Po čemu ćemo pamtiti ovogodišnje Evropsko prvenstvo u košarci.
Konferencijom na kojoj je selektor Đorđević mnoge iznenadio nepotrebnim nabrajanjem razloga i nuđenjem opravdanja za zauzimanje četvrte pozicije, zaokružena je akcija "Eurobasket 2015".
Reprezentacija Srbije vratila se proteklih nedelja među najbolje četiri ekipe na kontinentu, drugi put od razlaza sa Crnom Gorom zaigrala u polufinalu, pa ipak doputovala u Beograd bez medalje, koju su joj mnogi stavljali oko vrata još od prvih rundi takmičenja.
Evo po čemu ćemo sve pamtiti Eurobasket 2015.
PRVI PUT SU ORGANIZOVALE ČETIRI DRŽAVE
Četiri ekipe, uključujući i našu, selile su se u pola noći zajedno iz Berlina u Lil, letom od 1.30. Slično su u Francusku (u ranu zoru) stizali i drugi timovi, izuzev Grčke, kojoj su sponzori platili čarter i pre početka turnira. To je nekima i zasmetalo, na primer selektoru Hrvatske Velimiru Perasoviću, koji je imao i većih problema, o kojima će kasnije biti reči.
Ukupnom organizacijom turnira FIBA je više nego zadovoljna. Posle odustajanja Ukrajine zbog rata, Eurobasket 2015 osmišljen je prošlog septembra po ubrzanom postupku i ostvario rezultate koji će teško biti ponovljeni.
Nekoliko puta je oboren rekord posećenosti (premašio 27.000 ljudi na jednoj utakmici), donedavno nezamisliv za dvoransku eru evropskih prvenstava. Takmičenje je pratilo više od 650.000 gledalaca, 1.488 akreditovanih novinara i prodato je skoro duplo više karata nego 2013. u Sloveniji, kada je mečeve zbirno gledalo 328.000 ljudi.
Ove jeseni biće saopšteno u kojoj državi (ili državama) će biti organizovano naredno Evropsko prvenstvo.
"PROFESOR VELIKIH ŠUTEVA"
Prvih dana takmičenja, na apsolutno svakoj konferenciji koja je imala veze sa našom reprezentacijom novinari iz inostranstva postavljali su uvek isto pitanje trenerima: "Šta kažete za napredak Nemanje Bjelice? "
Nažalost, "Beli" nije izdržao i nije odigrao u istom ritmu i završnicu, u kojoj je ceo tim "pao" posle sjajnih partija u Berlinu. Međutim, ono što je radio u Nemačkoj definitivno će ostati u sećanju svakome ko je bio u Mercedes Benz Areni ili gledao mečeve na TV-u.
"Profesor velikih šuteva", nazvali su ga u Minesoti kad su videli njegov koš za pobedu protiv Nemačke. U SAD je veće otputovao, u utorak ujutro, praktično 12 sati od kada je sleteo u Beograd. Šteta što takvih šuteva nije bilo u eliminacijama.
Đorđević mu je "upumpavao" samopouzdanje i davao mu slobodu. Prosečno je postizao po 13,9 poena, uz 6,6 skokova po utakmici. Najviše je ubacio protiv Španije u prvom kolu, protiv Italije i Finske postigao je po 19, u polufinalu 10, a u borbi za bronzu 12. Pred njim je velika sezona i dokazivanje na najvećoj sceni.
TEOVI REKORDI
Poput Bjelice, Miloš Teodosić je takođe dominirao u prvoj fazi, pa i na početku nokaut dela. Velika šteta što i on nije izdržao u završnici.
U pobedi nad Turskom zabeležio je 13 asistencija. U četvrtfinalu protiv Češke postavio je novi lični rekord, sa 14 direktnih dodavanja za koš. Da je i šut nastavio da ga služi i u borbi za medalje…
Italiji je ubacio 26, protiv Turaka i Čeha činio je nemoguće mogućim, a u polufinalu postigao – ispostavilo se – nedovoljnih 16 poena. U borbi za bronzu nijednom nije pogodio iz igre.
"Prerano smo bili najbolji", rekao je kapiten pred povratak u Beograd, na kraju svog 16. uzastopnog leta u dresu reprezentacije Srbije.
MIROTIĆEV MOMENAT BESA
Dok su "orlovi" gazili ka Lilu, veliku pažnju svih u Berlinu izazvao je i gest Nikole Mirotića koji je takođe u velikoj meri obeležio Eurobasket.
Crnogorac u španskom dresu bio je vređan tokom meča sa Srbijom psovkama i povicima da je izdajnik. Njegov tim je te večeri izgubio, kao i nekoliko noći kasnije, protiv Italije, kada je krenuo ka svlačionici ljut zbog neuspeha.
Navijači Srbije mahali su tada mu trobojkom po licu, on je povukao i pocepao. Iako se zaista prema snimku može zaključiti da isprva nije bio svestan šta je kidao, taj potez mu nije bio potreban. To je sutradan i sam priznao, uz izvinjenje srpskoj javnosti.
I sutradan je bilo pokušaja da se Mirotić isprovocira, ali je lekciju naučio. Ubrzo se fokusirao na košarku i bio jedan od značajnijih igrača Španije u novom pohodu na vrh.
OPROŠTAJ NOVICKOG
Završio “Wunderdirk” sa reprezentacijom ili ne, evropska prvenstva ostala su bez jednog od najvećih u istoriji.
Legendarni Dirk Novicki nije sa punih 37 podsetio igrom na slavne dane, u kojima je predvodio "pancere" do svetske bronze 2002. Ili evropskog srebra 2005. u Beogradu (uz ovacije Arene). Ipak, plakali su na rastanku i Nemci i on.
Tačno 14 godina od kada je Španiji u Turskoj ubacio 43 poena, oprostio se od Eurobasketa u prvoj rundi.
"Panceri" su u poslednjem kolu, u dramatičnoj završnici, izgubili bitku za put u Lil od novog šampiona, a NBA superstar nagovestio je potom da bi mogao da još jednom igra za svoju zemlju, ako savez dobije pozivnicu za kvalifikacije za Igre i ako budu organizovane u Nemačkoj.
Ipak, ton kojim je to govorio jasno je stavljao do znanja da je, ipak, kraj. Za dve godine ga sigurno nećemo gledati.
ZAVRŠNICA NA STADIONU
Hladnoća i vetar na tribinama, uz daleki eho škripe patika dočekali su sve ekipe u Lilu. Prvi put od ulaska košarke u hale, igralo se na tako velikom i prostranom bojištu.
Organizatori su smanjili kapacitet gledališta sa 50.186 na oko 27.000 mesta. Jedna polovina fudbalskog terena postavljena je na drugi, na sredini igrališta prevučena je zavesa, a dodatnim tribinama prostor je dobio dodatnu dubinu.
Igrači su jedva čekali da "probaju" teren i obruče u domu Fudbalskog kluba Lil i nisu isprva bili oduševljeni kako sve to izgleda. Međutim, dok su dani odmicali i oni su se navikavali i imali sve manje pritužbi, iako i Francuzi priznaju da stadion zaista ima problem sa hladnoćom, zbog koje su otkazivani i koncerti. Na primer, Rijanin.
Ovako je fudbalski stadion transformisan u veliku košarkašku halu.
DEBAKL HRVATSKE
Plasman među četiri u Sloveniji ipak je bio samo izuzetak koji potvrđuje pravilo da Hrvatska poslednjih 20 godina ima igrače, ali nema reprezentaciju za velika dela.
Osmina finala ili najčešće četvrtfinala najdalje su tačke do kojih je dolazila i tako je bilo i ove godine. Ipak, ovaj debakl se zaista razlikuje od mnogih prethodnih i bio je jedan od upečatljivijih poraza Eurobasketa 2015.
"Zaista, ne pamtim da je reprezentacija Hrvatske izgledala ovako nemoćno, a pratim je od Atine 1995", rekao je u analizi za MONDO ugledni novinar Večernjeg lista Dražen Brajdić.
Perasovićev tim izgubio je u osmini finala od Češke 80:59, u utakmici u kojoj je izgledao kao hrpa kadeta (prema sopstvenim priznanjima igrača). Ovaj šamar prilično je zaboleo Hrvate i bio je nekoliko dana tema razgovora u Lilu.
KLASIK ZA PAMĆENJE, FRANCUSKA – ŠPANIJA
Bez ikakve dileme, najbolja i najatraktivnija utakmica odigrana je prve polufinalne večeri. Dva velika protivnika, dva velika tima, u meču koji je i za jedne i za druge bio više od košarke.
Tresao se stadion posle Batumovog zakucavanja u prvom poluvremenu. Podrhtavale su tribine kada je Žofre Lovernj pogodio trojku o tablu za velikih 51:40 krajem treće četvrtine.
Ipak, jedan čovek nije se mirio sa porazom, pa je ostavio Francuze bez trećeg uzastopnog slatkog trijumfa nad "furijom".
Pobedili su "trikolori" u polufinalu Eurobasketa u Sloveniji, pobedili su i u madridskom četvrtfinalu prošlog leta, a u Lilu su trojkom Nikole Batuma odveli meč u produžetak, u kome su im mnogi unapred upisivali pobedu.
Međutim…
VEČNI PAU GASOL
On je zaustavio Francuze i rastužio celu naciju ubacivši protiv domaćina 40 POENA. Kada je bilo najteže, potpuno je preuzeo odgovornost i odveo Španiju u finale.
"Zaista sam uživao i pamtiću ovaj turnir zauvek", rekao je MVP poslednje večeri, okićen zlatnom medaljom, za koju je protiv Litvanije ubacio 25 poena, uz 12 skokova.
Prosečno je postizao 25,6 poena po utakmici, uz 8,8 skokova, u 35. godini. Eurobasket 2015 pamtiće se po njemu. Biće uživanje gledati ga dogodine u Riju, uz brata Marka.
Ovako je večni Pau igrao protiv Francuske, u utakmici koja se gledala bez treptaja.
ORLOVI IPAK BEZ MEDALJE
Reprezentaciju Srbije mnogi su posmatrali kao prvog favorita za zlato dok je odmicala prva faza i od toga niko među "orlovima" nije bežao. Naprotiv.
Nažalost, selidba u Lil donela je i pad forme, lošiju igru nosilaca, sve manji doprinos ostalih igrača i očigledno pretežak teret favorita, koji naš tim nije mogao da iznese. Košarkaško leto "A" tima pamtićemo po lepršavoj košarci na startu Eurobasketa i sedam uzastopnih pobeda, koje su nam, ipak, nametnule i preveliki zalogaj u završnici.
Kada je poslednji put osvajač Eurobasketa osvojio zlato bez poraza? Pre 12 godina, kada je Litvanija postala šampion u Švedskoj. Dve godine ranije isto je uradila i naša reprezentacija, u Istanbulu. Od 2003? Niko i to treba istaći.
Četvrto mesto nije neuspeh, iako smo svi želeli više dok je turnir odmicao. Na prvom mestu igrači i selektor. Važna lekcija je naučena i stečeno znanje biće primenjeno za dve godine. "Uveren sam u zlato 2017", poručio je selektor Đorđević odmah po sletanju na beogradski aerodrom.
Verujemo mu i nadamo se.
PROKLETSTVO DOMAĆINA TRAJE
Ni izuzetno jak tim Francuske nije uspeo u onome što je pokušalo i deset prethodnih domaćina Eurobasketa – da na svom terenu osvoji zlato.
Toni Parker, Boris Dijao, skup velikih zvezda "trikolora" i sav njihov kvalitet nisu bili dovoljni da se skine "prokletstvo" domaćeg terena, koji onemogućava organizatora Evropskog prvenstva da ga i osvoji.
Poslednji su pehar zadržali u svojoj zemlji Nemci 1993, pod vođstvom Svetislava "Karija" Pešića. Potom su svi gubili bitku sa pritiskom, očekivanjima i kvalitetom izazivača.
Taj podatak sigurno će pasti na pamet i onima koji se ove jeseni odluče da apliciraju za domaćinstvo narednog evropskog prvenstva, posle kojeg će kontinentalne smotre biti održavane na svake četiri godine, umesto na dve, što je bila praksa još od 1949.
Do narednog Eurobasketa, mnoge reprezentacije (uključujući i Srbiju) očekuje još značajnije leto, kvalifikacije za Rio i finiš olimpijskog ciklusa.