"Na dobrom je putu da napravi dobru reprezentaciju, biće vrhunski trener. Mislim da će ovu reprezentaciju dogurati daleko", reči su koje je Svetislav Pešić uputio Saletu Đorđeviću i reprezentaciji Srbije!
/Od izveštača MONDA iz Berlina/
Veza Svetislava Pešića i Aleksandra Đorđevića seže još do osamdesetih godina, kada je "Kari" bio selektor juniorske reprezentacije, a Saša plejmejker. Zajedno su 1987. stigli i do zlata u Bormiju.
Danas su kolege i obojica se nalaze u Berlinu.
Đorđević predvodi reprezentaciju Srbije na Eurobasketu, a Pešić vodi trenersku kliniku i svakodnevno daje intervjue nemačkim medijima. Naravno, praktično na svakom koraku ga pitaju za 1993. godinu, kada je predvodio Nemce do titule šampiona Evrope.
Te godine, poslednji put se dogodilo da domaćin Eurobasketa postane prvak Starog kontinenta.
"Mi smo EP upravo ovde počeli, u Berlinu je bila kvalifikaciona grupa,a za nas nije počelo najbolje, jer smo izgubili od Estonije. Međutim, već pre toga imali smo određene uspehe, jer je ta reprezentacija učestvovala i na Olimpijskim igrama, pa već imala iskustvo i već pobeđivala velike timove kao što je bila Grčka, pa Španija, pa Hrvatsku, u prvoj zvaničnoj utakmici nezavisne Hrvatske, igrali su Dražen (Petrović), (Toni) Kukoč...", rekao je Pešić u subotu novinarima beogradskih redakcija.
Taj uspeh posmatran je i upamćen kao velika senzacija. Pešić se ne slaže sa tim nazivom.
"Osvajanje prvenstva u Minhenu bio je veliki podvig i posmatran kao senzacija za sve koji nisu bili unutra i koji nisu posmatrali kretanja. Za nas, unutra, to je bio veliki uspeh, ne i senzacija, jer ne mogu da kažem da smo mi očekivali da ćemo biti prvaci Evrope, ali znali smo da je to EP šansa za tu generaciju, za košarku u Nemačkoj..."
Pešić se slaže sa ocenom da je ta titula bila inicicijalna kapisla za dalji razvoj nemačke košarke. Nedugo potom pojavio se i Dirk Novicki, koji je već onda bio na Pešićevom radaru.
"Dirk Novicki bio je tada već selekcioniran, bio je na pripremama... To su bili igrači ispod 15, 14, 16 godina. Naravno da je Nemačka i pre njega dala vrhunske igrače, počev od Detlefa Šrempfa, jednog od najvećih igrača koje je, uopšte, Evropa dala i koga možemo da poredimo sa najboljim igračima sa prostora bivše Jugoslavije. Tu je bio i Uve Blab, koji je igrao u NBA, Kristijan Velp, koji je nažalost prošle godine preminuo, bio je već u Filadelfiji, najbolji strelac Vašington Stejt univerziteta..."
"Nemačka je, kažem, u to vreme već imala dobrih igrača, ali ne toliki broj kao bivša Jugoslavija, Sovjetski savez, Španija... Onda se pojavila ta generacija koja je pobedila, pa je došla generacija 75,76,78 kao što je Novicki, kao što je bio i OkulaJa, Novicki, tu je i moj sin Marko bio... Oni su osvojili srebro na EP u Beogradu. Napravili su i ogroman uspeh osvojivši bronzu u Indijanapolisu, gde smo mi bili prvi...", pamti Pešić.
Kakva je sad nemačka reprezentacija?
"Novicki je dugo igrao za reprezentaciju, bio je važan i ostao važan i jako značajan za interes košarke. Iz godine u godinu je interes mnogo veći, Bundes liga je jedna od najorganizovanijih u Evropi i taj kompletan lanac ne zavisi od jedne karike. To se polako razvija na jedan način i tu smo - gde smo. Nemci imaju i sad dobru reprezentaciju, iako nemaju kontinuiteta, jer je novi selektor i jer mnogi igrači nisu ni igrali sa Dirkom. Ta reprezentacija ima budućnost, po mom mišljenju, iako ima tešku grupu, kao i naša reprezentacija. Očekujem da Nemačka bude među sedam, što i jeste njihov cilj da bi igrali kvalifikacioni turnir".
Jos jedno poznato lice u hotelu nase reprezentacije. "Vidimo se veceras, na promociji filma", pozdravio nas je Kari. pic.twitter.com/VteSmHZKMM
— MONDO Sport (@Mondo_Sport) September 4, 2015
A Srbija?
"Srbija je odlična. Ekipa je dobra. Imaju kontinuitet sa trenerom, sa Saletom, napravili su dobru dinamiku. Srbija je jaka kao ekipa. Košarka je ekipni sport, u kojem pojedinci odlučuju, ali mislim da imamo dovoljno pojedinaca koji se neće uplašiti zadnje lopte, a takvih utakmica biće ovde dovoljno, pogotovo u Berlinu".
Svi se slažu u oceni će "orlovi" i "panceri" početi učešće u berlinskoj "Grupi smrti", u kojoj su i Italija, Turska, Španija i Island.
"Grupa je jaka, jake su reprezentacije, imaju kontinuitet, Španija je zajedno dugo, Turska isto, Italija je definitivino napravila ekipu koja može da ide na medalju. Imaju takav tim sa puno strelaca, koji će umnogome zavisiti od napada. Ako budu napravili dobar balans. mislim da mogu da idu daleko, dalje nego što se sad očekuje".
Ipak, Pešić smatra da Đorđevićev tim nema razlog za strah ni od koga.
"Mislim da mi imamo bolji sastav i da nemamo koga da se plašimo. Moramo svakog da respektujemo, što nam nije uvek jaka strana, ali respekt je potreban, jer pojačava koncentraciju i ozbiljnost. Imamo i mi iskustva, jer su tu igrači koji dugo igraju na vrhunskom nivou i verujem u reprezentaciju Srbije. Neću o medaljama, pričaćemo o tome posle prve runde. Tada ćemo svi biti pametniji".
Kakav utisak je stekao o Đorđeviću kao selektoru?
"Sa Saletom sam često u kontaktu. Čujemo se, razgovaramo. Skoro smo bili zajedno kad sam bio u Beogradu. Na dobrom je putu da napravi dobru reprezentaciju, biće vrhunski trener, ako bude živ i zdrav, ako sve bude normalno. Trener se ne postaje samo u pobedama, već i u porazima, u teškim situacijama, povredama, neuspesima i treba mu dati podršku, jer to zaslužuje velikim entuzijazmom koji ulaže u reprezentaciju. Mislim da će ovu reprezentaciju dogurati daleko".
Ta utakmica mnogo će zavisiti od prvog kola. Svi su Nemce unapred bili proglasili za favorita, a protiv Islanda nikome ovde neće biti lako. Ako ih krene šut, to može da bude vrlo opasno.
"Nemačka ne mora da pobedi Srbiju. S obzirom na to da je Srbija trenutno bolja, to im (Nemcima) nije odlučujuća utakmica, a kad je tako, onda imaš tenziju, a nemaš pritisak i biće utakmica gde naši imaju više argumenata da pobede, ali meč traje 40 minuta, pa ćemo videti. Ko može da sačuva Novickog? Pa, Bjelica recimo..."
Njegova zasluga...
"Prvo, on je najzaslužniji, a mi koji smo bili u prolazu sigurno smo uticali na njegov razvoj, razum,evanje košarke, odnos, trening. Postao je ozbiljan dečko, porodičan, ozbiljan igrač, Dobio je neophodno samopouzdanje koje mu je uvek malo falilo. Napunio se iskustva, igrao je 2-3 godine najjaču ligu Evrope - Španiju, igrao je onda za Fenerbahče i sad je tamo gde pripada, iako bismo svi voleli da je u Evropi".