CSKA, Lokomotiva, Fenerbahče i Laboral od petka do nedelje će se boriti za naslov prvaka Evrope. Srpske uzdanice Teodosić u CSKA, Obradović, Bogdanović i Kalinić u Feneru.
Sedam meseci posle prvog podbacivanja lopte, na utakmici Karšijaka - Barselona, vreme je za Fajnal for!
Uprkos sve glasnijim protivljenjima, prvenstveno trenera, rukovodstvo Evrolige ostaje dosledno ideji da se šampion Evrope dobija na završnom turniru, kroz dve "nokaut" utakmice.
Takav format na snazi je od 1988. godine i od njega se odstupilo samo u prvoj sezoni "ULEB" Evrolige (2000/01), kada su Kinder iz Bolonje (Virtus) i Taukeramika (sada Laboral Kuća) odigrali plej-of seriju do tri pobede.
Fajnal for sigurno nije najpravedniji način da jedan tim dođe do titule prvaka Evrope, jer posle 27 do 29 odigranih utakmica u sezoni (zavisno od trajanja četvrtfinalne plej-of serije) sve odjednom staje u samo 40 minuta polufinala i - ako ste hrabri, spretni i srećni - još 40 minuta finala.
Ali, upravo to F4 čini jedinstvenim događajem u smislu iščekivanja i psihološkog pritiska.
Kada počne utakmica, uz prisustvo 10 do 15 hiljada navijača (osim ako se igra u Londonu, kao 2013), tenzija gotovo da može da se opipa u vazduhu. Jasno je da F4, kao takav, ne može da se dopada onima koji su na njega dolazili kao favoriti, a vraćali se kućama tužni, razočarani i ljuti, ali strastveni ljubitelji košarke teško da sebi mogu da priušte veće uživanje od boravka u istoj dvorani sa četiri najbolje evropske ekipe te sezone.
Parovi polufinalnih mečeva u petak su CSKA - Lokomotiva Kubanj (18.00) i Fenerbahče - Laboral (21.00). Prvo "sveruski" obračun, pa onda duel novopečenog giganta sa uvek popularnim "favoritom iz senke".
Samo jedan od ova četiri kluba zna kako je biti šampion Evrope. To je CSKA, koji je prve četiri titule osvojio u periodu od 1961. do 1971. i na njih se nadovezao trijumfima 2006. i 2008, pod vođstvom Etorea Mesine i uz učešće asova poput Papalukasa, Lengdona, Holdena, Andersena, Smodiša i Šiškauskasa.
CSKA će u Berlinu igrati 13. Fajnal for u poslednjih 14 sezona ("brejk" se desio samo u sezoni 2010/11, kada je umesto Evgenija Pašutina doveden Duško Vujošević), ali za klub sa najvećim budžetom u Evropi to nije nikakvo specijalno dostignuće. Ogromna ulaganja mogu da opravdaju samo trofeji, a "armejci" su neuspešno pokušavali da se vrate na tron sedam godina.
U poslednje vreme CSKA ne uspeva da dođe ni do finala, pošto je 2013. i 2015. poražen u polufinalu od Olimpijakosa, a 2014. od Makabija.
Sve oči srpske, a i dobrog dela evropske košarkaške javnosti, biće uperene u Miloša Teodosića, koji na F4 igra sedmi put (dva puta sa Olimpijakosom, ostalo sa CSKA) i pokušava da uzme prvu evropsku titulu, što ne krije da mu je najveći neostvareni cilj na klupskom nivou.
Teo je posle kraha u Milanu 2014. potpisao novi, trogodišnji ugovor sa CSKA, što znači da mu je ovo jedna od poslednjih šansi da nagradi predsednika kluba Andreja Vatutina i sve koji su verovali u njega.
Mnogo se očekuje od najboljeg strelca Evrolige, Nanda De Koloa, odbranu drži atipični centar Kajl Hajns, a za maksimalan domet moraće da "iskoče" neki od igrača iz drugog plana, kao što su Voroncevič, Kurbanov ili Higins. CSKA je oslabljen povredom Džoela Frilenda, koji je letos doveden iz NBA da bude prvi centar, a ostaje da se vidi koliko još ima snage i umeća u tek oporavljenom Viktoru Hrijapi.
Na suprotnoj strani terena u petak predveče naći će se "železničari" iz Krasnodara, američka ispostava usred Rusije.
U njoj glavnu reč vode plejmejker Malkolm Dilejni i vižljasti centar Entoni Rendolf, koji je šutom za tri poena, uz podršku zemljaka Krisa Singltona, ove sezone "uništio" mnoge rivale, uključujući Barselonu u četvrtfinalu.
Kada Lokomotiva pogađa trojke, a to pored Rendolfa i Singltona najčešće rade Australijanac Rajan Brekhof i Donte Drejper, pa i Španac Viktor Klaver, predstavlja veliku opasnost za svakoga, pogotovo u već opisanim okolnostima, kada nema prilike za popravni ispit.
Sa druge strane, ako CSKA zaustavi Dilejnija, a šut ne "krene", najveći ruski klub biće nadomak pobede.
Zanimljivo je da se na klupama dva tima nalaze treneri iz Grčke. CSKA predvodi Dimitris Itudis, koji jednostavno mora da uradi nešto veliko, da bi jedna od udarnih referenci prestala da mu bude "dugogodišnji pomoćnik Željka Obradovića u Panatinaikosu".
Njegov kolega i suparnik, Jorgos Barcokas, ovog leta biće jedan od najtraženijih stručnjaka na evropskom tržištu. Kao dodatni argument za poštovanje Lokomotive pred F4, stoji titula koju je Barcokas osvojio sa Olimpijakosom u Londonu 2013, nadigravši u polufinalu Mesinin CSKA, a potom i Real Madrid.
CSKA
50%
(9)
Lokomotiva Kubanj
0%
(0)
Fenerbahče
50%
(9)
Laboral Kuća
0%
(0)
U najavi meča Fenerbahče - Laboral, mora se krenuti od "šefa svih šefova" evropske trenerske struke, Željka Obradovića.
Od debija na klupi Partizana i trijumfa u Istanbulu 1992, nizao je učešća na F4 i titule kao niko. U Berlinu, gde je već postao šampion sa Panatinaikosom 2009, vodiće ekipu na F4 rekordni 15. put, u potrazi za takođe rekordnom devetom titulom.
Daleko iza njega, sa po četiri naslova evropskog prvaka, slede Pedro Ferandiz (Real), Aleksandar Gomeljski (Riga, CSKA), Božidar Maljković (Split, Limož, Panatinaikos) i Etore Mesina (Virtus, CSKA).
Obradović je posle godinu dana pauze doveden u Fenerbahče leta 2013, da posle silnih promašaja i "bačenih" miliona konačno napravi tim koji će moći ravnopravno da igra sa velikanima poput CSKA, Panatinaikosa, Olimpijakosa, Reala, Barselone i Makabija.
Prvi cilj - plasman na F4, kao prvog turskog kluba još od Efesa 2000. godine - ostvario je u drugoj sezoni, a u trećoj se vraća na završni turnir kao, po mnogima, glavni favorit za trofej.
Fener je 2015. u Madridu izgubio polufinale od domaćeg Reala, ali ne može se reći da je tom prilikom stečeno dragoceno timsko iskustvo, pošto žuto-plavi dres i dalje nose samo Bogdan Bogdanović, Jan Veseli i Melih Mahmutoglu. Tu je i Riki Hikmen, koji na prethodnom F4 nije nastupio zbog povrede.
Fenerbahče je ove sezone imao dosta problema sa povredama (Antić, Slukas, Veseli), ali u Berlin stiže u kompletnom sastavu i sa mnogo samopouzdanja nakon "čišćenja" Reala u četvrtfinalu - 3:0.
Obradovićev tim pokazao je tokom sezone da može da igra na različite načine, uspešno je prebrodio period u kome je morao da se snalazi sa samo jednim klasičnim centrom i sa asovima kao što su Luiđi Datome, Bobi Dikson, Ekpe Judo, Bogdanović, Veseli, kao i osvajači Evrolige sa drugim klubovima (Kostas Slukas, Pero Antić, Hikmen), ima sve preduslove da do kraja "pokori" Evropu.
Laboral Kuća ove sezone bi verovatno odnela ubedljivu pobediu u glasanju za omiljeni "drugi" klub elitnog takmičenja.
Mnogi navijači širom kontinenta zaljubili su se u frenetični tempo ekipe Velimira Perasovića i nema sumnje da će brojna srca neutralnih i razočaranih širom "starog kontinenta" u petak uveče kucati za Laboral.
Laboral od svih učesnika F4 ima najujednačeniji sastav "od 1 do 12", bez izrazitih zvezda, ali takođe bez slabe karike.
Najzvučnije ime u timu je Janis Burusis, grčki veteran koga je u karijeri mnogo sputalo nezrelo ponašanje i koji je prošle sezone u Realu imao proseke od 12 minuta i pet postignutih poena u Evroligi, a na F4 nije dao praktično nikakav doprinos tituli.
Burusis se u Laboralu pretvorio u neustrašivog lidera i jednog od najkorisnijih igrača u čitavom takmičenju (15 poena, devet skokova i tri asistencije po utakmici), koji predstavlja legitimnu pretnju kako na niskom postu, tako i u šutu sa poludistance, odnosno za tri poena.
Darijus Adams i Majk Džejms tokom sezone su se smenjivali u ulozi plejmejkera koji prave haos "pik end rol" igrom, prodorima, asistencijama i trojkama. Ako je Aleksandra Đorđevića neko direktno koštao posla u Panatinaikosu, to su njih dvojica.
Adam Hanga je sjajan univerzalac, sličan Nikoli Kaliniću, oporavljeni Davis Bertans "spaljuje" mrežice šutem iza linije 6,75 metara, Jaka Blažič igra za klasu bolje i racionalnije nego u Crvenoj zvezdi, a Kim Tili i Darko Planinić se odlično dopunjavaju sa Burusisom.
Laboral je od februara bez bivšeg NBA krilnog centra Tornikea Šengelije (operacija meniskusa), a Perasović se nada da će imati na raspolaganju beka Fabijena Kozera, koji je šest nedelja bio van stroja zbog povrede leđa.
Francuz je počeo da trenira pre samo nekoliko dana.
"Želim da igram na Fajnal foru, jer je to jedinstvena prilika u mojoj karijeri. Neće mi biti žao ni ako obnovim povredu, imaću celo leto da se oporavljam", rekao je Kozer.
Bolju reklamu i preporuku za praćenje utakmica u Berlinu od ove izjave, ne bi smislili svi Evroligini marketinški stručnjaci.
Prognozirati je nezahvalno, kao i uvek, ali možemo da konstatujemo da je posle tri uzastopna iznenađenja (dva puta Olimpijakos, jednom Makabi) prošle godine konačno trijumfovao favorit broj jedan - Real.
Finale je u nedelju od 20.00, tri sata posle utakmice za treće mesto.
Ko će biti novi prvak Evrope?
