U večeri pognutih glava, selektor Đorđević poručio je: "Gore čela!" Ove sive subote u Lilu, treba naći snagu za poslednju bitku, posle poraza koji je svima teško pao.
/Od izveštača MONDA iz Lila/
Boli jer smo bili najbolji na turniru do faze u kojoj se osvajaju medalje. Boli jer i 13. godinu nećemo dočekati pehar košarkaša. Boli i jer ovaj litvanski tim teško može u istu rečenicu sa Amerima, koji su nam naneli prethodni poraz. Međutim, oni će igrati finale, a ne naš tim.
Boli i boleće. Kao što su i Raduljicu sigurno zabolele batine dok su ga i po dvojica tukla od ulaska u reket, pa do koša (te i takve batine verovatno su i odlučile, primetiće mnogi).
Boli kao što je i sve zaboleo Bogdanov ulaz u gužvu na "minus 2", Teova izgubljena lopta na "minus 3", Bjeličine ofanzivne greške, Ercegovi promašaji u nizu... Njih boli još jače.
Boli i pesma pijanih Litvanaca oko hale, njihovo "Lje-tu-va" do ranog jutra, kao i sinoćno iščekivanje preokreta, koji se nije dogodio. Sve to je neprijatno bar kao i konačnih "64:67", kao i egzekucije Seibutisa i Kalnietisa, kao i pomirenje s činjenicom da su Kazlauskasovi igrači pobedili sa 20 izgubljenih lopti i šutem za tri 2/14.
"Zaključao bih se sad negde", rekao je Stefan Marković, fajter poznat po tome da se nikome i nikad ne sklanja. Sada bi se se i on rado sklonio iz Lila zbog poraza i neuspeha.
Međutim, nema sklanjanja.
Naša reprezentacija dan posle mora da usmeri misli ka poslednjem izazovu na ovom Eurobasketu - duelu sa ranjenim Francuzima za treće mesto. Većina je prognozirala da će se ovaj par sresti u finalu i da će u nedelju deliti već spremne medalje. Ipak, tamo će biti ekipe koje su u polufinalu bile bolje. I to treba iskreno reći.
Izazov je i dalje veliki važan. Ko kaže da nije, neka se seti osećaja posle poraza u utakmici za treće mesto Svetskog prvenstva 2010, kada smo bili na nekoliko sekundi od finala, a potom okretali glavu ili menjali kanal kada su druge reprezentacije završile na podijumu, nasmejane. Pamtite li ko je bio umesto nas na trećem mestu? Litvanija.
I dalje razočarani zbog poraza, ne smemo zaboraviti nekoliko detalja, koji nisu alibiji, već činjenice.
Litvanci poslednja tri leta igraju polufinala, drugi put uzastopno su u finalu Eurobasketa, a na putu ka finalu Svetskog prvenstva zaustavili su ih Amerikanci. Nastupali su od osamostaljenja na svakom olimpijskom turniru, na kojem nas nije bilo više od decenije, a od Istanbula 2001. samo jednom su na Eurobasketu zauzeli mesto slabije od petog.
Sa druge strane, baš Stefan Marković, jedan od vođa i najiskusnjih, u Lilu je priznao selektoru da su "orlovi" prethodnih dana osećali da imaju sve više da izgube. Teret najvećih očekivanja očigledno je i dalje pretežak za naše momke koji su prošlog leta eksplodirali i zadivili sve. Meč sa Litvanijom, u kojem se poklopilo mnogo loših stvari, to je odlično pokazao.
Zbog toga, nije nevažno u nedelju, već i te kako važno. Zaključićete to i po buci sa tribina i borbi i želji Francuza da se u Lilu iskupe i poklone svom narodu bar bronzu. Sa medaljom oko vrata vedrijih "orlova", i nas će manje boleti Litvanija.