"Rasplakala sam se kad sam čula aplauz", rekla je reprezentativka Srbije, koja nije mogla da nastupi protiv Nemačke zbog operacije.
Najbolje košarkašice Srbije, šampionke Evrope, prvi put su ove nedelje nastupile u Beogradu od osvajanja kontinentalnog zlata. Nažalost, jedna od njih nije mogla da istrči na teren.
Dajana Butulija osetila je u danima pripreme za utakmicu jak bol u stomaku i završila na operaciji slepog creva. Dok su njene saigračice pobeđivale Nemačku u punoj hali Pionir, ona je bila u bolnici.
"Gledala sam utakmicu na svom telefonu, sama sa slušalicama, da ne bih uznemiravala ostale pacijente koji su bili sa mnom u sobi. Iskreno, osećanja su mi bila pomešana. Osećala sam se nemoćno i tužno što ne mogu da budem sa svojom ekipom u toj neverovatnoj atmosferi, ali sam bila i ponosna i srećna što se konačno takve divne stvari dešavaju ženskoj košarci. Znam koliko se godina i kako se borimo za to, naravno na čelu sa selektorkom koja je imala ideju, znanje i snagu da sa dna podigne naš sport. Za rezultat se, naravno, ni jednog trenutka nisam plašila", rekla je Butulija za sajt Košarkaškog saveza Srbije.
Borbena košarkašica izuzetno je zahvalna za podršku koju je dobijala sa svih strana.
"Ovih dana nije bilo ni malo lako trpeti bolove, ali podrška saigračica i stručnog štaba mi neizmerno znači. Počevši naravno od Marine Maljković, koja je od prvog trenutka kada mi je pozlilo, bila uz mene, kao i tim menadžerke Jadranke Trkulje, koja je celog dana bila sa mnom na ispitivanjima, jer nisu mogli odmah da odrede dijagnozu. Bili su tu i fizioterapeut Branko Stojnić i potpredsednica Ana Joković, koja je sa Marinom Maljković ispred sale čekala do četiri sata ujutro, dok se operacija nije završila. Saigračice su me hrabrile jer i same znaju da zbog toga što sam u bolnici, propuštam događaj za pamćenje o kom svaka od nas već dugo sanja. Kao što je i kapitenka Milica posvetila pobedu meni, to su stvari koje ja neću da zaboravim, kad već nisam mogla da budem u Pioniru" rekla je Butulija.
Ona kaže da će ovaj meč i za nju biti nezaboravan, iako fizički nije bila prisutna.
"Navijači su me oduševili i rasplakali kada sam u bolničkoj sobi u krevetu čula taj aplauz, kada su rekli moje ime. Beskrajno im hvala je sam se za trenutak osetila kao da sam Pioniru, svakako da mi podrška 7.000 ljudi mnogo znači", kaže Butulija.
Dajana neće dugo odsustvovati sa parketa. Njen povratak na teren biće jako brz.
"Razgovarala sam sa doktorom, rekao je da mi je trbušni zid vrlo jak i da ću bez problema već sa 7 do 10 dana moći da počnem da treniram. Takođe je i olakšavajuća okolnost što sam operisana laparoskopski a ne starom tehnikom, tako da su rezovi manji i povratak na teren je lakši zbog toga. Tako da se brzo vraćam, jer ja ne mogu dugo bez košarke, reprezentacije i navijača"