• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Bogdan i Simon otkrivaju: Ovako se postaje šuter!

"Dule mi je ponavljao da je potrebno 5.000-6.000 ponavljanja na nedeljnom nivou", kaže Bogdanović. Simonović otkriva kakve sve rekvizite koristi i šta uradi kada ostatak ekipe "samo" trenira.

 Izvor: MN PRESS

Košarku su igrali, igraju i igraće razni tipovi.

Neki od njih neće dobaciti sa linije penala ili će nezgrapno nabacivati loptu na obruč posle igre leđima, dok ćete za neke "znati" da pogađaju čim se dignu makar i sa devet metara.

Makar i van balansa.

Igra je takva da svako ima svoju ulogu i da su poželjne razne vrline, međutim kada pričamo o velikanima ove igre (osim u slučaju Šakila O'Nila i ostalih džinova) - jedna stvar im je zajednička - pogađali su sa distance i, još važnije, pogađali su kada je bilo najvažnije.

Nije postojala šampionska ekipa bez dobrog šutera, u čemu se ne razlikuju ni srpski timovi i reprezentacije koji su beležili velike rezultate. Od šuta Bogdana Bogdanovića u velikoj meri zavisio je kraj dominacije Partizana na ovim prostorima, dok je šut Marka Simonovića nekako najavio početak vladavine Crvene zvezde od 2014. do do danas…

Šta je "Sportifico"?

"Sportifico" je nova društvena mreža namenjena isključivo aktivnim sportistima i na njoj je već značajan broj fudbalera, fudbalerki i trenera iz Srbije, regiona i inostranstva. "Sportifico" omogućava aktivnim igračima i trenerima fudbala da se povežu sa ljudima od značaja za njihovu karijeru i da objavama grade jedinstvenu sportsku biografiju i ličnu statistiku.

Kada su se ove dve "praćke" našle na istoj strani terena, u košarkaškoj reprezentaciji Srbije, naš tim vezao je tri polufinala u tri godine i plasirao se u dva velika finala, za dve srebrne medalje, prvo na Svetskom prvenstvu u Španiji, pa i Olimpijskim igrama u Riju.

U odvojenim razgovorima za "Sportifico", Bogdan i Simon - koji i ove sezone rešetaju mrežice u Evroligi u dresovima Fenerbahčea i Crvene zvezde - otkrili su šta im je, pored talenta, bilo potrebno da postanu jedni od najboljih šutera Evrope trenutno i zbog čega protivnički treneri svake nedelje spremaju posebne defanzivne postavke zbog njih dvojice.

Iz oba razgovora brzo se stiže do zaključka da je talenat super, dobar, pozitivan, ali zapravo - samo jedan mali, poželjan deo na dugom mukotrpnom putu od momka sa "mekom rukom", do igrača za koga će trener nacrtati specijal za šut za pobedu.

Krenućemo od Bogdana…

"ŠTA ME JE NAUČIO DULE"

bogdanovic vujosevic bogdanović vujošević.jpg Izvor: MN PRESS

"Šut je zaista prava nauka i potreban je mukotrpan rad kako bi se on usavršio", ispričao je za "Sportifico".

"Dok sam igrao u Partizanu, išao sam i na po 1.000 ubačenih tokom jednog treninga – nekada sam i ručao u hali, pa i spavao. Pre jutarnjeg treninga, pa nastavimo posle, pa uveče ponovo pre treninga. Kada je bio slobodan dan, tada nam je zapravo bilo najteže – jedan, ali baš jak individualni trening. Ne fizički, nego psihički težak".

"Iskreno, nisam voleo da treniram kao mlađi, hteo sam samo da uživam i da se igram basketa, to je normalno dečačko razmišljanje. U Partizanu sam uvideo koliko je trening značajan – takvi treninzi naravno jesu učinili da mi šut postane bolji, ali su još više uticali na izgradnju mog karaktera i na sticanje radnih navika".

"Duško Vujošević mi je svakog dan ponavljao: 'Da bi došlo do automatizma, moraš da imaš 5.000-6.000 ponavljanja na nedeljnom nivou".

"Kako je taj trening izgledao? Na početku se vežba samo zglob – staviš loptu u dlan, ispružiš šutersku ruku uvis i ispod koša vežbaš samo završni pokret šuta. Zatim se ide polako unazad, sa bacanja se šutira tako što se zadrži lopta kod glave. Potom se tako prelazi na šest-sedam različitih pozicija po 20-30 ponavljanja i dođeš do 150 ubačenih samo vežbajući zglob i mehaniku šuta".

"Sledi nabacivanje lopte (igrač sâm sebi nabacuje loptu oko metar ispred sebe, uzima je i šutira, prim. aut), ulazak u trostruku pretnju (stav iz kojeg igrač može i da šutne i da doda i da krene u dribling, prim. aut), kao i jedan dribling i zakucavanje, sa obe strane po deset puta. Sve to predstavlja zagrevanje, a posle istezanja krećem u velike serije šuteva – po 50 ubačenih sa svake od pet pozicija (dva ugla, dva po 45 stepeni i sredina, prim. aut). Zatim isto to ponavljamo na drugom košu".

"KAD SI POVREĐEN, SA STOLICE"

Bogdan 1
Izvor: YouTube



"Potom trener zadaje šuteve sa specifičnih pozicija, u zavisnosti od stila igre i onoga što bi trebalo da se dešava u mečevima – tako se dođe do 800-900 ubačenih, a onda slede bacanja i šut iz mesta da zaokružimo na 1.000".

"Postoje brojni načini da se radi na šutu. Kada sam bio povređen, šutirao sam iz stolice, zatim iz ležaljke. Sa većom loptom, zatim i sa samo tri prsta, a tu su i vežbe sa rukavicama. To je individualno, ali meni je mnogo prijao taj način rada i takve originalne vežbe. Osim što se dodatno unapređuje osećaj, te vežbe čine da trening ne bude monoton".

"Zašto je važno da ne bude monoton? Zato što se na šuterskim treninzima lako gubi koncentracija kada postane jednolično, a tako ne možeš da napreduješ, moraš sve vreme da si mentalno prisutan. Niko nije robot, a te vežbe kreativan su način da se sačuva koncentracija – ako se uvek zaključaš u pet istih stvari, mozak ti se ulenji".

"Rad nogu može da bude od izuzetne važnosti pri šutu jer daje sigurnost i balans. Ipak, sve zavisi od toga kakav je izbačaj – npr, Pero Antić slabo koristi noge za šut, jer sve radi sa zemlje i samo se penje na prste. Sa druge strane, Rej Alen je skakao i po metar, zadržavao se jednu sekundu u vazduhu, pa su njemu noge bile sve. Lično, da bih izveo svoju mehaniku šuta, moram da skočim. Imam i jake podlaktice, to pomaže da ide lakše, ali ja pravilno mogu da izbacim loptu i sa centra upravo zbog nogu, ne zbog ruku".

"Od ključne je važnosti da šut bude jedan pokret, tečan i sinhronizovan. Kao mlađi sam imao problem, često sam pravio zadršku i lopte su mi završavale u prvom obruču – to sam popravio dobrim delom vežbom u kojoj lopta mora da se izbaci ka košu u najvišoj tački skoka. Sada sam ubrzao šut i to mi je mnogo pomoglo i na šutu iz pika-en-rola".

Bogdan 3
Izvor: YouTube



"Takođe, sa Duletom smo radili i sledeću vežbu – nabacivanje lopte, ulazak ispod nje i samo da se skoči što više, manje je tada važno kako se šutne. Onda se jednostavnije nađe balans kada skočiš 'svoj' odraz, onaj koji tebi odgovara za šut. Situacija tokom utakmice nije uvek idealna i zato je važno pronaći alternativne načine da gornji deo tela bude prav. Primera radi, Kobijev rad nogu – uvek je sa jedne noge skakao, a drugom je mahao ispred sebe".

"Taj pokret koriste brojni igrači da uspostave balans, primetio sam da i meni koristi".

"I šut van balansa može se vežbati, ali tu je ipak talenat glavni – pogledajte samo Teodosića, uvek šutira van balansa, ali izbačaj mu je uvek ispravan, brz i bez zadrške. I flouter je takođe uglavnom pitanje talenta – recimo, igrao sam sa Endruom Gaudlokom, koji se baci u stranu, potpuno je izvan ravnoteže kada šutne flouter, ali ulazi. Nikada mi nije bilo jasno kako…"

"Za razliku od toga, svako može da nauči da bude dobar dribler ako je posvećen i uporan. Ranije, u mojoj prvoj sezoni u Feneru, nisam imao dovoljno dobru kontrolu lopte levom rukom – nisam mogao da reagujem brzinom kojom sam želeo i da izbacim pâs. U tome sam dosta napredovao, a za šut iz driblinga kontrola lopte osnovna je potreba".

"U tom smislu najveći mi je uzor Kajri Irving, uživanje je gledati ga. Nastojim da radim dosta situacije iz utakmica, pozicije iz kojih igram jedan na jedan. Prednja promena, pa kroz noge ili prednja, pa prednja, a najčešće je tu uključen i step-bek jer ti u utakmici treba da se odvojiš od čuvara, a to je nešto najteže. Takođe, sada u Feneru vežbam šut iz pika posle svakog treninga, po 50-60 ubačenih. Postavim stolicu, zamišljam odbranu i pokušavam da popravim ono što nije valjalo jer ti kao igrač tačno znaš gde si grešio, gde su te stigli jer si bio sporiji za milisekundu, kad nisi mogao da uzmeš šut…"

"Na kraju krajeva, najveća tajna jesu vera i mentalna priprema. Nije stvar u tome da samo dođeš i ubaciš 1.000, nego je nužno da istinski osećaš gde tačno želiš da napreduješ i šta tačno radiš kako bi to postigao. Svaki dan terajte sebe da budete što bolji, to je recept koji sam usvojio i koji daje rezultate".

...i Marko je do detalja opisao šta i kako radi.

"MALO SU MI SAMO TRENINZI S EKIPOM"

marko simonovic simonović zvezda Izvor: MN PRESS



"Za početak, treba do savršenstva dovesti mehaniku šuta, a da bismo to učinili, moramo da ustanovimo gde leži problem – da li je gore u ruci, tj. u izbačaju i načinu držanja lopte, ili u struku i nogama. Ako gornji deo nije optimalan, potrebne su statične vežbe – bez korišćenja nogu, jako blizu koša se šutira jednom rukom, pa se tek posle privlači druga. Zatim se sedi na stolici i sa dva-tri metra vežba se izbačaj kako bi lopta dobila adekvatnu rotaciju".

"Ukoliko je problem u struku ili u nogama, tj. ako nema balansa, onda se prvo šutira bez skoka, pa se tek posle i postepeno skok ubacuje. Poenta je u tome da svaki šut i svaki izbačaj budu isti. Kada se mehanika dovede na željeni nivo, onda se takav identični šut ponovi milijardu puta. Ne smejte se, bukvalno milijardu puta, a onda posle čim izbaciš loptu znaš hoće li ona ući u koš".

"Sledeće pitanje jeste kako izvodimo te šuteve. To zavisi od toga šta košarkaš više koristi u samoj igri – u zavisnosti od toga više se vežba šut iz mesta ili šut po izlasku iz bloka. Ubacuju se stolice, zamišlja se da su to saigrači koji prave blokove, a oni mogu biti najrazličitiji – dijamant, steger, uzastopni blokovi, stepenasti blokovi… Izuzetno je važno da se to radi u maksimalnoj brzini i velikim naporom kako bi se kreirala situacija iz utakmice, pa će onda na meču to biti lakše i prirodnije".

Simon 1
Izvor: YouTube



"Postoje i drugi načini da se usavrši šut – na primer, koristi se veća lopta ili manji obruč. Onda teže ulazi, ali posle kada uzmeš loptu prave veličine, osećaj je kao da ubacuješ u bazen. Šutiranje sa rukavicama takođe može da doprinese popravljanju osećaja".

"Možete i samo, kako mi to volimo da kažemo, da 'upucavate' ruku dok ne padnete – sâm sebi sam zadavao teške zadatke, to radi i Bogdan Bogdanović i skoro svi vrhunski šuteri, ide se i na po dve do četiri hiljade ubačenih lopti nedeljno".

"Primera radi, pretprošle godine sam u Francuskoj igrao jednu utakmicu nedeljno, ali nisam sebi dozvolio da treniram samo sa ekipom – svaki dan sam ubacivao po 500 lopti. To je izuzetno teško – za 500 pogodaka treba oko 700 šuteva, a toliko puta nije lako ni skočiti. Postanu teške i noge i ruke, ali ono što je glavna poruka jeste da se naporan rad na kraju isplati. 'Srebrni' iz Rija tako razmišljaju i tako rade – predanost, otvorenost za novine i iskonska želja da se uspe. Taj recept dugujemo sebi".

Posle ovoga - loptu u ruke i pravac koš!

Komentari 0

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

NAJNOVIJE

Kolumna - Nebojša Šatara

Navijači

MONDO Tim kola

FK BORAC

RK BORAC