"Igrao sam u malom gradu, u maloj srednjoj školi... Kad sam otišao na koledž, Dragan Tarlać me je pozvao i pričali smo dugo", objašnjava mladi centar "orlova" kako je prvi put došao u Srbiju.
Među reprezentativcima Srbije na Kopaoniku prvi put je i novajlija Dejan Kravić (23, 213 cm). Nije samo prvi put među "orlovima".
"Ma, prvi put sam u Srbiji, ne samo u reprezentaciji", objašnjava on uz širok osmeh.
Mladi i talentovani centar, doskorašnji student Teksas Tek univerziteta, a buduća "petica" grčkog Retimna, još deluje pomalo zbunjeno. Na Kopu nema vremena da predugo sabira utiske. Trenira dva puta dnevno i adaptira se na drugačiju košarku.
"Prvi utisak je dobar. Teže je nego što sam mislio. Ovde su najbolji srpski igrači na svetu, naravno da će biti teško. Malo je drugačija igra, u Americi je možda malo brže, ovde je snažnije. Dobro se radi, treniramo dobro, igramo 'pet na pet', 'četiri na četiri', svi su fini prema meni".
Kako je uopšte stigao do reprezentacije? Zaslugom i interesovanjem Košarkaškog saveza Srbije, pre svega Dragana Tarlaća, direktora mlađih košarkaških selekcija.
"U mlađim kategorijama niko nije znao za mene. Ni u Kanadi nisu znali za mene, igrao sam u malom gradu, u sredjoj školi, tek kad sam prešao u Teksas čuli su za mene. Pričao sam pre dve godine sa Draganom Tarlaćom, on me je našao na koledžu, dosta smo pričali i on je predložio da igram za B reprezentaciju. Sve vreme sam mislio da ću igrati za 'B' tim. Posle sam video svoje ime na spisku za 'A' tim, baš se iznenadio i eto me".
Na Kopaoniku najviše vremena provodi sa Vladimirom Štimcem, a cimer je sa Miroslavom Raduljicom. Pripreme koristi za napredak i adaptaciju na evropsku košarku, kakvu će igrati naredne sezone, pošto je potpisao ugovor sa grčkim Retimnom.
"Zadovoljan sam tim ugovorom. Pokazali su najveći interes, pa sam razmišljao: 'Što ovde ne bih potpisao na godinu, pa ako ne bude dobro mogu da odem negde drugde?". Ako bude dobro ostaću. Za sada sam zadovoljan".
Ipak, ne krije da mu je krajnji cilj, naravno, povratak u SAD.
"Voleo bih da se vratim, pogotovo zato što su mi tamo roditelji, brat i ujak žive tamo takođe... Sa druge strane, i u Evropi mi je dobro, ovde su mi deda, baba, stric, strina, rođaci su svi ovde u Mostaru i Nevesinju, pa mi je taman fino u Grčkoj, blizu sam im i brzo se stiže. Nisam ih video devet godina".
"Ma, prvi put sam u Srbiji, ne samo u reprezentaciji", objašnjava on uz širok osmeh.
Mladi i talentovani centar, doskorašnji student Teksas Tek univerziteta, a buduća "petica" grčkog Retimna, još deluje pomalo zbunjeno. Na Kopu nema vremena da predugo sabira utiske. Trenira dva puta dnevno i adaptira se na drugačiju košarku.
"Prvi utisak je dobar. Teže je nego što sam mislio. Ovde su najbolji srpski igrači na svetu, naravno da će biti teško. Malo je drugačija igra, u Americi je možda malo brže, ovde je snažnije. Dobro se radi, treniramo dobro, igramo 'pet na pet', 'četiri na četiri', svi su fini prema meni".
Kako je uopšte stigao do reprezentacije? Zaslugom i interesovanjem Košarkaškog saveza Srbije, pre svega Dragana Tarlaća, direktora mlađih košarkaških selekcija.
"U mlađim kategorijama niko nije znao za mene. Ni u Kanadi nisu znali za mene, igrao sam u malom gradu, u sredjoj školi, tek kad sam prešao u Teksas čuli su za mene. Pričao sam pre dve godine sa Draganom Tarlaćom, on me je našao na koledžu, dosta smo pričali i on je predložio da igram za B reprezentaciju. Sve vreme sam mislio da ću igrati za 'B' tim. Posle sam video svoje ime na spisku za 'A' tim, baš se iznenadio i eto me".
Na Kopaoniku najviše vremena provodi sa Vladimirom Štimcem, a cimer je sa Miroslavom Raduljicom. Pripreme koristi za napredak i adaptaciju na evropsku košarku, kakvu će igrati naredne sezone, pošto je potpisao ugovor sa grčkim Retimnom.
"Zadovoljan sam tim ugovorom. Pokazali su najveći interes, pa sam razmišljao: 'Što ovde ne bih potpisao na godinu, pa ako ne bude dobro mogu da odem negde drugde?". Ako bude dobro ostaću. Za sada sam zadovoljan".
Ipak, ne krije da mu je krajnji cilj, naravno, povratak u SAD.
"Voleo bih da se vratim, pogotovo zato što su mi tamo roditelji, brat i ujak žive tamo takođe... Sa druge strane, i u Evropi mi je dobro, ovde su mi deda, baba, stric, strina, rođaci su svi ovde u Mostaru i Nevesinju, pa mi je taman fino u Grčkoj, blizu sam im i brzo se stiže. Nisam ih video devet godina".