Košarkaši i košarkašice Srbije kažu da su sve uradili za narod. Selektor košarkaša Aleksandar Đorđević: "Svi koji su otišli na Olimpijske igre su heroji!".
"Čast, ponos, zadovoljstvo, sreća".
To su reči kojima srpski olimpijci opisuju osećaj po povratku u otadžbinu sa Olimoijskih igara u Rio de Žaneiru. Tijana Bogdanović, potom odbojkašice, košarkašice, košarkaši, kajakaši, vaterpolisti, prolazili su kroz vrata aerodroma "Nikola Tesla" i pred sobom gledali sliku razdragane rodbine, prijatelja, poznanika, navijača.
Dočekani su ovacijama, skandiranjem po kojom pesmicom ("Da li mirno spavaš, Durenteee") i slično...
Malo je onih koji mogu da osete, iskuse taj osećaj, od kojih podilazi jeza.
Tinejdžerka Tijana Bogdanović i njena koleginica iz tekvondo tima Milica Mandić pričale su kroz suze, odbojkašici Stzefani Veljković se tresla vilica...
"Nisam očekivala ovo, suze mi kreću. Ne mogu da verujem! Meni je veća frka ovde, iskreno. Ovo su mi treće i najlepše Olimpijske igre, i što se tiče osvajanja medalje i druženja...Tresem se", pričala je Stefana dok se u pozdaini čulo skandiranje.
Njena saigračica Jovana Stevanović, kćerka bivšeg fudbalera i trenera Partizana Gorana "Plavog" Stevanovića, takođe je tek sad osetila kakvu je sreću donela narodu.
"Kada vidimo ovu euforiju, tek sada shvatamo šta smo uradile. Teško nam je pao poraz u finalu od Kineskinja, koje smo pobedile u grupi, jer se ne dobija tako često prilika da igraš finale olimpijskih igara. Nismo se zadovoljile srebrnom medaljom, ali i ovo je velika stvar", rekla je Jovana.
Maja Ognjenović je hvalila sve redom:
"Izuzetna mi je čast i zadovoljstvo da vas vidim sve ovde. Emocija je puno, a reči ne bih trošila. Ono što smo obećali to smo i ostvarili. Možda je ovo bilo malo neočekivano za neke, ali mi smo znali da ova generacija može mnogo. Ponosna sam na ono kako smo igrale i kako smo se ponašale i na terenu i van njega. Presrećne smo! Osetili smo vašu ljubav i podršku iako smo bili hiljadama kilometara daleko".
Na red su potom došli košarkašice i košarkaši.
Selektor ženskog tima Marina Maljković je rekla da je počastovana što sedi pored muških kolega i što su košarkašice uspele da naprave veliki rezultat.
Milica Dabović se oprašta od nacionalnog tima: "Teško je misliti na oproštaj, ali srećna sam što se završilo sve na lep način. U novembru će početi kvalifikacije i to je prilika da se oprostim.... Nemam šta više da tražim do zlata, bronzer i ne želim da me neko pobedi".
Sjajni plejmejker srpske reprezentacije Miloš Teodosić je bio oduševljen dočekom:
"Hvala svima na ovoj sjajnoj dobrodošlici. Nismo mogli ovo ni da zamislimo. Ovo je veliki uspeh srpske košarke, i muške i ženske, i ponosan sam na obe selekcije. Ponosan sam na saigrače, pobede su došle kad je bilo najpotrebnije".
Uputan da li se čuo sa Nemanjom Bjelicom, koji nije bio sa ekipom u Riju zbog povrede, odgovorio je:
"Ta tema jeste simpatična, ali je za nas i tužna. Nemanja je svih ovih godina je bio sa nama i više od svih nas je želeo da bude u Riju. Poklonili smo mu medalju. Nadam se da će ubuduće biti uz nas".
Saša Đorđević je čestitao svim olimpijcima koji su predstavljali Srbiju na Olimpijskim igrama.
"Velike čestitke svim olimpijcima i svim savezima. Ne znam da li ste svesni kolika je čast da se predstavlja zemlja na Olimpijskim igrama. Svim trenerima svih učesnika, posebno osvajačima medalja, veliko bravo. Majstorima vaterpolistima, i svima nama ostalima, koji imamo neka malo slabija odličja. Nije više bitno koji je sport doneo medalju, bitno je da su se medalje donosile za Srbiju! Svi smo bili jedan tim, tako smo disali, bodrili smo jedni druge... Osećamo pravu podršku, ta podrška nam je i te kako potrebna za rezultate. Ali, postoji i onda druga podrška...", rekao je Đorđević, ne završavajući rečenicu.
Zahvalio se igračima na svemu.
"Sam plasman na Olimpijske igre je bio dobar rezultat, uspeh.... Zahvalnost Milošu i saigračima, oni su ti koji su napravili ovu medalju, sa pravom facom, željom su dolazili na treninge, da treniraju i budu trenirani. Svi su heroji Srbije!".