliki Majkl. Svi zajedno smo dobili najlepši rodjendanski poklon."
Život u Torontu i Beogradu nema mnogo dodirnih tačaka.
"Kada sam se vratio u Beograd sve mi je bilo malo čudno. Navikao sam na jedan stil života, a onda se sve promenilo. Tamo ti non-stop govore kako nije dobro da vreme provodiš na ulici… Ovde je, medjutim, sasvim normalno da sa društvom sediš u školskom dvorištu i pričaš o svemu i svačemu."
Pored navikavanja na nove-stare sugradjane, Luka je ponovo morao da obnavlja poznavanje srpskog jezika.
"U kući smo pričali maternjim jezikom, ali kada si primoran da komuniciraš na engleskom, jednostavno vremenom zaboraviš i ono što znaš. Srpski sam izuzetno loše i pričao i razumeo. Bilo je malo problema u školi, ali vremenom je sve došlo na svoje. Sada je dobro, zar ne?"
Iz Kanade je poneo i ljubav prema hip-hop muzici. Ostao je veran ovom muzičkom pravcu, iako baš ne ide uz njegovu pojavu.
"Kažu da sam dobro dete. Miran sam, lepo vaspitan. Sve to potiče iz kuće, a to što ljudi ovde imaju predrasude druga je stvar. Hip-hop sam pokupio u Torontu. Celo društvo se 'seklo' na repere. Oblačim se u tom stilu, Nosim kačkete naopako, volim široku garderobu. Šta je tu loše?"
Ništa, odgovaramo i odmah pretpostavljamo da Luka u eri narodnjaka nema mnogo izbora.
"Retko izlazim. Dobro je poznato kakva se muzika pušta u većini beogradskih klubova. Izadjem ponekad, ali brzo se smorim. Nije to za mene."
Rep imidž Luka je obogatio i bušenjem ušiju.
"Znam kakav stav ima Duško Vujošević po tom pitanju…"
A znaš li da ti budući trener obožava umetničke fotografije?
"Stvarno? Volim i ja da crtam, pogotovo grafite. Ide mi od ruke. Skoro da sam talentovan koliko i za košarku. Često nacrtam svoj lik i onda se igram."
Super, treneru će se svideti tvoj hobi.
"Videćemo..."
Doskorašnji fudbaler Crvene zvezde Dušan Basta nije u rodbinskoj vezi s Lukom.
"Svi me pitaju da li smo rodjaci. Nismo, čak ni ne navijamo za isti klub. Volim fudbal, mada vrlo retko pratim domaće prvenstvo. Na prvom mestu su Liga šampiona i španska Primera."
Luka je nedavno završio 14. beogradsku gimnaziju, ali je zbog (ne)planiranog ostanka u srpskoj prestonici propustio junski upisni rok na fakultetima.
"Partizan je sve pokvario. Šalim se, naravno. Trenutno tražim odgovarajući fakultet, idem na razgovore, a u prvom planu su mi ekonomija i internacionalni biznis."
Pre nego što postane akademski gradjanin, Luka će početkom avgusta, kada počnu pripreme, konačno obući crno-beli dres.
"Jedva čekam. Često sam bio na tribinama dvorane Pionir i navijao, a sada ću, nadam se, biti u situaciji da mene bodre. Evo, već sam se naježio!"
(www.mtsmondo.com)